https://sputnikportal.rs/20260616/keto-dijeta-nova-nada-u-borbi-protiv-alchajmera-i-parkinsonove-bolesti-1200391617.html
Кето дијета: Нова нада у борби против Алцхајмера и Паркинсонове болести
Кето дијета: Нова нада у борби против Алцхајмера и Паркинсонове болести
Sputnik Србија
Научници све више разматрају кето дијету као обећавајуће средство за превенцију и лечење тешких болести мозга. Према студијама скрининга током протеклих 15... 16.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-16T22:20+0200
2026-06-16T22:20+0200
2026-06-16T22:20+0200
наука и технологија
наука и технологија
дијета
алцхајмерова болест
паркинсонова болест
мултипла склероза
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/10/1181678729_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_3e53b6fc200b13db675ed6f24d80a8f9.jpg
Кључна идеја лежи у томе да кето дијета мења начин на који организам производи енергију. У нормалним условима нервне ћелије користе глукозу као главни извор енергије, али код неуродегенеративних болести овај механизам је нарушен, па неурони све теже усвајају шећер.Исхрана са веома мало угљених хидрата приморава организам да пређе на сагоревање масти. Том приликом јетра претвара масне киселине у кетонска тела — ацетоацетат, бета-хидроксибутират и ацетон — која постају алтернативни извор енергије за мозак. Овај механизам могао би да помогне у очувању функције нервних ћелија код оболелих од Алцхајмерове и Паркинсонове болести, као и других неуродегенеративних обољења.Ана Маргарида Салгејру, истраживач из Центра за неуронауке на Универзитету у Коимбри (Португал) објашњава да кетонска тела обезбеђују нервним ћелијама довољно енергије за заштитне и регенеративне процесе. На тај начин помажу да се надокнади енергетски дефицит који настаје услед поремећеног усвајања глукозе, што је једна од карактеристика многих неуродегенеративних обољења.Још један важан механизам деловања кето дијете повезан је са осом црева–мозак. Ова два органа непрестано размењују сигнале путем сложене биохемијске мреже, утичући на варење, емоције, али и на ризик од развоја неуродегенеративних болести.Кетогена исхрана мења састав цревног микробиома: смањује број бактерија које подстичу упалне процесе, а истовремено подржава раст микроорганизама који јачају цревну баријеру. На тај начин може допринети смањењу хроничних упала у организму и позитивно утицати на здравље мозга.Поред тога, ова дијета активира аутофагију — природни систем чишћења ћелија од оштећених компоненти. Такође се верује да помаже у смањењу оксидативног стреса и хроничне упале, које оштећују неуроне. Сви ови механизми заједно стварају заштитни ефекат.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20250527/dijagnostikovanje-alchajmerove-bolesti-uskoro-na-osnovu-analize-krvi-1186158594.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, дијета, алцхајмерова болест, паркинсонова болест, мултипла склероза
наука и технологија, дијета, алцхајмерова болест, паркинсонова болест, мултипла склероза
Кето дијета: Нова нада у борби против Алцхајмера и Паркинсонове болести
Научници све више разматрају кето дијету као обећавајуће средство за превенцију и лечење тешких болести мозга. Према студијама скрининга током протеклих 15 година, показало се да ова дијета може утицати на развој Алцхајмерове болести, Паркинсонове болести, мултипле склерозе и амиотрофичне латералне склерозе.
Кључна идеја лежи у томе да кето дијета мења начин на који организам производи енергију. У нормалним условима нервне ћелије користе глукозу као главни извор енергије, али код неуродегенеративних болести овај механизам је нарушен, па неурони све теже усвајају шећер.
Исхрана са веома мало угљених хидрата приморава организам да пређе на сагоревање масти. Том приликом јетра претвара масне киселине у кетонска тела — ацетоацетат, бета-хидроксибутират и ацетон — која постају алтернативни извор енергије за мозак. Овај механизам могао би да помогне у очувању функције нервних ћелија код оболелих од Алцхајмерове и Паркинсонове болести, као и других неуродегенеративних обољења.
Ана Маргарида Салгејру, истраживач из Центра за неуронауке на Универзитету у Коимбри (Португал) објашњава да кетонска тела обезбеђују нервним ћелијама довољно енергије за заштитне и регенеративне процесе. На тај начин помажу да се надокнади енергетски дефицит који настаје услед поремећеног усвајања глукозе, што је једна од карактеристика многих неуродегенеративних обољења.
Још један важан механизам деловања кето дијете повезан је са осом црева–мозак. Ова два органа непрестано размењују сигнале путем сложене биохемијске мреже, утичући на варење, емоције, али и на ризик од развоја неуродегенеративних болести.
Кетогена исхрана мења састав цревног микробиома: смањује број бактерија које подстичу упалне процесе, а истовремено подржава раст микроорганизама који јачају цревну баријеру. На тај начин може допринети смањењу хроничних упала у организму и позитивно утицати на здравље мозга.
Поред тога, ова дијета активира аутофагију — природни систем чишћења ћелија од оштећених компоненти. Такође се верује да помаже у смањењу оксидативног стреса и хроничне упале, које оштећују неуроне. Сви ови механизми заједно стварају заштитни ефекат.
