Tемпература на улицама Њу Делхија достигла 64 степена, у кућама „као у рерни”
© AP Photo / Rajesh Kumar Singh
Пратите нас
Индијска престоница Делхи већ недељама се бори са врућинама и температурама које редовно прелазе 40 степени Целзијуса. Иако метеоролошке апликације упозоравају да је стварна температура увек неколико степени виша, стварна ситуација на улицама града открива још драстичнију слику.
Док је Индијски метеоролошки завод (ИМД) прошлог уторка забележио максималну дневну температуру од 43,5 степени Целзијуса, термовизијске камере на неким локацијама показале су површинске температуре које достижу чак 64 степени Целзијуса.
Ова разлика произилази из методологије мерења. Званични подаци ИМД-а односе се на температуре ваздуха под стандардизованим условима, док термалне камере бележе температуре површина. У врућим данима, путеви, бетон, возила и друге изложене површине могу постати знатно топлији од околног ваздуха.
Високе температуре површина повећавају топлоту коју људско тело апсорбује путем зрачења, што може учинити да урбана подручја изгледају знатно топлије од званичне температуре, посебно тамо где нема хлада или зеленила.
Теренски тим Гринписа Индија са термалном камером посетио је једну од најпрометнијих раскрсница у граду непосредно после поднева. Површина на којој су стајали мерила је 61 степен Целзијуса, а само три метра даље, у хладу дрвета, пала је на 39,8 степени Целзијуса.
„Континуирано излагање тако високим температурама може изазвати озбиљне здравствене проблеме. Осетили смо тренутни осећај олакшања. То је разлика коју само једно дрво може да направи”, каже Нибедита, додајући да понекад померање од само неколико метара може помоћи.
Тако високе температуре носе озбиљне здравствене ризике
Пулмолог др А. Фатахудин објашњава да је нормална телесна температура 37 степени и да дуготрајно излагање екстремној врућини може проузроковати њен пораст.
„Када пређе 40 степени, тело престаје нормално да функционише. Најчешћи симптом је топлотна исцрпљеност. Људи се прекомерно зноје, жале се на главобоље и умор”, рекао је.
У тежим случајевима, додао је, могу се јавити конфузија, вртоглавица, па чак и напади.
„Ако се не предузме хитна интервенција, то може довести до отказивања више органа, што доводи до смрти”, упозорио је.
Да би се заштитили током топлотног таласа, др Фатахудин саветује људима да пију воду чак и када нису жедни, да носе широку, светлу одећу и да користе кишобран. Такође сматра да би влада требало да изда препоруку да се избегава рад на отвореном између 10:30 и 15:00 часова.
Али то је луксуз који сиромашни у Делхију немају. У близини култне Црвене тврђаве града, упркос неподношљивој врућини, улични продавци су поставили своје тезге надајући се купцима.
„Какав избор имамо ми сиромашни?”, пита Санџана Бен, која продаје сушено воће са врућег тротоара.
Термална камера је забележила температуру од око 40 степени на њеном лицу, али је земља поред ње измерила 51,4 степена, а само неколико центиметара даље било је чак 57 степени.
„Понекад ми се заврти у глави и вид ми се замагли. Када је земља веома врућа, мало устанем. Али колико дуго могу то да радим, па поново седнем”, рекла је она.
Мохамад Махфуз Алам, који продаје ципеле у близини, каже да нема олакшања јер топлота излази са земље, а сунце немилосрдно пржи одозго.
„Нема бекства дању или ноћу. Осећам се летаргично, ноге ме боле. Долазим кући исцрпљен. Чак и после туширања, не могу да спавам. Вентилатор дува врућ ваздух и ја се само преврћем у кревету”, рекао је улични продавац.
Приметио је да су се годишња доба променила.
„Постала су непредвидљивија. Лето, зима и кише више утичу на нас који живимо и радимо на улици”, додаје Алам.
Показао је на дрво иза себе и рекао: „Да није овог дрвета, било би ми немогуће да будем овде. Оног дана када ово дрво нестане, свему ће бити крај.”
Ни у кућама нема спаса од врућине
Ни други делови града нису ништа бољи. У пешачкој зони Чандни Чоука, камени стубови намењени одмору посетилаца били су неупотребљиви - један од њих је измерио 56,9 степена. У округу Сундар Нагри, чак и после 17 часова, бетонска клупа на улазу у насеље била је 51,6 степена. Овде су мале бетонске куће збијене једна уз другу, а улице су толико уске да једна особа једва може да прође.
У једној таквој кући живе брат и сестра Абишек и Кајал. Последње две недеље Абишек води „дневник топлоте” за пројекат Гринписа, бележећи како екстремне температуре утичу на њих. Камера испред њихове куће забележила је 42 степена, док је унутар двособног дома било само мало хладније. Температуре на полицама близу зида кретале су се око 40 степени. Кућа нема прозоре, а мали плафонски вентилатор само циркулише топао ваздух.
„Када је баш вруће, мучи ме. Не можете изаћи напоље, не можете остати унутра”, рекла је Кајал.
Абхишек је прочитао недавни запис из свог дневника: „Врућина ове недеље је променила нашу свакодневну рутину. Сви касно долазе кући и нико не спава добро. Ујутру се вентилатор искључи док кувамо и врућина постаје неподношљива. Мојој сестри је тешко да обавља кућне послове. Моја мајка изгледа уморније него икад.”
Дани некако пролазе, каже он, али ноћи су најтеже.
„Ошишао сам косу, устајем да се оперем неколико пута, скидам мајицу, али и даље не могу да спавам. Барем напољу дува поветарац, али унутра се осећам као да стојим поред рерне”, додао је, преноси Политика.
Погледајте и:
