https://sputnikportal.rs/20260614/ekskluzivno-nad-rusijom-smiluj-ti-se-boze-matija-beckovic-povodom-dobijanja-puskinove-medalje-1200263318.html

ЕКСКЛУЗИВНО Над Русијом смилуј ти се, Боже! Матија Бећковић поводом добијања Пушкинове медаље

ЕКСКЛУЗИВНО Над Русијом смилуј ти се, Боже! Матија Бећковић поводом добијања Пушкинове медаље

Sputnik Србија

Свет је за српску поезију сазнао најпре преко Пушкина. Он је међу првима говорио да смо песнички народ и да нам је некако више стало до поезије него до нас... 14.06.2026, Sputnik Србија

2026-06-14T14:12+0200

2026-06-14T14:12+0200

2026-06-14T14:21+0200

култура

култура

култура – вести

спутњик интервју

матија бећковић

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/16/1197205416_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_579ae3ff4908920582a89e1c9a3739c0.jpg

Прослављени песник потврђује да ниједном песнику нема веће радости него да га повежу са Пушкином. Зато што је он – отац многих песника.„Пушкин се обрео у Бесарабији, где су биле српске избеглице после пропасти Првог српског устанка. Ту се срео са Карађорђевом породицом, са Јаковом Ненадовићем, са многим Србима о којима је слушао и писао. А опет, ми га помало убрајамо и међу своје. Гроф Сава Владиславић Рагузински, министар Петра Великог, поклонио је цару једног Пушкиновог претка кога је довео из Абисиније. Зато се у шали може рећи да је Пушкин мало и Србин.“У свом говору подсетили сте на Пушкинове стихове: „Над Србијом смилуј ти се, Боже“, па рекли да се данас то на српском изговара - „Над Русијом смилуј ти се, Боже“.„Дошло је време да и ми узвратимо том молитвом. Није могло бити ништа лепше него да поводом Пушкинове медаље поменем управо те стихове.“Медаљу вам је уручио Николај Бурљајев, глумац којег сви памтимо из филма „Андреј Рубљов“ - то је онај дечак који зида звоно за цркву. Кажете да је његово присуство за вас било нешто посебно у целој свечаности.„Заиста нисам могао да поверујем да ће доћи време да онај дечак из „Андреја Рубљова“ мени уручује Пушкинову медаљу. За мене је то једна од најпотреснијих сцена које сам икада видео на филму. Дечак је слагао да му је отац открио тајну како се лије велико звоно. У ствари, нико му ништа није рекао. Слагао је и сам се упустио у ту авантуру. Све је било неизвесно до дана када је звоно требало да зазвони. А када је зазвонило и када су му сви аплаудирали, бацио се у траву и признао да му нико није открио тајну. Очигледно је имао очев дар. Као што ни оцу није нико други открио тајну. То је био тријумф уметности, поезије и лепоте. Можда најлепша метафора уметника и стварања коју знам.“Бурљајев вас је повезао са чувеним фрескосликаром, са Тарковским, са великим уметницима, са поезијом… Ви често истичете да поезија повезује судбине које би историја сигурно заборавила?„Поезија се побринула за много тога. Вера Павладовска била је питомица благородних сестара у Владикавказу, професорка француског језика. Касније се њена породица расула по свету. А онда се догодило да је једна од њених потомака написала рођакама у Пјатигорску да се удала за српског песника који је написао поему „Вера Павладовска“. Тетке су одговориле: „Је ли то о нашој баки?“ Њима је било нормално да неки српски песник опева њихову баку. Тако је поезија повезала оно што је историја раздвојила.“Вратимо се Пушкину и још једној вашој повезници са њим. Достојевски у чувеном говору о Пушкину, говорећи о „Евгенију Оњегину” објашњава и зашто је Пушкин носилац највиших руских вредности. Као и ви српских?„То није био само говор о књижевности. То је читав један политички и културни програм. Шта треба да буде Русија и руска култура. Достојевски је сматрао да је оличење те идеје управо Пушкин. Кад дођете у кућу Достојевског, видите Пушкина, поред Библије. Он је у свом делу сабрао сваки звук руског језика и народа. Зато је неупоредив. Имао сам срећу да будем у Пушкиновом дому у Петрограду. Тамо имате утисак да је велики песник баш тог дана издахнуо. Посетиоци улазе у папучама, а водич прича о његовим последњим данима. Када је рањен у двобоју, излазили су билтени о његовом здрављу. Чекали су их као што се данас чекају највеће вести. А када је објављено да је умро, речено је: „Сунце наше поезије је зашло.“ Срећом, није зашло. Из тог сунца родило се толико великих песника и тако велика поезија.“Како на руском звучи Ваша поема „Кад једном дођеш у било који град”, која је управо преведена и објављена?„Први пут сам је чуо када је Ивана Жигон на свечаности уручења Пушкинове медаље изговорила на руском. Она је то готово отпевала. Тада се и види да је српски језик једна грана која је отпала са великог стабла, словенског, али као оне гране које цветају и када отпадну. У преводу се види да је то иста мелодија. Веза остаје.“Често истичете да је поезија оно највредније што смо дали свету.„Ми смо своје постојање оправдали својом поезијом. Нисмо имали много тога другог да покажемо свету. Кад је Гете читао српске народне песме, рекао је да народ који има такву поезију заслужује бољу историјску судбину и не заслужује да буде роб. То нису биле само песме, у њима је и наше памћење, наша историја. Наши јунаци за које историја можда не зна, али народ зна. Зна како су се звали, како су се облачили, где су погинули – браћа Југовићи, Милош Обилић, Страхињић бан… Нема те силе која може некоме доказати да то није истина. Ти песнички ликови за нас су често важнији од стварних личности.“Кажете да данас има много људи који су веома маштовити када лажу, а много мање успешни када говоре истину и да је најопасније то што се ствара утисак да се лаж може подвалити вечности. Верујете ли да ће то време проћи?„Много су покренули да би брзо прошло. Али све је то на стакленим ногама. Сад га има, сад га нема.“Хоћемо ли убудуће виђати Пушкинову медаљу на вашем реверу?„Хоћете. Један мој рођак, када је видео Вука Караџића са одликовањима, рекао је: „Знао сам да је био паметан човек, али нисам знао да има одликовања.“Погледајте и:

2026

Вести

sr_RS

култура, култура – вести, спутњик интервју, матија бећковић