https://sputnikportal.rs/20260614/sajber-straza--platforma-za-borbu-protiv-visokotehnoloskog-kriminala-1200265737.html
Сајбер стража – платформа за борбу против високотехнолошког криминала
Сајбер стража – платформа за борбу против високотехнолошког криминала
Sputnik Србија
Дигитална платформа за пријаву, превенцију и праћење различитих облика високотехнолошког криминала намењена је грађанима и правним лицима као јединствено место... 14.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-14T17:12+0200
2026-06-14T17:12+0200
2026-06-14T17:12+0200
србија
србија
србија – друштво
сајбер
сајбер-безбедност
сајбер криминал
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/07/1125863547_0:159:3076:1889_1920x0_80_0_0_f7e84b3e90d2d9aaf8e7972ecf613608.jpg
„Институције које су се бавиле борбом против сајбер криминала до сада нису биле умрежене. Платформа „Сајбер стража“ умрежава МУП, тужилаштво, центре за социјални рад, као и делове банкарског система. Такав ниво повезаности раније није постојао“.Овако стручњак за дигиталну безбедност, Лука Мирковић из Струковног удружења сектора безбедности коментарише почетак рада платформе „Сајбер стража“ коју је почетком месеца покренуло српско Министарство унутрашњих послова.Основна идеја је да грађанин више не мора да тражи којој институцији да се обрати, већ да све може да пријави на једном месту. Пријаве се затим прослеђују надлежним службама, укључујући Службу за борбу против високотехнолошког криминала и тужилаштво.Одговор на савремене облике криминала„Сајбер стража“ није замишљена као обичан електронски образац за пријаву, на чему су биле засноване досадашње платформе, већ као модел за сарадњу грађана, државе и приватног сектора ради бржег откривања претњи и ефикаснијег реаговања на дигитални криминал, истиче Мирковић.„Сајбер стража“ замишљена је као основа за примену различитих алата и механизама у области сајбер безбедности јер криминал се развијао и прилагођавао и велики део криминалних активности преселио се у дигитални простор – тако „Сајбер стража“ представља одговор на савремене облике криминала, додаје наш саговорник.Према Мирковићевим речима, посебно је значајно то што платформа није заснована само на пријављивању инцидената, већ и на превенцији; платформа омогућава пријаву и сумњивих активности, њихово праћење и предузимање одговарајућих мера. Такав приступ, каже он, омогућава да се криминалне активности препознају и спрече у раној фази.Стратешки најважнија платформа у области националне сајбер безбедностиЗбог својих перформанси и умрежености различитих институција, „Сајбер стража“ је платформа од националног значаја, а на дужи рок могла би да добије и међународну димензију кроз сарадњу са партнерским институцијама из других држава.Платформа је сложен систем који подразумева рад мултидисциплинарних тимова и због тога ће њен успех зависити од сарадње државних институција, стручне заједнице и цивилног сектора. Према доступним информацијама, она је прошла сва тестирања пре пуштања у рад и због тога се очекује да њена ефикасност буде на високом нивоу, наглашава Мирковић.Све државе развијају системе сличне „Сајбер стражи“Системи за пријављивање и праћење сајбер криминала слични „Сајбер стражи“ развијени су у бројним државама широм света. Искуства земаља које су међу првима препознале значај дигиталне безбедности показују да успешна борба против сајбер криминала подразумева блиску сарадњу грађана, државних институција и стручне заједнице.У САД годинама функционише Центар за пријаву интернет криминала, који делује у оквиру ФБИ-а. Грађани преко њега могу да пријаве интернет преваре, крађу идентитета, уцене путем рачунарских система и друге облике сајбер криминала. Прикупљене информације прослеђују се надлежним истражним органима, а систем истовремено служи за анализу трендова и идентификовање нових претњи.Велика Британија развила је централизовани систем под називом Акција против превара, преко којег грађани пријављују интернет преваре и друге дигиталне претње. Тај систем повезан је с полицијским службама и специјализованим истражним јединицама, чиме се омогућава брже реаговање на пријављене инциденте.Аустралија је отишла корак даље успостављањем Аустралијског центра за сајбер безбедност, који поред пријема пријава пружа упозорења грађанима, анализира безбедносне ризике и објављује смернице за заштиту од сајбер напада. Сличан модел развијен је и у Канади кроз Канадски центар за сајбер безбедност.