https://sputnikportal.rs/20260614/cudo-na-gazimestanu-na-kojoj-su-strani-albanci-ratovali-u-kosovskom-boju-kada-ih-tu---nije-ni-bilo--1200232520.html
Чудо на Газиместану! На којој су страни Албанци ратовали у Косовском боју када их ту - није ни било
Чудо на Газиместану! На којој су страни Албанци ратовали у Косовском боју када их ту - није ни било
Sputnik Србија
Покушаја да се пронађе учешће Албанаца у Косовској бици било је и раније, па се чак и Милош Обилић проглашавао Албанцем. Све ово, наравно, нема никакве везе са... 14.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-14T12:00+0200
2026-06-14T12:00+0200
2026-06-14T12:39+0200
србија
србија
србија – политика
србија – друштво
косово и метохија (ким)
обилић
косовски бој
газиместан
комеморација
албанци
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/06/1c/1157754283_0:148:3072:1876_1920x0_80_0_0_9575f9c84eae857a412dfc812230a04f.jpg
Ово за Спутњик, поводом најаве да ће Албанци, комеморацијом на Газиместану, обележити годишњицу Косовске битке, каже историчар Милош Ковић:Косовска општина Обилић, након што је власт у њој преузео Покрет Самоопредељење који предводи косовски премијер Аљбин Курти, покренула је иницијативу да обележи годишњицу Косовске битке.Манифестација под називом „Комеморација на Газиместану” требало би да буде одржана 15. јуна, када се по старом, јулијанском календару, одиграла једна од битака које су одредиле судбину српске средњовековне државе и балканског полуострва, у којој су погинула оба владара, српски кнез Лазар и турски цар Мурат.Како је најављено, комеморацији ће присуствовати бројни званичници, министри и председник владе такозваног Косова Аљбин Курти.Историјски извори и отимање идентитетаКовић каже да некима ова вест можда делује шокантно, али да је очекивана, после бројних кампања у медијима, на друштвеним мрежама, али и у научној јавности, у којима се отима српска историја и идентитет, а посебно наши манастри на Косову и Метохији, Високи Дечани, Пећка Патријаршија, Богородица Љевишка:„Видећемо какав ће облик Самоопредељење дати тој такозваној прослави, на чему ће се инсистирати, али подсетићу да у историографији важи једно правило, када имате изворе, можете да тврдите. Чак ни тада не можете да тврдите са потпуном сигурношћу, али када имате изворе можете да пишете и да говорите о неком феномену, у некој мери. Када извора нема, онда је боље да ћутите“.Када су Албанци населили Косово?Ковић подећа да у историографији нема ни једног извора који може да потврди било какво учешће Албанаца у Косовској бици. Заправо, нема ни података о постојању Алабанаца на том простору:Овај историчар објашњава да када скреће пажњу на политички карактер, говори о чињеници да су Срби једини народ на Балкану који је пружио одлучан отпор Османлијама. Срби су и једини народ који име је задао две велике битке, Маричку и Косовску битку.„Албанско присуство можемо да пратимо тек касније, од 15. и 16. века, да бисмо значајније насељавање Албанаца могли да региструјемо тек после побуне и Велике сеобе Срба 1690. године. Етничка равнотежа на Косову и Метохији сасвим се променила у корист Албанаца у време геноцида над Србима од 1878. до 1912. године, са стварањем Призренске лиге. Тек тада Албанци стичу већину становника на Косову и Метохији. Дакле, у време Косовске битке Албанаца на Косову и Метохији готово да нема“.Киднаповање историје без научног утемељењаУпитан шта мисли о карактеру најављеног скупа, јер реч је о комеморацији, наш саговорник је сагласан са тезом да би у том случају, ако бисмо се држали историјских чињеница, било сасвим легитимно на скуп позвати оне који су у Косовском боју учестововали, њихове наследнике, представнике модерне Турске.„Наравно, Албанци сада живе на тој територији и нико им не може спорити право да обележавају, на овај или онај начин, крупне историјске догађаје, али не би требало покушавати да се киднапује историја и да се тврди нешто што се није догодило. Треба да видимо какву ће форму Албанци томе да дају. Комеморативни скуп, заиста, из тога се ништа не може наслутити, ништа што би имало везе са реалним историјским догађајима, утемељеним на историјским изворима и историјским чињеницама“, истиче Ковић.Провокација и притисак на преостале СрбеКосовска битка и сам догађај обележавања на Газиместану имају посебну симболику у српском народу, а прославе Видовдана редовно прате тензије и инциденти између окупљених Срба и припадника Косовске полиције. Током обележавања празника, полиција забрањује истицање српских застава и симбола, што редовно доводи до вербалних сукоба и хапшења Срба.С обзиром на ове чињенице, али и посебно тежак положај српске заједнице у Обилићу, притиске кроз институционална ограничења, безбедносне инциденте и свакодневну неизвесност од доласка Самоопредељења, наш саговорник најаву „комеморације“ види и као провокацију Срба:„Нешто слично видимо и у поступању политичког Сарајева, па и Загреба. Дакле, нема рационалних објашњења за такве догађаје. Једино што може да буде објашњење јесте потреба да Срби буду провоцирани и понижавани. На Косову и Метохији реч је о потискивању српског становништва из ових крајева, присиљавању Срба на исељавање. Претпостављам да је и то део оваквог догађаја“, закључује Ковић.Погледајте и:
србија
обилић
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
србија, србија – политика, србија – друштво, косово и метохија (ким), обилић, косовски бој, газиместан, комеморација, албанци, милош ковић, анализе и мишљења
србија, србија – политика, србија – друштво, косово и метохија (ким), обилић, косовски бој, газиместан, комеморација, албанци, милош ковић, анализе и мишљења
Чудо на Газиместану! На којој су страни Албанци ратовали у Косовском боју када их ту - није ни било
12:00 14.06.2026 (Освежено: 12:39 14.06.2026) Покушаја да се пронађе учешће Албанаца у Косовској бици било је и раније, па се чак и Милош Обилић проглашавао Албанцем. Све ово, наравно, нема никакве везе са историјским чињеницама. То је до пројекта преузимања српске културне баштине и српске историје од стране привремених органа који управљају Косовом и Метохијом.
