https://sputnikportal.rs/20260615/strucnjaci-prvi-put-u-svetu-primenili-injekciju-mladosti-1200361661.html
Стручњаци први пут у свету применили „инјекцију младости“
Стручњаци први пут у свету применили „инјекцију младости“
Sputnik Србија
Стручњаци су први пут у свету применили такозвану „инјекцију младости“ како би човеку вратили вид. Очекује се да би овај експериментални препарат могао да... 15.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-15T20:13+0200
2026-06-15T20:13+0200
2026-06-15T20:13+0200
наука и технологија
изуми и открића
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/0f/1200361826_0:60:1152:708_1920x0_80_0_0_cd804e85304dc2f88953d4481dc87b23.jpg
„У јуну 2026. године по први пут у историји једном живом човеку примењена је званично одобрена терапија“, саопштила је ендокринолог и доктор медицинских наука Зухра Павлова.О почетку испитивања јавност је обавештена још у марту, а први добровољац је старији мушкарац са неповратним старосним оштећењем очног нерва (NAION). Практично је готово потпуно изгубио вид на једном оку услед старења, а савремена медицина тренутно нема начин да му га поврати. Једина нада да поново прогледа јесте управо овај експериментални генски лек који је развио биотехнолошки стартап, преноси РТ Балкан.Директна примена у окоЛек није убризган у вену или мишић, већ директно у око, односно у стакласто тело. Научници су се одлучили да терапију најпре испробају на очним обољењима, јер су многе болести мрежњаче непосредно повезане са старењем ћелија. Поред тога, око представља затворен систем у коме лек делује локално, а резултати су лако мерљиви — пацијент ће или почети боље да види или неће.Охрабрује и чињеница да је терапија већ дала резултате код лабораторијских мишева, којима је након третмана враћен вид.Терапија користи вирус као носач који у ћелије мрежњаче уноси три гена — OCT4, SOX2 и KLF4. Они припадају групи такозваних Јаманака фактора, који могу да „репрограмирају“ одрасле ћелије и врате их у млађе стање. За откриће овог механизма 2012. године додељена је Нобелова награда.Очекује се да ови гени уклоне део епигенетских промена које се нагомилавају током старења и на тај начин делимично подмладе ћелије. Научници су могли да их потпуно врате у стање матичних ћелија, али су од тога одустали због великог ризика од настанка тумора. У ранијим истраживањима, у којима су коришћена сва четири Јаманакина фактора, код 20 до 40 одсто експерименталних животиња забележен је развој тумора. Због тога је четврти фактор изостављен јер се сматра једним од најагресивнијих онкогена.Прва фаза клиничких испитивањаТренутно је у току прва фаза клиничких испитивања, чији је циљ пре свега провера безбедности терапије — како је пацијенти подносе, какав је имунолошки одговор организма и да ли постоје нежељени ефекти. Тек у наредним фазама процењиваће се њена ефикасност, док би до евентуалне шире примене могле да прођу године.„Резултате овог експеримента не треба очекивати пре наредног лета. Терапија може да успе, али може и да не донесе никакве резултате, као и да изазове нежељене ефекте које још не познајемо“, истиче докторка Павлова.Она додаје да је ипак реч о историјском тренутку за медицину.„Сам податак да смо доживели време у ком су ‚инјекције лепоте‘ почеле да уступају место ‚инјекцијама младости‘ заиста је фасцинантан“, закључила је она, а преноси Комсомолска правда.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
изуми и открића
Стручњаци први пут у свету применили „инјекцију младости“
Стручњаци су први пут у свету применили такозвану „инјекцију младости“ како би човеку вратили вид. Очекује се да би овај експериментални препарат могао да успори, па чак и делимично преокрене процесе старења.
„У јуну 2026. године по први пут у историји једном живом човеку примењена је званично одобрена терапија“, саопштила је ендокринолог и доктор медицинских наука Зухра Павлова.
О почетку испитивања јавност је обавештена још у марту, а први добровољац је старији мушкарац са неповратним старосним оштећењем очног нерва (NAION). Практично је готово потпуно изгубио вид на једном оку услед старења, а савремена медицина тренутно нема начин да му га поврати. Једина нада да поново прогледа јесте управо овај експериментални генски лек који је развио биотехнолошки стартап, преноси РТ Балкан.
Лек није убризган у вену или мишић, већ директно у око, односно у стакласто тело. Научници су се одлучили да терапију најпре испробају на очним обољењима, јер су многе болести мрежњаче непосредно повезане са старењем ћелија. Поред тога, око представља затворен систем у коме лек делује локално, а резултати су лако мерљиви — пацијент ће или почети боље да види или неће.
Охрабрује и чињеница да је терапија већ дала резултате код лабораторијских мишева, којима је након третмана враћен вид.
Терапија користи вирус као носач који у ћелије мрежњаче уноси три гена — OCT4, SOX2 и KLF4. Они припадају групи такозваних Јаманака фактора, који могу да „репрограмирају“ одрасле ћелије и врате их у млађе стање. За откриће овог механизма 2012. године додељена је Нобелова награда.
Очекује се да ови гени уклоне део епигенетских промена које се нагомилавају током старења и на тај начин делимично подмладе ћелије. Научници су могли да их потпуно врате у стање матичних ћелија, али су од тога одустали због великог ризика од настанка тумора. У ранијим истраживањима, у којима су коришћена сва четири Јаманакина фактора, код 20 до 40 одсто експерименталних животиња забележен је развој тумора. Због тога је четврти фактор изостављен јер се сматра једним од најагресивнијих онкогена.
Прва фаза клиничких испитивања
Тренутно је у току прва фаза клиничких испитивања, чији је циљ пре свега провера безбедности терапије — како је пацијенти подносе, какав је имунолошки одговор организма и да ли постоје нежељени ефекти. Тек у наредним фазама процењиваће се њена ефикасност, док би до евентуалне шире примене могле да прођу године.
„Резултате овог експеримента не треба очекивати пре наредног лета. Терапија може да успе, али може и да не донесе никакве резултате, као и да изазове нежељене ефекте које још не познајемо“, истиче докторка Павлова.
Она додаје да је ипак реч о историјском тренутку за медицину.
„Сам податак да смо доживели време у ком су ‚инјекције лепоте‘ почеле да уступају место ‚инјекцијама младости‘ заиста је фасцинантан“, закључила је она, а преноси Комсомолска правда.
