Шта се десило Бразилу? /видео/
13:24 16.06.2026 (Освежено: 13:30 16.06.2026)
© AP Photo / Petr David Josek
Пратите нас
Бразил је против Марока на Светском првенству поново показао да индивидуални квалитет није увек довољан да сакрије тактичке проблеме. Анализа мреже додавања открива репрезентацију која је имала посед лопте и контролу над њеним кретањем у последњој линији, али је истовремено деловала неуравнотежено, предвидљиво и без довољно ширине у нападу.
Најупадљивији детаљ односи се на средину терена. Лукас Пакета, Бруно Гимараеш и Рафиња често су заузимали веома сличне просторе, што је довело до праве гужве у централним зонама. Уместо да растежу марокански блок и отварају коридоре за продоре, бразилски играчи су се често налазили један близу другог, па је проток лопте постајао спорији и лакши за брање.
Brazil's biggest problems against Morocco weren't just visible without the ball.
— Between The Posts (@BetweenThePosts) June 14, 2026
🧩 Too many bodies inside.
🛡️ Casemiro left to cover alone.
⚡ Santos to Vinícius to only real outlet.
🚧 The right side never really got going.
🇧🇷🇲🇦 #WorldCup pic.twitter.com/yPMGXTwhU9
Такав распоред додатно је изоловао Каземира. Искусни везиста остао је сам испред одбрамбене линије, са великим простором који је морао да покрива. Док су његови саиграчи одлазили високо и тражили лопту између линија, фудбалер Манчестер јунајтеда остајао је усамљен у централној зони, често без блиске подршке за кратку комбинацију или брзу реакцију након изгубљене лопте.
Управо зато није случајно што су најважније везе у бразилској игри долазиле из последње линије. Габријел Магаљаеш био је играч са највише додавања на утакмици, док су Маркињос и штопер Арсенала били главни организатори циркулације лопте. То је податак који најбоље говори о проблему Бразила – посед је постојао, али је често остајао далеко од опасне зоне испред противничког гола.
Једини део терена на коме је Бразил константно успевао да створи вишак била је лева страна. Сарадња Дагласа Сантоса и Винисијуса Жуниора представљала је најопасније оружје петоструког светског шамиона. Винисијус је често добијао лопту у простору, док је Даглас Сантос својим укључивањима омогућавао додатну ширину и бројчану предност.
Tempo de trabalho resulta nisso que vocês estão vendo. Marrocos engoliu a seleção brasileira. pic.twitter.com/pRx9D5MwEJ
— Fernando Galvão (@fernandogalvaof) June 15, 2026
С друге стране, десни бок готово да није постојао као нападачка опција. Роџер Ибањез, који је играо на позицији десног бека, ретко је био укључен у нападачке акције. Дијаграм показује да је кроз његову страну прошло веома мало лопти, па је Бразил временом постао лак за читање. Мароканци су знали да највећа опасност долази са леве стране и могли су да прилагоде одбрану без страха да ће бити кажњени на супротном боку.
Занимљиво је и да је играч са највећим бројем прогресивних додавања био Маркињос, док је Рафиња примио највише прогресивних пасова. То указује да је Бразил често покушавао директно да пронађе офанзивце из последње линије, прескачући део игре у средини терена који није функционисао онако како је селектор очекивао.
Када се све сабере, овај дијаграм открива Бразил који је имао квалитетне појединце, али не и потпуно функционалну структуру. Лева страна је радила, десна практично није постојала, средина терена била је претрпана, а Каземиро је остајао изложен између линија.
Против репрезентација највишег нивоа такве неравнотеже ретко остају некажњене. Управо зато је Мароко успео да неутралише велики део бразилског нападачког потенцијала и покаже да се Селесао и даље налази у потрази за идеалним балансом на овом Светском првенству.
