https://sputnikportal.rs/20260613/veliki-izum-srpskog-naucnika-vestacka-inteligencija-meri-napor-na-poslu---sledeca-stanica-rusija-1200291157.html
Велики изум српског научника: Вештачка интелигенција мери напор на послу - следећа станица Русија
Велики изум српског научника: Вештачка интелигенција мери напор на послу - следећа станица Русија
Sputnik Србија
Помоћу вештачке интелигенције, развијајући системе засноване на анализи ЕЕГ сигнала, читамо како наш мозак реагује на напор и умор. Развили смо систем који... 13.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-13T15:44+0200
2026-06-13T15:44+0200
2026-06-13T15:44+0200
моја прича
србија
србија – друштво
наука и технологија
еег
људски мозак
продуктивност
безбедност
милош пушица
наука и технологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/0d/1200290198_0:52:1062:649_1920x0_80_0_0_675ddc756ce70c17a62544495b73dcc3.jpg
Овако за Спутњик говори млади српски научник др Милош Пушица, стручњак у области машинског учења и неуроергономије, добитник престижне европске стипендије Марија Кири:Као ђак Математичке гимназије освојио је бројне награде из математике и физике. Основне студије завршио је на Универзитету у Београду, а онда се по знање отиснуо даље, на Политехнички универзитет у Милану где је, како каже, стекао драгоцено искуство у индустрији.По знање у Милано и Даблин„Универзитет у Милану ставља велики акценат на то да план и програм који се обрађује буде у складу са тренутним дешавањима у индустрији, развоју технологије и омогућава студентима праксе у одличним светским фирмама, тако да отвара неке могућности које овде не постоје на том нивоу образовања“, објашњава Милош зашто је изабрао усавршавање у Италији.Из истог разлога докторске студије одвеле су га у Ирску, у Даблин, а сарађивао је са једном компанијом за мобилни ЕЕГ из Србије. Реч је о методи мерења електричне активности мозга која директно рефлектује когнитивни напор, ниво пажње и замор.Његов докторат је и пример како на најбољи начин искористити вештачку интелигенцију. Уз помоћ ње и неуронауке направио је иновативни пројекат који би у будућности могао радикално да повећа безбедност на радним местима широм света.Из лабораторије на фабричку траку у КрагујевцуРазвијајући системе засноване на анализи ЕЕГ сигнала, наш саговорник је креирао решење за праћење когнитивних капацитета у реалном времену:„Решење које сам развио може да се покрене на мобилним, носивим ЕЕГ уређајима. Оно прати мождану активност особе док обавља задатке у реалном свету и на основу сировог сигнала процењује ниво тренутног менталног оптерећења“, објашњава млади научник.Он додаје да је оно што овом пројекту даје посебну тежину чињеница да његова примена не живи само у теорији. Кључни корак био је излазак из лабораторије и тестирање система у реалним фабричким условима, где су грешке радника стварне и опасне:„Дизајнирали смо експеримент који укључује људе који су на траци у Крагујевцу склапали одређене шеме. Испоставило се да модел јако успешно може да предвиди ниво менталног оптерећења. То нам омогућује да раднику прилагодимо обим и комплексност посла који му дајемо у неком тренутку“, каже наш саговорник и додаје да пројекат у будућности неће само штитити раднике, већ ће онима који могу да дају више, то и сигнализирати, а тако се повећава продуктивност.Српска предност - брзо учење и прилагођавањеИако је образовање наставио у Милану и Даблину, Пушица наглашава да темељ који је стекао у Србији, посебно у Математичкој гимназији, представља непроцењиву основу коју Европа изузетно цени, иако се сам систем рада разликује:„Код нас у Србији акценат је на теоријском знању, што је одлична база. Међутим, у иностранству је фокус много више на пројектима и практичном раду који је директно применљив у индустрији. Наша предност је што имамо невероватну способност прилагођавања и брзог учења“.Да развије контакте са другим научницима и компанијама, Пушици је помогла престижна стипендија Марија Кири која отвара врата глобалне научне заједнице. Отворила му је и врата једне америчке компаније која послује у Србији, у којој тренутно ради.Следећа станица — ЈекатеринбургМлади истраживач се нада да је његова следећа станица Русија, да ће бити један од представника Србије на Светском омладинском фестивалу, који ће ове године биће одржан у Јекатеринбургу од 11. до 17. септембра. То је, каже, јединствена прилика за размену знања:„Надам се да ћу имати прилику да презентујем свој рад пред великим бројем људи из целог света, што је за мене изузетна част и велико задовољство. Фестивал је огроман, учествују десетине хиљада људи, а Русија има огромну историју и традицију у области науке и инжењерства. Волео бих да поделим своја знања са стручњацима који долазе са руских универзитета“, каже млади научник.У слободно време се бави спортом, посебно скијањем и трчањем. Веома му је важно време које проводи са породицом и пријатељима, јер му то помаже да напуни батерије и одржи равнотежу између захтевног научног рада и приватног живота.Одговоре на питања која још није пронашао у свету науке потражио је у Призренској духовној школи која се одвија у манастрима на Косову и Метохији.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
моја прича, србија, србија – друштво, наука и технологија, еег, људски мозак, продуктивност, безбедност, милош пушица
моја прича, србија, србија – друштво, наука и технологија, еег, људски мозак, продуктивност, безбедност, милош пушица
Велики изум српског научника: Вештачка интелигенција мери напор на послу - следећа станица Русија
Помоћу вештачке интелигенције, развијајући системе засноване на анализи ЕЕГ сигнала, читамо како наш мозак реагује на напор и умор. Развили смо систем који, преко преносивих уређаја, прати мождану активност човека док ради и прецизно мери колико је он у том тренутку оптерећен. Сада можемо на време спречити опасне грешке и сачувати људске животе.