Међу најзанимљивијим примерима у Европи налази се француска платформа за помоћ жртвама сајбер криминала. Грађани путем ње не само да пријављују инциденте, већ добијају конкретне смернице за решавање проблема и упућују се на надлежне државне или приватне институције које могу да пруже помоћ.Немачка је кроз Савезну канцеларију за безбедност информационих система развила систем који омогућава пријављивање безбедносних инцидената, али и редовно информисање грађана и привреде о новим дигиталним претњама.Заједничко за све ове системе јесте то што нису замишљени само као места за подношење пријава, већ као део шире националне инфраструктуре за дигиталну безбедност. Њихов циљ је да повежу грађане, полицију, правосудне органе, финансијске институције и стручњаке за информациону безбедност у јединствен систем заштите.Управо због тога стручњаци оцењују да би Сајбер стража могла да представља значајан корак у развоју домаћих капацитета за борбу против сајбер криминала. Уколико буде успешно повезана са Министарством унутрашњих послова, тужилаштвима, социјалним службама и финансијским сектором, Србија би могла да добије систем сличан онима који већ годинама функционишу у најразвијенијим државама света.Русија развија систем заснован на дигиталном суверенитетуРусија је последњих година развила неколико система који имају сличну функцију као Сајбер стража, иако нису обједињени под јединственим брендом или платформом. Најпознатији је систем који функционише под окриљем Роскомнадзора, државног регулатора за комуникације и информационе технологије. Грађани преко његових сервиса могу да пријављују интернет преваре, нелегалне садржаје, крађу података и различите облике злоупотреба у дигиталном простору.Важну улогу има и „Госуслуги“, државни портал електронских услуга. Путем њега грађани могу да подносе пријаве надлежним органима, укључујући и случајеве који се односе на сајбер криминал, крађу идентитета и финансијске преваре.Поред тога, руско Министарство унутрашњих послова развило је посебне канале за пријаву сајбер криминала, док се значајан део активности одвија кроз Национални координациони центар за рачунарске инциденте, који прати сајбер претње и координира одговор државних институција.Посебно је занимљив пројекат под називом „Народни фронт. Московска интернет-патрола“, као и различите платформе за пријављивање интернет превара које функционишу уз подршку државе и великих технолошких компанија. Њихова сврха је да грађани једноставно пријаве сумњиве сајтове, лажне интернет продавнице, фишинг нападе или покушаје крађе новца.Русија је након 2022. године додатно убрзала развој сопствене дигиталне инфраструктуре и система сајбер безбедности, са посебним нагласком на дигитални суверенитет. Због тога се данас највећи део података грађана и државних институција обрађује у домаћим дата центрима, а велики број услуга интегрисан је са државним порталима и безбедносним структурама.Ако би се правило поређење са „Сајбер стражом“, руски модел је ближи концепту државног екосистема сајбер безбедности него јединственој апликацији или платформи. У њему су повезани државни портали, полиција, регулатор комуникација, банкарски сектор и специјализовани центри за реаговање на рачунарске инциденте. Управо због те умрежености руски систем представља један од најразвијенијих примера државне контроле и заштите дигиталног простора.Посебну вредност таквим платформама даје чињеница да се не заснивају само на реаговању након извршеног кривичног дела, већ и на превенцији, едукацији грађана и раном откривању потенцијалних претњи. У времену када се све већи део свакодневног живота одвија у дигиталном простору, управо такви системи постају један од кључних стубова националне безбедности.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260601/dacic-platforma-sajber-straza-danas-pocela-sa-radom-1199839606.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
србија, србија – друштво, сајбер, сајбер-безбедност, сајбер криминал
србија, србија – друштво, сајбер, сајбер-безбедност, сајбер криминал
Сајбер стража – платформа за борбу против високотехнолошког криминала
Дигитална платформа за пријаву, превенцију и праћење различитих облика високотехнолошког криминала намењена је грађанима и правним лицима као јединствено место за пријаву интернет превара, крађе података, злоупотребе налога, дигиталног насиља, уцена, злонамерних садржаја и других сајбер инцидената.
