Америка и Европа укрштају копља: Од ове одлуке зависи будућност Босне и статус Српске
© Слика генерисана вештачком интелигенцијом
Пратите нас
Од тога ко ће бити високи представник у Босни и Херцеговини зависи и будућност државе, па су око његовог избора укрстили копља Европа и Америка. Прави избор могао би да поништи незаконите одлуке претходних високих представника које су углавном биле на штету Срба, и да одведе на пут стабилне политике и економије, мишљења је професор Милош Шолаја.
Америка и Европска унија отворено су ушле у битку за свог кандидата за позицију високог представника у БИХ, а после првог пропалог покушаја да усагласе ставове око наследника Кристијана Шмита друга рунда разговора на исту тему требало би да се одржи 28. јуна.
Нови преговори
Да би нови разговори могли заиста бити крајем овог месеца закључује се и из изјаве америчког Стејт департмента који очекује да актуелни високи представник Кристијан Шмит напусти ту функцију у јуну и да до краја месеца буде именован нови високи међународни представник у Босни и Херцеговини (БиХ).
Позив Европљанима у вези са избором новог високог представника у БиХ упутила је и европска комесарка за проширење Марта Кос, наводећи да се „Европа мора ујединити око кандидата за наредног високог представника који ће БиХ ставити на прво место“. Истакла је и да „ако Европа не преузме већу одговорност у властитом суседству, то ће учинити неко други“. Алудирајући очито на САД које су од доласка Трампа промениле однос према Сарајеву али и према Бањалуци.
Вашингтон и даље инсистира на избору италијанског дипломате Антонија Занардија Ландија, који одговара и Српској, док су Француска, Немачка и Велика Британија подржале француског дипломату Ренеа Троказа.
Колико је битно кадровско решење за будуће процесе у БиХ и за статус Српске?
Професор из Бањалуке др Милош Шолаја каже да је од круцијалне важности ко ће наследити Кристијана Шмита.
Од кандидата зависи и БиХ
„Прво, врло је битно да високи представник научи да се држи своје дужности која му је дата изворно по Анексу 10 Дејтонског мировног споразума. Значи, у том случају би он требало да се декларише да неће користити спорна бонска овлашћења. Та овлашћења усвојио је Савет за имплементацију мира на политички начин, а дао им велику извршну и правну снагу. Ако он не користи та овлашћења, то онда може да буде неко кадровско решење које ће полако да приводи крају тај процес постојања високог представника,“ напомиње Шолаја.
У овом тренутку, додаје он, то би било најважније јер би значило да би његова улога била консултативна, инструктивна не би имала извршне надлежности и он не би могао да смењује, да намеће одлуке, законе и тако даље.
„Пошто је та функција уведена на иницијативу Европске уније 1995. године и први високи представник је био Карл Билт, по традицији ту функцију држи неко из ЕУ. То није нигде прописано али је установљено као пракса. Е сад, питање је да ли ће доћи Европљанин кога подржавају Американци који су постали веома скептични према високом представнику, па зато и подржавају италијанског кандидата. Он би требало да има умеренију политику с обзиром да је и америчка представница у СБ УН рекла да Американци више неће да се баве „state-building“ политиком, односно, изградњом држава. Док Европска унија и даље мисли да могу неким силеџијским путем да реализују неке своје замисли, када је у питању Босне и Херцеговина. Односно, да БиХ буде више централизована и унитарна што иде на руку муслиманима,“ каже Шолаја.
Разлика међу кандидатима
С друге стране, каже Шолаја, кандидат из ЕУ стоји доста снажно на антисрпским позицијама, а исти је случај и са потенцијалним кандидатом из Велике Британије о коме се шушка, а који би вероватно имао доста снажно изражене антисрпске позиције.
„Русија такође има тежину у свему овоме и то велику јер је прво била чланица Контакт групе 1995. у дејтонским преговорима и која је у име Уједињених нација водила процес преговарања. Истина је да су тада Американци били искључиви, и они који су усмеравали процес, али временом су се околности промениле. Русија је и даље чланица Контакт групе, значи уз Америку, Велику Британију, Француску и Немачку. То је једна димензија која је јако важна. Друга је та да је Русија напустила Савет за имплементацију мира који је у принципу одлуке доносио консензусом. Русија је у више наврата подржавала Србију, и Републику Српску, а поготово у 2015. кад је уложила вето на британски предлог резолуције о геноциду. На крају, Русија је чланица Савета о безбедности која је чак и за избор Кристијана Шмита, уз Кину, уложила вето,“ подсећа саговорник Спутњика.
Другим речима, наглашава Шолаја, Русија има велику и снажну улогу да се пита и да остварује и своје интересе, што је и до сада радила.
Русија битан фактор
„Интензивна комуникација, рецимо, Републике Српске и Русије битна је за РС, за разлику од Федерације која нема сарадњу с Русијом, и окренута је западу. Тако да и у геополитичком смислу за Русију је то важно, дакле Русија има и ту геополитичку улогу, која није мала. И како је Русија остваривала своје јачање на глобалној политичкој сцени тако јој је улога расла,“ каже Шолаја.
На питање , уколико се изабере кандидат који би се држао изворног Дејтона, да ли би он могао да повуче неке штетне одлуке које је донео Кристијан Шмит и његови претходници, Шолаја каже:
„Не би то могао на основу изворних овлашћења, али на основу бонских овлашћења могао би да повуче одлуке које су и донете на основу тих овлашћења. Дакле, у том неком обрнутом процесу користио би бонска овлашћења да би се цели процес остваривања мира у Босни и Херцеговини вратио на почетна подешавања. Јер ово што су високи представници на основу бонских овлашћења радили је де факто измена Устава БиХ Који никад није формално промењен. Значи, он би фактички могао да ресетује одлуке својих претходника и да функцију високог представника БиХ настави да обавља онако како је та функција требало да се обавља према Дејтонском споразуму,“ каже Шолаја.
По његовим речима, избор високог представника за БиХ могла би да буде и одлучујућа:
„Добар избор високог представника значио би и да би Република Српска прихватила такву Босну и Херцеговину. То би значило и политичку и економску стабилност у БиХ. Српска је до сада била увек у подређеном положају јер су западне земље фаворизовале Бошњаке, што је увек отежавало и економски и политички положај Срба у БиХ,“ закључак је Шолаје.
Кристијан Шмит је у мају поднео оставку на позицију високог представника.