Овако за Спутњик говори млади српски научник др Милош Пушица, стручњак у области машинског учења и неуроергономије, добитник престижне европске стипендије Марија Кири:
„Веома је важно да оно што осмислите у лабораторији можете испробати у пракси. Европа нас препознаје као извор талената који могу много да допринесу, у Србији се отварају водеће технолошке компаније. Надам се да ћу пројекат ускоро представити и колегама у Русији“.
Као ђак Математичке гимназије освојио је бројне награде из математике и физике. Основне студије завршио је на Универзитету у Београду, а онда се по знање отиснуо даље, на Политехнички универзитет у Милану где је, како каже, стекао драгоцено искуство у индустрији.
По знање у Милано и Даблин
„Универзитет у Милану ставља велики акценат на то да план и програм који се обрађује буде у складу са тренутним дешавањима у индустрији, развоју технологије и омогућава студентима праксе у одличним светским фирмама, тако да отвара неке могућности које овде не постоје на том нивоу образовања“, објашњава Милош зашто је изабрао усавршавање у Италији.
Из истог разлога докторске студије одвеле су га у Ирску, у Даблин, а сарађивао је са једном компанијом за мобилни ЕЕГ из Србије. Реч је о методи мерења електричне активности мозга која директно рефлектује когнитивни напор, ниво пажње и замор.
Његов докторат је и пример како на најбољи начин искористити вештачку интелигенцију. Уз помоћ ње и неуронауке направио је иновативни пројекат који би у будућности могао радикално да повећа безбедност на радним местима широм света.
Из лабораторије на фабричку траку у Крагујевцу
Развијајући системе засноване на анализи ЕЕГ сигнала, наш саговорник је креирао решење за праћење когнитивних капацитета у реалном времену:
„Решење које сам развио може да се покрене на мобилним, носивим ЕЕГ уређајима. Оно прати мождану активност особе док обавља задатке у реалном свету и на основу сировог сигнала процењује ниво тренутног менталног оптерећења“, објашњава млади научник.
Он додаје да је оно што овом пројекту даје посебну тежину чињеница да његова примена не живи само у теорији. Кључни корак био је излазак из лабораторије и тестирање система у реалним фабричким условима, где су грешке радника стварне и опасне:
„Дизајнирали смо експеримент који укључује људе који су на траци у Крагујевцу склапали одређене шеме. Испоставило се да модел јако успешно може да предвиди ниво менталног оптерећења. То нам омогућује да раднику прилагодимо обим и комплексност посла који му дајемо у неком тренутку“, каже наш саговорник и додаје да пројекат у будућности неће само штитити раднике, већ ће онима који могу да дају више, то и сигнализирати, а тако се повећава продуктивност.
Српска предност - брзо учење и прилагођавање
Иако је образовање наставио у Милану и Даблину, Пушица наглашава да темељ који је стекао у Србији, посебно у Математичкој гимназији, представља непроцењиву основу коју Европа изузетно цени, иако се сам систем рада разликује:
„Код нас у Србији акценат је на теоријском знању, што је одлична база. Међутим, у иностранству је фокус много више на пројектима и практичном раду који је директно применљив у индустрији. Наша предност је што имамо невероватну способност прилагођавања и брзог учења“.
Да развије контакте са другим научницима и компанијама, Пушици је помогла престижна стипендија Марија Кири која отвара врата глобалне научне заједнице. Отворила му је и врата једне америчке компаније која послује у Србији, у којој тренутно ради.
Следећа станица — Јекатеринбург
Млади истраживач се нада да је његова
следећа станица Русија, да ће бити један од представника Србије на
Светском омладинском фестивалу, који ће ове године биће одржан
у Јекатеринбургу од 11. до 17. септембра. То је, каже, јединствена прилика за размену знања:
„Надам се да ћу имати прилику да презентујем свој рад пред великим бројем људи из целог света, што је за мене изузетна част и велико задовољство. Фестивал је огроман, учествују десетине хиљада људи, а Русија има огромну историју и традицију у области науке и инжењерства. Волео бих да поделим своја знања са стручњацима који долазе са руских универзитета“, каже млади научник.
У слободно време се бави спортом, посебно скијањем и трчањем. Веома му је важно време које проводи са породицом и пријатељима, јер му то помаже да напуни батерије и одржи равнотежу између захтевног научног рада и приватног живота.
Одговоре на питања која још није пронашао у свету науке потражио је у Призренској духовној школи која се одвија у манастрима на Косову и Метохији.