„Институције које су се бавиле борбом против сајбер криминала до сада нису биле умрежене. Платформа „Сајбер стража“ умрежава МУП, тужилаштво, центре за социјални рад, као и делове банкарског система. Такав ниво повезаности раније није постојао“.
Овако стручњак за дигиталну безбедност, Лука Мирковић из Струковног удружења сектора безбедности коментарише почетак рада платформе „Сајбер стража“ коју је почетком месеца покренуло српско Министарство унутрашњих послова.
Основна идеја је да грађанин више не мора да тражи којој институцији да се обрати, већ да све може да пријави на једном месту. Пријаве се затим прослеђују надлежним службама, укључујући Службу за борбу против високотехнолошког криминала и тужилаштво.
Одговор на савремене облике криминала
„Сајбер стража“ није замишљена као обичан електронски образац за пријаву, на чему су биле засноване досадашње платформе, већ као модел за сарадњу грађана, државе и приватног сектора ради бржег откривања претњи и ефикаснијег реаговања на дигитални криминал, истиче Мирковић.
„Државе које развијају овакве платформе прате савремене светске трендове и настоје да успоставе различите облике међународне сарадње у области сајбер безбедности. Још једна значајна разлика у односу на досадашње моделе јесте то што су подаци платформе смештени у дата центру који се налази у нашој земљи, што додатно доприноси безбедности и заштити података“, објашњава он.
„Сајбер стража“ замишљена је као основа за примену различитих алата и механизама у области сајбер безбедности јер криминал се развијао и прилагођавао и велики део криминалних активности преселио се у дигитални простор – тако „Сајбер стража“ представља одговор на савремене облике криминала, додаје наш саговорник.
Према Мирковићевим речима, посебно је значајно то што платформа није заснована само на пријављивању инцидената, већ и на превенцији; платформа омогућава пријаву и сумњивих активности, њихово праћење и предузимање одговарајућих мера. Такав приступ, каже он, омогућава да се криминалне активности препознају и спрече у раној фази.
Стратешки најважнија платформа у области националне сајбер безбедности
Због својих перформанси и умрежености различитих институција, „Сајбер стража“ је платформа од националног значаја, а на дужи рок могла би да добије и међународну димензију кроз сарадњу са партнерским институцијама из других држава.
„Сматрам да би Сајбер стража могла да постане једна од стратешки најважнијих платформи у области националне сајбер безбедности, посебно имајући у виду чињеницу да се све већи део друштвених и економских активности одвија у дигиталном окружењу“, каже Мирковић.
Платформа је сложен систем који подразумева рад мултидисциплинарних тимова и због тога ће њен успех зависити од сарадње државних институција, стручне заједнице и цивилног сектора. Према доступним информацијама, она је прошла сва тестирања пре пуштања у рад и због тога се очекује да њена ефикасност буде на високом нивоу, наглашава Мирковић.
„Готово сви облици криминала које познајемо данас имају и своју дигиталну димензију. Финансијске преваре, прање новца, трговина наркотицима, трговина људима и бројне друге криминалне активности у значајној мери преселиле су се у интернет окружење. Управо због тога оваква платформа има велики потенцијал. Она представља озбиљан и системски одговор на изазове које доноси савремени сајбер криминал“, закључује он.
Све државе развијају системе сличне „Сајбер стражи“
Системи за пријављивање и праћење сајбер криминала слични „Сајбер стражи“ развијени су у бројним државама широм света. Искуства земаља које су међу првима препознале значај дигиталне безбедности показују да успешна борба против сајбер криминала подразумева блиску сарадњу грађана, државних институција и стручне заједнице.
У САД годинама функционише Центар за пријаву интернет криминала, који делује у оквиру ФБИ-а. Грађани преко њега могу да пријаве интернет преваре, крађу идентитета, уцене путем рачунарских система и друге облике сајбер криминала. Прикупљене информације прослеђују се надлежним истражним органима, а систем истовремено служи за анализу трендова и идентификовање нових претњи.
