https://sputnikportal.rs/20260616/1200401176.html
Може ли то и у Србији-отпад као ресурс који пали сијалице и греје куће-Енергија Спутњика
Може ли то и у Србији-отпад као ресурс који пали сијалице и греје куће-Енергија Спутњика
Sputnik Србија
Када бисмо ових дана анкетирали Београђане вероватно би мали број знао да се око 160.000 њих греје на отпад, а око 80.000 добија струју из истог извора... 16.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-16T20:59+0200
2026-06-16T20:59+0200
2026-06-16T21:13+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/10/1200401018_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_08b435811b3921876d30d77f5141c619.jpg
Може ли то и у Србији-отпад као ресурс који пали сијалице и греје куће-Енергија Спутњика
Sputnik Србија
Када бисмо ових дана анкетирали Београђане вероватно би мали број знао да се око 160.000 њих греје на отпад, а око 80.000 добија струју из истог извора. Захваљујући спалионици у Винчи отвореној пре две и по године, од 640.000 тона отпада колико житељи престонице произведу годишње, 340.000 тона се користи за стварање топлотне и електричне енергије.
Али то је тек нешто више од половине отпада у Београду, а шта тек рећи за оних око три милиона тона комуналног отпада који се годишње направи широм Србије од кога чак око 80 одсто заврши на око 3500 несанитарних депонија.
Колико заостајемо за земљама ЕУ најбоље указује податак да тамо готово и не постоје класичне депоније, а Аустрија већ двадесетак година не зна за њих, јер смеће третира као ресурс из кога добија енергију. У тој земљи прва спалионица отпада профункционисала је још 1963. Данас их само Беч има четири које рециклирају више од милион тона отпада.
Зашто Србија рециклирамо само седам до десет одсто отпада, да ли је све у парама, зашто макар немамо контејнере за раздвајање различитих отпада него се сво смеће трпа у један, колико едукујемо становништво о томе да је смеће ресурс, а не трошак? Зашто је уређено само 11 од 27 регионалних санитарних депонија на шта смо се обавезали Стратегијом управљања отпадом за период од 2010. до 2019. године?
О томе у емисији Енергија Спутњика новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са стручњаком за енергетику Јелицом Путниковић. Портал Енергија Балкана чији је она уредник недавно је био организатор конференције „Отпад-богатство које бацамо“.
Када бисмо ових дана анкетирали Београђане вероватно би мали број знао да се око 160.000 њих греје на отпад, а око 80.000 добија струју из истог извора. Захваљујући спалионици у Винчи отвореној пре две и по године, од 640.000 тона отпада колико житељи престонице произведу годишње, 340.000 тона се користи за стварање топлотне и електричне енергије.Али то је тек нешто више од половине отпада у Београду, а шта тек рећи за оних око три милиона тона комуналног отпада који се годишње направи широм Србије од кога чак око 80 одсто заврши на око 3500 несанитарних депонија.Колико заостајемо за земљама ЕУ најбоље указује податак да тамо готово и не постоје класичне депоније, а Аустрија већ двадесетак година не зна за њих, јер смеће третира као ресурс из кога добија енергију. У тој земљи прва спалионица отпада профункционисала је још 1963. Данас их само Беч има четири које рециклирају више од милион тона отпада. Зашто Србија рециклирамо само седам до десет одсто отпада, да ли је све у парама, зашто макар немамо контејнере за раздвајање различитих отпада него се сво смеће трпа у један, колико едукујемо становништво о томе да је смеће ресурс, а не трошак? Зашто је уређено само 11 од 27 регионалних санитарних депонија на шта смо се обавезали Стратегијом управљања отпадом за период од 2010. до 2019. године? О томе у емисији Енергија Спутњика новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са стручњаком за енергетику Јелицом Путниковић. Портал Енергија Балкана чији је она уредник недавно је био организатор конференције „Отпад-богатство које бацамо“.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Када бисмо ових дана анкетирали Београђане вероватно би мали број знао да се око 160.000 њих греје на отпад, а око 80.000 добија струју из истог извора. Захваљујући спалионици у Винчи отвореној пре две и по године, од 640.000 тона отпада колико житељи престонице произведу годишње, 340.000 тона се користи за стварање топлотне и електричне енергије.
Али то је тек нешто више од половине отпада у Београду, а шта тек рећи за оних око три милиона тона комуналног отпада који се годишње направи широм Србије од кога чак око 80 одсто заврши на око 3500 несанитарних депонија.
Колико заостајемо за земљама ЕУ најбоље указује податак да тамо готово и не постоје класичне депоније, а Аустрија већ двадесетак година не зна за њих, јер смеће третира као ресурс из кога добија енергију. У тој земљи прва спалионица отпада профункционисала је још 1963. Данас их само Беч има четири које рециклирају више од милион тона отпада.
Зашто Србија рециклирамо само седам до десет одсто отпада, да ли је све у парама, зашто макар немамо контејнере за раздвајање различитих отпада него се сво смеће трпа у један, колико едукујемо становништво о томе да је смеће ресурс, а не трошак? Зашто је уређено само 11 од 27 регионалних санитарних депонија на шта смо се обавезали Стратегијом управљања отпадом за период од 2010. до 2019. године?
О томе у емисији Енергија Спутњика новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са стручњаком за енергетику Јелицом Путниковић. Портал Енергија Балкана чији је она уредник недавно је био организатор конференције „Отпад-богатство које бацамо“.
