Приштина опет активира монструозну лаж из Рачка да би тужила Србију за геноцид
© Sputnik / Бранкица Ристић
Пратите нас
Врло је могуће да Приштина активира Рачак да би подигла оптужницу за геноцид против Србије и да са друге стране то буде део притиска на Београд у будућим преговорима да се изнуди признање Косова, сматрају саговорници Спутњика.
Активирање случаја „Рачак“ од стране Приштине и хапшење пет бивших припадника наших безбедносних служби јуче на Косову и Метохији у акцији „Рачак 2“, у оквиру истраге за ратне злочине, као и подизање оптужнице за још 21 лице у одсуству, од стране Специјализиваног тужилаштва такозваног Косова, обећање је који је Аљбин Курти дао још одавно - а испунио га сада. Шта је циљ?
Припреме за оптужницу за геноцид!?
Пуковник у пензији Обрад Ђорђевић истиче да се заборавља да је у периоду када се Рачак дешавао Србија имала пуну јурисдикцију над Косовом и Метохијом у сваком смислу.
„ Рачак је био упориште ОВК терориста и наше снаге су реаговале исто онако како би реаговале све друге легалне снаге у било којој држави на свету. Доказано је да то није масакр над албанским цивилима већ антитерористичка акција. То су знали сви који су из страних мисија били доле и зату су наши органи власти на једвите јаде и ушли да изврше увиђај. Вилијам Вокер је свет обавестио о тзв. масакру пре него је извршен увиђај наших органа. Осим тога, сетимо се и да је фински патолог Хелена Ранта о томе говорила која је била део међународног тима,“ подсећа он.
Ђорђевић каже да је једини разлог због кога Курти и његова клапа сада ово раде, „прикупљање“ материјала како би покушали да прескоче препреке и да заобиђу Србију у коначном међународном признању Косова.
„ Не треба заборавити да је Курти више пута Србију оптуживао за геноцид. А где ће боље полазне тачке од Рачка који је уосталом био повод за све што се после дешавало. Наравно да Курти ово не ради сам већ има подршку за то из дела међународне заједнице и оних структура које су директно стајале иза једностраног оцепљења Косова,“ наводи он.
Професор др Душан Челић напомиње да је антитерористичка акција наших снага у Рачку била део оптужнице у Хагу противу некадашњег председника СР Југославије Слободана Милошевића.
„И то мислим да је била прва тачка оптужнице и да, упркос томе што су докази извођени, њихово судско веће проценило је да не постоје докази да је у тој нашој антитерористичкој акцији извршен рачни злочин. Због тога је то и одбачено у судском поступку. Упркос томе, овде у Приштини се отварају широка врата за ту тему тако што се покушава да се води некакав процес, поступак, прво против једног дела командног кадра у одсуству, мислим на војни и на полицијски кадар Србије. Није искључено да уследи још акција неких хапшења против људи који се налазе на Косову и Метохији “каже он.
Јачају притисак на Београд
Челић наводи да је чињеница да су након 2023. такозваном Косову одрешене руке да може буквално сва питања на територији Косова и Метохије да третира као унутрашња.
„То значи да су они сада по ко зна који пут употребили судску власт коју имају де факто на Косови и Метохији да отворе један случај и да га прикажу као случај ратног злочина. Није случајно што су изабрали Рачак. Као што знамо, то је била иницијална каписла да Вилијам Вокер у свом извештају наводно констатује да су тамо извршени ратни злочини. То је био повод за почетак агресије на СРЈ. Веома је могуће да ово ипак, поред тога што су Приштини дате одрешене руке француско-немачким планом од 2023. и Охридским споразумом, није само унилатерална акција Приштине, него да су пажљиво све планирали заједно са делом међународне заједнице, са политичким Западом. Пажљиво су изабрали Рачак због тога што би то онда могло да на неки начин дода нову аргументацију за независност Косова. Врло је могуће да је ово део неког ширег плана притиска на Београд да се у некој завршници бриселских разговора дође до неког споразума којим би се Београд присилио да и формално призна независност такозваног Косова. Ја се тога бојим,“ каже наш саговорник.