Велика Британија развила је централизовани систем под називом Акција против превара, преко којег грађани пријављују интернет преваре и друге дигиталне претње. Тај систем повезан је с полицијским службама и специјализованим истражним јединицама, чиме се омогућава брже реаговање на пријављене инциденте.
Аустралија је отишла корак даље успостављањем Аустралијског центра за сајбер безбедност, који поред пријема пријава пружа упозорења грађанима, анализира безбедносне ризике и објављује смернице за заштиту од сајбер напада. Сличан модел развијен је и у Канади кроз Канадски центар за сајбер безбедност.
Међу најзанимљивијим примерима у Европи налази се француска платформа за помоћ жртвама сајбер криминала. Грађани путем ње не само да пријављују инциденте, већ добијају конкретне смернице за решавање проблема и упућују се на надлежне државне или приватне институције које могу да пруже помоћ.
Немачка је кроз Савезну канцеларију за безбедност информационих система развила систем који омогућава пријављивање безбедносних инцидената, али и редовно информисање грађана и привреде о новим дигиталним претњама.
Заједничко за све ове системе јесте то што нису замишљени само као места за подношење пријава, већ као део шире националне инфраструктуре за дигиталну безбедност. Њихов циљ је да повежу грађане, полицију, правосудне органе, финансијске институције и стручњаке за информациону безбедност у јединствен систем заштите.
Управо због тога стручњаци оцењују да би Сајбер стража могла да представља значајан корак у развоју домаћих капацитета за борбу против сајбер криминала. Уколико буде успешно повезана са Министарством унутрашњих послова, тужилаштвима, социјалним службама и финансијским сектором, Србија би могла да добије систем сличан онима који већ годинама функционишу у најразвијенијим државама света.
Русија развија систем заснован на дигиталном суверенитету
Русија је последњих година развила неколико система који имају сличну функцију као Сајбер стража, иако нису обједињени под јединственим брендом или платформом. Најпознатији је систем који функционише под окриљем Роскомнадзора, државног регулатора за комуникације и информационе технологије. Грађани преко његових сервиса могу да пријављују интернет преваре, нелегалне садржаје, крађу података и различите облике злоупотреба у дигиталном простору.
Важну улогу има и „Госуслуги“, државни портал електронских услуга. Путем њега грађани могу да подносе пријаве надлежним органима, укључујући и случајеве који се односе на сајбер криминал, крађу идентитета и финансијске преваре.
Поред тога, руско Министарство унутрашњих послова развило је посебне канале за пријаву сајбер криминала, док се значајан део активности одвија кроз Национални координациони центар за рачунарске инциденте, који прати сајбер претње и координира одговор државних институција.
Посебно је занимљив пројекат под називом „Народни фронт. Московска интернет-патрола“, као и различите платформе за пријављивање интернет превара које функционишу уз подршку државе и великих технолошких компанија. Њихова сврха је да грађани једноставно пријаве сумњиве сајтове, лажне интернет продавнице, фишинг нападе или покушаје крађе новца.
Русија је након 2022. године додатно убрзала развој сопствене дигиталне инфраструктуре и система сајбер безбедности, са посебним нагласком на дигитални суверенитет. Због тога се данас највећи део података грађана и државних институција обрађује у домаћим дата центрима, а велики број услуга интегрисан је са државним порталима и безбедносним структурама.
Ако би се правило поређење са „Сајбер стражом“, руски модел је ближи концепту државног екосистема сајбер безбедности него јединственој апликацији или платформи. У њему су повезани државни портали, полиција, регулатор комуникација, банкарски сектор и специјализовани центри за реаговање на рачунарске инциденте. Управо због те умрежености руски систем представља један од најразвијенијих примера државне контроле и заштите дигиталног простора.
Посебну вредност таквим платформама даје чињеница да се не заснивају само на реаговању након извршеног кривичног дела, већ и на превенцији, едукацији грађана и раном откривању потенцијалних претњи. У времену када се све већи део свакодневног живота одвија у дигиталном простору, управо такви системи постају један од кључних стубова националне безбедности.
