После овог потписа више ништа неће бити исто: На реду је престројавање великих светских сила
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Ако иранско-амерички споразум буде потписан у облику у којем је најављен, на Блиском истоку ништа више неће бити исто. Споразум је у интересу и Ирана и САД – њиме обе стране добијају по нешто и свако може да каже да је победник. Једини проблем је питање како ће се понашати Израел.
Иранци су успели да блокадом Ормуза и одмаздом над Израелом покажу да су озбиљни и да ће казнити свакога ко их нападне. Тако су се показали као орах тврђи него што су се у Вашингтону и Тел Авиву надали. С друге стране, Трамп је успео да од изгубљеног рата направи реми који америчкој јавности може да „прода“ као победу тако што је увео контраблокаду Ирана и да им зада економски удар коме се у Техерану нису надали, објашњава новинар и колумниста Небојша Малић.
„Све некако иде у прилог идеје да би Америка могла да се повуче у своју интересну сферу на западу планете и да се извуче са Блиског истока. Трамп ово користи као претекст да затвори неке војне базе и каже 'немамо више шта ту да радимо, све смо се договорили'. Онда ће ово да буде стратешка победа за Америку, без обзира колико то био тактички и оперативни пораз“, сматра он.
Идеалан споразум и за Иран и за САД
И за Америку и за Иран било би идеално да коначни споразум буде постигнут онако како је најављено, у року од шездесет дана јер би на тај начин била стављена тачка на сукоб који траје скоро пола века, од када се у Ирану догодила исламска револуција.
„Трамп воли да постиже договоре. Уколико Иранци успеју да откупе претанак америчке вендете у замену за уранијум, који су обогаћивали у мирнодопске сврхе, а договоре да свој нуклеарни програм наставе преко, рецимо, Росатома, мислим да ће то да буде мала цена и да свом народу то могу да оправдају као победу“, каже Малић.
Трамп такође својим грађанима све што је радио у Заливу може да „прода“ као победу – можда мало теже, јер има медије против себе – али може да каже да је решио проблем који је трајао неколико генерација што нико пре њега није успео да уради и да с тиме уђе у предизборну кампању за изборе за Конгрес и да настави да се обрачунава са дубоком државом.
Израел једина непозната у једначини
Међутим, једина непозната у целој једначини остаје Израел, коме не одговара овакав развој ситуације – Израел није постигао свој ратни циљ – промену режима у Техерану.
„То се неће десити ни данас, ни сутра, ни прекосутра, зато што циљ није био онај званични, да се уништи ирански нуклеарни програм, него постојање Ирана као исламске републике. А видели смо из овог сукоба да је за Израел од нуклеарног програма већа претња ирански ракетни програм, о коме у овом споразуму нема ни речи. Показало се да су иранске ракете ефикасне и убојите и Израел је први пут у својој историји претрпео стратешке губитке на својој територији“, истиче Малић.
Међутим, иако се израелске власти противе споразуму и истичу да се они ни са ким ништа нису договарали, да се неће повлачити из јужног Либана и да ће наставити операције у тој земљи, Израел не може да иде противно струји из САД, поготово пошто је на видело избила чињеница да су лагали Трампа да ће агресија против Ирана бити тродневни тријумфални марш у коме ће сами Иранци збацити своју владу чим падну прве бомбе.
„Како год обрнете, ово није победа Бењамина Нетанјахуа. Он ће да има страшне проблеме код куће, али како је Трамп рекао „Њујорк тајмсу“, који је непријатељски расположен према њему, а далеко је пријатељскији према Нетнјахуу, израелски премијер ће морати да пристане на ово“, категоричан је наш саговорник.
Пораз је сироче, а успех има хиљаду очева
Трамп се захвалио руском и кинеском председнику, Владимиру Путину и Си Ђинпингу на, како је рекао, улози у настојањима да се сукоб са Ираном оконча, што, према Малићевим речима, упућује да би споразум са Ираном могао да послужи за будућа престројавања светских сила.
„Није случајно напредак у дипломатији дошао после Трампове посете Кини, а и Путин је ишао у Кину. Ту су, чини ми се, пали неки договори, иако је у међувремену дошло до ескалације, што се обично увек деси пре неког дипломатског споразума, нека врста задње рунде ратовања пре него што се ситуација мање-више реши. Вероватно ћемо у наредним месецима сазнати ко је шта ту тачно договарао и како. Највећу наративну победу имаће страна која то прва објави“, каже он.
Ипак, што приличи Јупитеру, не приличи волу, како каже латинска пословица, па то што мировно решење у Заливу подржавају и европски политичари, од Кира Стармера, преко Емануела Макрона и Каје Калас, не значи пуно, нема политичку тежину.
„Помало је смешно када се јави Кир Стармер, који није у стању да пошаље један разарач до Кипра, а камоли у Персијски залив јер Краљевска морнарица не постоји. Јавиле су се и Ђорђа Мелони, која није хтела да се меша и Каја Калас коју нико ни за шта није питао. Сада би сви да се ките великим успехом иако ништа нису урадили. Што се каже, пораз је увек сироче, а успех има хиљаду очева. Када су намирисали мир, сви одједном трче да се огласе“, закључује Малић.
Погледајте и:
