https://sputnikportal.rs/20260617/iza-kulisa-sta-trazi-prosjak-u-drustvu-najjacih-zemalja-zapada--u-trenutku-globalnog-potresa-olivera-ikodinovic-1200423787.html
Иза кулиса: Шта тражи „просјак“ у друштву најјачих земаља запада – у тренутку глобалног потреса
Иза кулиса: Шта тражи „просјак“ у друштву најјачих земаља запада – у тренутку глобалног потреса
Sputnik Србија
Парадоксално је то што је Владимир Зеленски један од гостију самита Г7 — највећих западних економија света — иако је украјинска привреда на издисају, каже за... 17.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-17T22:21+0200
2026-06-17T22:21+0200
2026-06-17T22:21+0200
русија
русија
русија – политика
свет
свет – политика
свет – економија
самит г7
анализе и мишљења
доналд трамп
владимир зеленски
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/09/17/1190561007_0:0:3068:1727_1920x0_80_0_0_6465a43e3325af28dc021a2cb7193d73.jpg
Он истиче да се његово учешће може објаснити политичким разлозима и покушајима да се Украјина врати у центар међународне политичке агенде и да се истовремено пажња јавности скрене са унутрашњих проблема европских држава, као што су инфлација, раст цена енергената и мигранстка криза.Орлов оцењује да је самит Г7 у Француској потврдио уверења да званична реторика о миру не одговара стварним политичким намерама западних лидера. Према његовим речима, присуство Зеленског и токови самита показују да водеће европске земље имају интерес да се рат у Украјини настави, јер га користе као инструмент у ширем геополитичком и унутрашњеполитичком контексту.Томе у прилог иду и главни резултати самита Г7. Лидери „седморке“ су се договорили да појачају војну и енергетску подршку Украјини, а Кијеву су обећане и нове испоруке система ПВО, као и пресретача и оружја дугог домета. Такође, изражена је спремност да се прошире санкције против Русије, укључујући ограничења у нафтном и гасном сектору.Док западни медији пишу о помирењу ервопских лидера са Доналдом Трампом на самиту, а немачки канцелар изјављује да амерички председник дели став Европе по питању Украјине, Орлов оцењује да је реч о политичкој игри, јер суштински и даље постоје дубоке разлике и различити интереси.„Остајем привржен ставу да постоји жеља да Републиканска партија изгуби на предстојећим изборима за Конгрес. Управо због тога су европски лидери ‘забијали клинове у точкове’ мировног процеса који је организовао Трамп и наставиће да их забијају. Њима није потребна Трампова победа, нити окончан сукоб у Украјини. Победа републиканаца у новембру на изборима је ноћна мора актуелних европских лидера, јер би у том случају Трамп задржао све своје надлежности и могао би да делује без обзира на Конгрес, пошто би већину у Конгресу имали републиканци“, оцењује Орлов.Наш саговорник сматра да су изјаве европских лидера о миру у Украјини само политичка представа, а не одраз стварних намера. Према његовом мишљењу, они не желе брз завршетак рата и зато ће, како тврди, учинити све да Украјина настави да ратује, што се види и кроз јачање војне помоћи Кијеву.„Поред тога, треба нагласити да су то само изјаве европских лидера. Доналд Трамп се по том питању још није изјаснио и није потврдио спремност о пружању даље подршке Украјини, нити је потврдио да дели своје ставове са Г7“, додао је он.Орлов оцењује да ризик од ескалације сукоба расте што се више приближава могућност примирја и мира. Према његовом мишљењу, управо у тренуцима када се назире договор, може доћи до појачавања тензија и потенцијалних провокација, укључујући и испоруке далекометних система, што додатно повећава нестабилност.„Европи није потребан крај конфликта у Украјини, већ наставак рата, како би се пренаоружала до 2028. или 2030. године. Зато ће, што је мир ближи, он у ствари бити све даљи, а ризик ескалације већи, укључујући могуће провокације или ударе на цивиле”, наводи Орлов.Хоће ли се Путин састати са Зеленским у САДЗеленски је изјавио да је понудио да се састане на маргинама самита Г7 у француском монденском одмаралишту Евијан са руским председником Владимиром Путином ради разговора о окончању четворогодишњег рата, али да руски лидер „није био спреман за разговор“.Такође је обелоданио и да је у телефонском разговору са Трампом, 14. jуна, разматрана идеја могућег трилатералног састанка лидера Украјине, Русије и САД у Сједињеним Америчким Државама, који би, како је рекао, био организован тако да „Путину буде знатно теже да одбије учешће“.„Као што знате, све су то изјаве Зеленског. Подсећам да је тај разговор одржан 14. јуна, на рођендан председника САД. Зеленски је вероватно позвао Трампа да му честита рођендан и вероватно је изразио жељу за састанком са руским председником на Аљасци. Међутим, Трамп није потврдио спремност да организује тај састанак. Чак и ако би потврда постојала, то не значи да би руски председник пристао. Дакле, то је све само представа коју игра Зеленски, како би за спољну јавност, у Европи и САД-у, створио слику о себи као о неком ко жели мир, иако у стварности чини све да се рат настави. То је стварање таквог имиџа, како би оправдао даље финансирање и кредитирање Кијева од стране Европе за продужетак борбених дејстава“, наводи Орлов.Говорећи о најављеним европским санкцијама у нафтно-гасном сектору и могућем повратку америчких ограничења на руску нафту, Орлов каже да Трамп често најављује строге мере, па их касније повлачи или ублажује.Он не искључује да Трамп сада покушава да у том сектору наступа усклађеније са Европском унијом како не би иритирао америчку јавност, али подсећа да се изјаве и поступци америчког председника често не поклапају.Што се последица тиче, он сматра да се руска економија већ адаптирала на спољне притиске и да нове санкције не би имале значајан ефекат, јер је Москва могуће потезе Запада већ унапред узела у обзир.Према речима лидера Г7, споразум између САД и Ирана о деблокади Ормуског мореуза ствара повољне услове за повећање санкционог притиска на Русију.Како Европа искоришћава украјинског лидераНа питање, да ли је парадоксално то што је Зеленски један од главних гостију „самита богатих“ иако је украјинска економија пред колапсом Орлов каже да његово учешће, пре свега, служи одржавању Украјине у центру западне политичке агенде.„То је веома актуелно питање и за целу Европу, посебно за поједине земље - учеснице — Француску, која пролази кроз тешка времена, Велику Британију, где премијер ‘виси о концу’, као и Немачку, која се такође суочава са озбиљним економским проблемима. То је важно за све европске лидере. Другим речима, намерно скретање пажње на Украјину служи за одвраћање пажње домаћих гласача од унутрашњих проблема — раста цена хране, енергената и проблема са мигрантима, којих има у више европских земаља итд. То је класичан манипулативни потез. Ја чак не могу себи да дозволим да критикујем европске лидере због овога, јер је то класичан пример изборних процеса, класичан пример скретања пажње. То се увек дешава када постоје проблеми унутар земље, а влада увек покушава да преусмери пажњу на спољну претњу“, оцењује Орлов.Он додаје да је за повећану пажњу према Зеленском и његово учешће на самиту кључна њихова перцепција Руске Федерације као спољне претње и њене улоге у рату у Украјини. Према његовом тумачењу, то објашњава и позив Зеленском на самит, који види пре свега као потез усмерен на задовољавање европске јавности.Зашто је Трамп окренуо леђа ЗеленскомМедији су пренели да су Зеленски, Трамп и Макрон одржали трилатерални састанак на маргинама самита који ће остати упамћен не само по политичким изјавама, већ и по упечатљивим, понижавајућим невербалним сценама.У центру пажње нашао се председник САД Доналд Трамп који је демонстративно игнорисао Владимира Зеленског.На снимцима који су запалили друштвене мреже види се како Зеленски улази у салу и намерава да га поздрави, док се председник Америке прави да га не види и окреће му леђа, започињући разговор са другим политичарима.Орлов истиче да су невербални сигнали много важнији од речи, јер откривају стварне односе међу људима. Тврди да се по понашању Доналда Трампа може видети његов негативан став према Зеленском, кога је раније описивао као „једног од највећих трговаца на свету“ и човека који успешно извлачи новац од САД.„Сваки пут када је долазио у САД, током председништва Бајдена, добијао је велика средства из америчког буџета. Трамп као бизнисмен на то гледа са одбојношћу. Он не може да поднесе инвестиције или било какве трошкове који не само да не доносе приходе, већ практично означавају бацање пара у ватру. Због тога он Украјину доживљава као јаму у коју се непрестано бацају долари како би се та ватра одржала, а то га управо асоцира на Зеленског“, каже Орлов.Поред тога, додаје експерт, Трамп није заборавио ни раније сукобе, укључујући и скандал у Белој кући са америчким потпредседником Џеј Ди Венсом, када је Зеленски требало да потпише споразум о ретким земним металима и њиховој експлоатацији од стране америчких компанија. Окршај Зеленског са домаћинима изазвао је скандал који, сматра Орлов, Трамп није заборавио.Он закључује да све оно што се дешавало на самиту у Француској, као и позив Зеленском да пристуствује том догађају, није ништа друго него део „политичке игре“.„И очигледно је да Украјина са својом уништеном економијом, не може бити присутна у клубу Г7, који укључује водеће западне економије. Стога, наравно, Трамп не може да третира Зеленског као равног себи и доживљава га само као просјака”, истакао је Орлов.Тродневни самит Г7 у Француској одржава се у тренутку појачаних геополитичких тензија, а међу кључним темама је међународна безбедност, енергетика, економска сарадња и будућност међународних односа. Посебна пажња посвећена је рату у Украјини и ситуацији на Блиском истоку.Подсетимо, Групу седам чине САД, Канада, Француска, Немачка, Италија, Велика Британија и Јапан.
https://sputnikportal.rs/20260615/dzudo-zahvat-za-zelenskog-potvrdjeno-je-da-putin-i-tramp-sustinski-deluju--na-istoj-strani-olivera-ikodinovic-1200351962.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/09/17/1190561007_313:0:3042:2047_1920x0_80_0_0_2c0a52d885b117030d9437e08456b7ae.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, свет, свет – политика, свет – економија, самит г7, анализе и мишљења, доналд трамп, владимир зеленски, европска унија (еу), владимир путин, санкције, војна помоћ, оружје
русија, русија – политика, свет, свет – политика, свет – економија, самит г7, анализе и мишљења, доналд трамп, владимир зеленски, европска унија (еу), владимир путин, санкције, војна помоћ, оружје
Он истиче да се његово учешће може објаснити политичким разлозима и покушајима да се Украјина врати у центар међународне политичке агенде и да се истовремено пажња јавности скрене са унутрашњих проблема европских држава, као што су инфлација, раст цена енергената и мигранстка криза.
Орлов оцењује да је самит Г7 у Француској потврдио уверења да званична реторика о миру не одговара стварним политичким намерама западних лидера. Према његовим речима, присуство Зеленског и токови самита показују да водеће европске земље имају интерес да се рат у Украјини настави, јер га користе као инструмент у ширем геополитичком и унутрашњеполитичком контексту.
„Све изјаве које сада дају европски лидери о томе како теже окончању војних дејстава у Украјини, као и њихове тврдње да су њихове позиције с Доналдом Трампом блиске, не уливају ми поверење, зато што је истински циљ Европе обезбеђивање наставка рата у Украјини. Управо из тог разлога пријем Украјине у Европску унију се одлаже, у најбољем случају, до 2030. године, што је данас изјавио и представник ЕУ у Украјини. Стога су сви покушаји да се створи утисак жеље за окончањем борбених дејстава само лоша игра и ништа више од тога“, сматра Орлов.
Томе у прилог иду и
главни резултати самита Г7. Лидери „седморке“ су се договорили да појачају војну и енергетску подршку Украјини, а Кијеву су обећане и нове испоруке система ПВО, као и пресретача и оружја дугог домета. Такође, изражена је спремност да се прошире
санкције против Русије, укључујући ограничења у нафтном и гасном сектору.
Док западни медији пишу о помирењу ервопских лидера са Доналдом Трампом на самиту, а немачки канцелар изјављује да амерички председник дели став Европе по питању Украјине, Орлов оцењује да је реч о политичкој игри, јер суштински и даље постоје дубоке разлике и различити интереси.