Наравно, каже Челић очекивано је да ће у свему овоме овде страдати људи.
„То је сасвим извесно, јер такозвано косовско правосуђе и њихова „правда“ не почињу од данас и не почини од јуче, ни од случаја Рачак, него то траје више деценија уназад, али је веома интензивирано, кажем, од 2023. године,“ каже Челић.
Он каже да се не дешава први пут да Приштина показује дупле стандарде и да бира само оно што јој одговара па тако Хашки трибунал не признаје кад су као у овом случају оптужбе одбачене.
Двоструки аршини
„Али то не треба ништа да нас изненађује. То није први пут, нажалост, дупле стандарде имамо и када је реч о самом Западу и када је реч о Приштини. Мислим чак да је израз дупли стандарди онако прилично политички коректан у односу на оно о чему је реч. Реч је о злоупотреби и тумачењу доказа за ратне злочине у Хагу. Друго, знамо да не постоји поштански саобраћај између Пошта Србије и такозваног Косова, онда се поставља питање на који начин је то достављено људима на њихове кућне адресе на територији остатка Србије. Значи да уколико знамо да не постоји правосудна сарадња између Београда и Приштине, нити је она могућа, застрашујуће је да они имају кућне адресе тих људи које терете за овакве злочине,“ истиче он.
Челић сматра да би Београд требало да има јачу одбрану од саопштења и подсећа да смо 2000. године ослободили много припадника ОВК из наших затвора али под условом да им се суди у Приштини, до чега наравно није дошло.
Шта пише у оптужници
„Приштина масовно ради и хапси људе који су на Косову и Метохији и подиже оптужнице у одсуству против оних који Приштини нису доступни. Додатно забрињава то што се не види озбиљна реакција Србије, а мислим да би требало да одговоримо истом мером. Рачак се у Приштини доживљава као национално питање и део њиховог националног идентитета. Они граде, по знацима навода, некакву своју државност на овоме,“ наводи Челић.
Према оптужници, у периоду 1998-1999. године, оптужени су, у саучесништву, као припадници Војске бивше Југославије, 243. механизоване бригаде, 3. армије, познате као Приштински корпус, као и припадници Министарства унутрашњих послова, починили и дела "нечовечно поступање, уништавање имовине, масовне депортације и етничко чишћење цивилног становништва.
У оптужници се тврди да су окривљени првобитно опколили село Рачак и да су га затим гарантирали из даљине, претраживали кућу по кућу и одвајали мушкарце од жена и деце, присиљавајући их да напусте село, док су притворени мушкарци погубљени.
Наводи се и да је око 20.000 цивила из села Рачак, Топило, Петрово, Крајиште, Малопољце, Дремјак протерано је из својих домова.
Тужилаштво је предложило суду да суђење буде одржано у одсуству пошто су окривљени недоступни правосудним органима привремених институција у Приштини.
Неоснована оптужба
Сукоб снага безбедности СРЈ са припадницима тзв. ОВК у селу Рачак, у општини Штимље на КиМ, искоришћен је као повод за НАТО бомбардовање тадашње СР Југославије два месеца касније, на основу извештаја верификационе комисије ОЕБС-а на чијем челу је био Американац Вилијем Вокер.
Чињеница да је село Рачак било велико упориште такозване ОВК одакле су вршени оружани напади на полицију и цивиле, да је више лица убијено, довела је до полицијске акције, циљем разбијања и одстрањивања терористичке групе смештене у том селу.
Пошто је антитерористичка акција успешно изведена, Вилијам Вокер, тада прва личност Верификационе мисије ОЕБС на Косову, инсистирао је да се у селу Рачак догодио "масакр недужних цивила".
Била је то неоснована оптужба која је имала за циљ да се, пред светском јавношћу, оправда предстојећа, одавно планирана, војна агресија на Србију, односно СРЈ.