Ово за Спутњик, поводом најаве да ће Албанци, комеморацијом на Газиместану, обележити годишњицу Косовске битке, каже историчар Милош Ковић:
„Албанско присуство на том простору можемо да пратимо тек од 15. и 16. века, али ова идеја не треба да нас шокира. Она је део пројекта који се већ дуже спроводи. Ово је само нова провокација“.
Косовска општина Обилић, након што је власт у њој преузео Покрет Самоопредељење који предводи косовски премијер Аљбин Курти, покренула је иницијативу да обележи годишњицу Косовске битке.
Манифестација под називом „Комеморација на Газиместану” требало би да буде одржана 15. јуна, када се по старом, јулијанском календару, одиграла једна од битака које су одредиле судбину српске средњовековне државе и балканског полуострва, у којој су погинула оба владара, српски кнез Лазар и турски цар Мурат.
Како је најављено, комеморацији ће присуствовати бројни званичници, министри и председник владе такозваног Косова Аљбин Курти.
Историјски извори и отимање идентитета
Ковић каже да некима ова вест можда делује шокантно, али да је очекивана, после бројних кампања у медијима, на друштвеним мрежама, али и у научној јавности, у којима се
отима српска историја и
идентитет, а посебно наши манастри на Косову и Метохији,
Високи Дечани, Пећка Патријаршија, Богородица Љевишка:
„Видећемо какав ће облик Самоопредељење дати тој такозваној прослави, на чему ће се инсистирати, али подсетићу да у историографији важи једно правило, када имате изворе, можете да тврдите. Чак ни тада не можете да тврдите са потпуном сигурношћу, али када имате изворе можете да пишете и да говорите о неком феномену, у некој мери. Када извора нема, онда је боље да ћутите“.
Када су Албанци населили Косово?
Ковић подећа да у историографији нема ни једног извора који може да потврди било какво учешће Албанаца у Косовској бици. Заправо, нема ни података о постојању Алабанаца на том простору:
„Нема података о присуству Албанаца на Косову и Метохији у Средњем веку. Постоје подаци о томе да их је било у Тузима, у данашњој Црној Гори. Али у Средњем веку их нема, односно, постоје наслућивања да их има ту и тамо, у промилима. Насељавање албанског становништва отпочиње са доласком Турака. То је процес који је политички, који има верски карактер, с обзиром на исламизацију Албанаца и који чак има и класни карактер, јер исламизација значи стицање привилегованог друштвеног статуса, реч је о агама и беговима“.
Овај историчар објашњава да када скреће пажњу на политички карактер, говори о чињеници да су Срби једини народ на Балкану који је пружио одлучан отпор Османлијама. Срби су и једини народ који име је задао две велике битке, Маричку и Косовску битку.
„Албанско присуство можемо да пратимо тек касније, од 15. и 16. века, да бисмо значајније насељавање Албанаца могли да региструјемо тек после побуне и Велике сеобе Срба 1690. године. Етничка равнотежа на Косову и Метохији сасвим се променила у корист Албанаца у време геноцида над Србима од 1878. до 1912. године, са стварањем Призренске лиге. Тек тада Албанци стичу већину становника на Косову и Метохији. Дакле, у време Косовске битке Албанаца на Косову и Метохији готово да нема“.
Киднаповање историје без научног утемељења
Упитан шта мисли о карактеру најављеног скупа, јер реч је о комеморацији, наш саговорник је сагласан са тезом да би у том случају, ако бисмо се држали историјских чињеница, било сасвим легитимно на скуп позвати оне који су у Косовском боју учестововали, њихове наследнике, представнике модерне Турске.
„Наравно, Албанци сада живе на тој територији и нико им не може спорити право да обележавају, на овај или онај начин, крупне историјске догађаје, али не би требало покушавати да се киднапује историја и да се тврди нешто што се није догодило. Треба да видимо какву ће форму Албанци томе да дају. Комеморативни скуп, заиста, из тога се ништа не може наслутити, ништа што би имало везе са реалним историјским догађајима, утемељеним на историјским изворима и историјским чињеницама“, истиче Ковић.
Провокација и притисак на преостале Србе
Косовска битка и сам догађај обележавања на Газиместану имају посебну симболику у српском народу, а прославе Видовдана редовно прате тензије и инциденти између окупљених Срба и припадника Косовске полиције. Током обележавања празника, полиција забрањује истицање српских застава и симбола, што редовно доводи до вербалних сукоба и хапшења Срба.
С обзиром на ове чињенице, али и посебно тежак положај српске заједнице у Обилићу, притиске кроз институционална ограничења, безбедносне инциденте и свакодневну неизвесност од доласка Самоопредељења, наш саговорник најаву „комеморације“ види и као провокацију Срба:
„Нешто слично видимо и у поступању политичког Сарајева, па и Загреба. Дакле, нема рационалних објашњења за такве догађаје. Једино што може да буде објашњење јесте потреба да Срби буду провоцирани и понижавани. На Косову и Метохији реч је о потискивању српског становништва из ових крајева, присиљавању Срба на исељавање. Претпостављам да је и то део оваквог догађаја“, закључује Ковић.