„Остајем привржен ставу да постоји жеља да Републиканска партија изгуби на предстојећим изборима за Конгрес. Управо због тога су европски лидери ‘забијали клинове у точкове’ мировног процеса који је организовао Трамп и наставиће да их забијају. Њима није потребна Трампова победа, нити окончан сукоб у Украјини. Победа републиканаца у новембру на изборима је ноћна мора актуелних европских лидера, јер би у том случају Трамп задржао све своје надлежности и могао би да делује без обзира на Конгрес, пошто би већину у Конгресу имали републиканци“, оцењује Орлов.
Наш саговорник сматра да су изјаве европских лидера о миру у Украјини само политичка представа, а не одраз стварних намера. Према његовом мишљењу, они не желе брз завршетак рата и зато ће, како тврди, учинити све да Украјина настави да ратује, што се види и кроз јачање војне помоћи Кијеву.
„Поред тога, треба нагласити да су то само изјаве европских лидера.
Доналд Трамп се по том питању још није изјаснио и није потврдио спремност о пружању даље подршке Украјини, нити је потврдио да дели своје ставове са Г7“, додао је он.
Орлов оцењује да ризик од ескалације сукоба расте што се више приближава могућност примирја и мира. Према његовом мишљењу, управо у тренуцима када се назире договор, може доћи до појачавања тензија и потенцијалних провокација, укључујући и испоруке далекометних система, што додатно повећава нестабилност.
„Европи није потребан крај конфликта у Украјини, већ наставак рата, како би се пренаоружала до 2028. или 2030. године. Зато ће, што је мир ближи, он у ствари бити све даљи, а ризик ескалације већи, укључујући могуће провокације или ударе на цивиле”, наводи Орлов.
Хоће ли се Путин састати са Зеленским у САД
Зеленски је изјавио да је понудио да се састане на маргинама самита Г7 у француском монденском одмаралишту Евијан са руским председником Владимиром Путином ради разговора о окончању четворогодишњег рата, али да руски лидер „није био спреман за разговор“.
Такође је обелоданио и да је у телефонском разговору са Трампом, 14. jуна, разматрана идеја могућег трилатералног састанка лидера Украјине, Русије и САД у Сједињеним Америчким Државама, који би, како је рекао, био организован тако да „Путину буде знатно теже да одбије учешће“.
„Као што знате, све су то изјаве Зеленског. Подсећам да је тај разговор одржан 14. јуна, на
рођендан председника САД. Зеленски је вероватно позвао Трампа да му честита рођендан и вероватно је изразио жељу за састанком са руским председником на Аљасци. Међутим, Трамп није потврдио спремност да организује тај састанак. Чак и ако би потврда постојала,
то не значи да би руски председник пристао. Дакле, то је све само представа коју игра Зеленски, како би за спољну јавност, у Европи и САД-у, створио слику о себи као о неком ко жели мир, иако у стварности чини све да се рат настави. То је стварање таквог имиџа, како би оправдао даље финансирање и
кредитирање Кијева од стране Европе за продужетак борбених дејстава“, наводи Орлов.
Говорећи о најављеним европским санкцијама у нафтно-гасном сектору и могућем повратку америчких ограничења на руску нафту, Орлов каже да Трамп често најављује строге мере, па их касније повлачи или ублажује.
Он не искључује да Трамп сада покушава да у том сектору наступа усклађеније са Европском унијом како не би иритирао америчку јавност, али подсећа да се изјаве и поступци америчког председника често не поклапају.
Што се последица тиче, он сматра да се руска економија већ адаптирала на спољне притиске и да нове санкције не би имале значајан ефекат, јер је Москва могуће потезе Запада већ унапред узела у обзир.
Према речима лидера Г7, споразум између САД и Ирана о деблокади Ормуског мореуза ствара повољне услове за повећање санкционог притиска на Русију.
Како Европа искоришћава украјинског лидера
На питање, да ли је парадоксално то што је Зеленски један од главних гостију „самита богатих“ иако је украјинска економија пред колапсом Орлов каже да његово учешће, пре свега, служи одржавању Украјине у центру западне политичке агенде.
„То је веома актуелно питање и за целу Европу, посебно за поједине земље - учеснице — Француску, која пролази кроз тешка времена, Велику Британију, где премијер ‘виси о концу’, као и Немачку, која се такође суочава са озбиљним економским проблемима. То је важно за све европске лидере. Другим речима, намерно скретање пажње на Украјину служи за одвраћање пажње домаћих гласача од унутрашњих проблема — раста цена хране, енергената и проблема са мигрантима, којих има у више европских земаља итд. То је класичан манипулативни потез. Ја чак не могу себи да дозволим да критикујем европске лидере због овога, јер је то класичан пример изборних процеса, класичан пример скретања пажње. То се увек дешава када постоје проблеми унутар земље, а влада увек покушава да преусмери пажњу на спољну претњу“, оцењује Орлов.
Он додаје да је за повећану пажњу према Зеленском и његово учешће на самиту кључна њихова перцепција Руске Федерације као спољне претње и њене улоге у рату у Украјини. Према његовом тумачењу, то објашњава и позив Зеленском на самит, који види пре свега као потез усмерен на задовољавање европске јавности.
Зашто је Трамп окренуо леђа Зеленском
Медији су пренели да су Зеленски, Трамп и Макрон одржали трилатерални састанак на маргинама самита који ће остати упамћен не само по политичким изјавама, већ и по упечатљивим, понижавајућим невербалним сценама.
У центру пажње нашао се председник САД Доналд Трамп који је демонстративно игнорисао Владимира Зеленског.
На снимцима који су запалили друштвене мреже види се како Зеленски улази у салу и намерава да га поздрави, док се председник Америке прави да га не види и окреће му леђа, започињући разговор са другим политичарима.
Орлов истиче да су невербални сигнали много важнији од речи, јер откривају стварне односе међу људима. Тврди да се по понашању Доналда Трампа може видети његов негативан став према Зеленском, кога је раније описивао као „једног од највећих трговаца на свету“ и човека који успешно извлачи новац од САД.
„Сваки пут када је долазио у САД, током председништва Бајдена, добијао је велика средства из америчког буџета. Трамп као бизнисмен на то гледа са одбојношћу. Он не може да поднесе инвестиције или било какве трошкове који не само да не доносе приходе, већ практично означавају бацање пара у ватру. Због тога он Украјину доживљава као јаму у коју се непрестано бацају долари како би се та ватра одржала, а то га управо асоцира на Зеленског“, каже Орлов.
Поред тога, додаје експерт, Трамп није заборавио ни раније сукобе, укључујући и скандал у Белој кући са америчким потпредседником Џеј Ди Венсом, када је Зеленски требало да потпише споразум о ретким земним металима и њиховој експлоатацији од стране америчких компанија. Окршај Зеленског са домаћинима изазвао је скандал који, сматра Орлов, Трамп није заборавио.
„Он не може себи да дозволи, а посебно пред камерама, да буде непоштован од стране госта који у суштини долази да проси новац. Сигуран сам да то није заборавио. Осим тога, не треба заборавити да је пре само месец и по дана Зеленски јавно назвао Сједињене Државе ‘непоузданим партнером’. То би се такође могло схватити и као политички шамар. Доналд Трамп је човек који такве ствари не заборавља и све се то огледа у његовом невербалном говору, што је сасвим природно. Стога је невербално понашање Трампа демонстрација његовог правог става према Зеленском“, објашњава Орлов.
Он закључује да све оно што се дешавало на самиту у Француској, као и позив Зеленском да пристуствује том догађају, није ништа друго него део „политичке игре“.
„И очигледно је да Украјина са својом уништеном економијом, не може бити присутна у клубу Г7, који укључује водеће западне економије. Стога, наравно, Трамп не може да третира Зеленског као равног себи и доживљава га само као просјака”, истакао је Орлов.
Тродневни самит Г7 у Француској одржава се у тренутку појачаних геополитичких тензија, а међу кључним темама је међународна безбедност, енергетика, економска сарадња и будућност међународних односа. Посебна пажња посвећена је рату у Украјини и ситуацији на Блиском истоку.
Подсетимо, Групу седам чине САД, Канада, Француска, Немачка, Италија, Велика Британија и Јапан.