https://sputnikportal.rs/20260617/stan-postaje-samo-san-cena-kvadrata-u-beogradu-premasila-5000-evra-1200428728.html
Стан постаје само сан? Цена квадрата у Београду премашила 5.000 евра
Стан постаје само сан? Цена квадрата у Београду премашила 5.000 евра
Sputnik Србија
Тржиште некретнина у Београду све је даље од концепта приуштивог становања. Цене квадрата у централним општинама и новим луксузним комплексима достигле су или... 17.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-17T20:44+0200
2026-06-17T20:44+0200
2026-06-17T20:44+0200
економија
економија
србија – економија
београд
некретнине
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/07/1187617929_0:153:3200:1953_1920x0_80_0_0_2cb72a2f3e0dc47360923cfcf9a5568f.jpg
Економисти упозоравају да је главни проблем све већи јаз између раста цена некретнина и раста плата. Док су просечне зараде у Србији у последњих неколико година расле, раст цена станова био је вишеструко бржи, што је довело до ситуације у којој кредитна способност грађана више не прати реално тржиште.Економиста Горан Николић из Института за европске студије раније је истицао да је београдско тржиште под снажним утицајем „инвестиционог капитала и дијаспоре“, што подиже цене изнад нивоа који могу да прате домаћи приходи.Он је упозоравао да се део тражње не заснива на решавању стамбеног питања, већ на очувању вредности капитала кроз некретнине, што додатно гура цене навише.Сличан став дели и део агената за некретнине који наводе да је тржиште постало „двојно“ – док локални купци све теже долазе до првог стана, инвестициони купци и купци из иностранства и дијаспоре формирају паралелни сегмент који не реагује на домаће економске услове.Новоградња и до 6.000 евра по квадратуУ појединим деловима Београда, попут Врачара, Старог града и Новог Београда, станови у новоградњи се све чешће продају по ценама које прелазе 4.500 до 6.000 евра по квадрату, док луксузни пројекти на атрактивним локацијама иду и изнад тога.Истовремено, просечна плата у Србији и даље је вишеструко нижа од нивоа потребног за кредитно задужење за такве некретнине без озбиљног учешћа или додатних извора прихода.Стручњаци за тржиште некретнина упозоравају да се оваква динамика не може дугорочно одржати без корекције.Економиста Милоје Обрадовић раније је истицао да тржишта која расту брже од реалне економије улазе у зону ризика, јер се куповина све више ослања на очекивање даљег раста цена, а не на реалну употребну вредност некретнине.Додатни фактор који утиче на цене јесте ограничена понуда квалитетног земљишта у урбаним зонама, као и раст трошкова градње, али аналитичари наглашавају да то не објашњава у потпуности убрзање цена у последњих неколико година.У том контексту, Београд се све чешће пореди са тржиштима европских престоница у којима су станови постали инвестициони инструмент, а не основна животна потреба. То отвара питање дугорочне одрживости система у којем млади све теже долазе до прве некретнине без помоћи породице или значајног капитала.Како ствари стоје, тржиште некретнина у Београду и даље остаје у снажном узлазном тренду, али уз све гласнија упозорења да се иза раста крије све већи притисак на купце и потенцијални ризик од прегревања тржишта, преносе београдски медији.Погледајте и:
београд
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, србија – економија, београд, некретнине
економија, србија – економија, београд, некретнине
Стан постаје само сан? Цена квадрата у Београду премашила 5.000 евра
Тржиште некретнина у Београду све је даље од концепта приуштивог становања. Цене квадрата у централним општинама и новим луксузним комплексима достигле су или премашиле 5.000 евра, док су у појединим пројектима новоградње прешле нивое који су до пре неколико година били резервисани за западне метрополе.
Економисти упозоравају да је главни проблем све већи јаз између раста цена некретнина и раста плата. Док су просечне зараде у Србији у последњих неколико година расле, раст цена станова био је вишеструко бржи, што је довело до ситуације у којој кредитна способност грађана више не прати реално тржиште.
Економиста Горан Николић из Института за европске студије раније је истицао да је београдско тржиште под снажним утицајем „инвестиционог капитала и дијаспоре“, што подиже цене изнад нивоа који могу да прате домаћи приходи.
Он је упозоравао да се део тражње не заснива на решавању стамбеног питања, већ на очувању вредности капитала кроз некретнине, што додатно гура цене навише.
Сличан став дели и део агената за некретнине који наводе да је тржиште постало „двојно“ – док локални купци све теже долазе до првог стана, инвестициони купци и купци из иностранства и дијаспоре формирају паралелни сегмент који не реагује на домаће економске услове.
Новоградња и до 6.000 евра по квадрату
У појединим деловима Београда, попут Врачара, Старог града и Новог Београда, станови у новоградњи се све чешће продају по ценама које прелазе 4.500 до 6.000 евра по квадрату, док луксузни пројекти на атрактивним локацијама иду и изнад тога.
Истовремено, просечна плата у Србији и даље је вишеструко нижа од нивоа потребног за кредитно задужење за такве некретнине без озбиљног учешћа или додатних извора прихода.
Стручњаци за тржиште некретнина упозоравају да се оваква динамика не може дугорочно одржати без корекције.
Економиста Милоје Обрадовић раније је истицао да тржишта која расту брже од реалне економије улазе у зону ризика, јер се куповина све више ослања на очекивање даљег раста цена, а не на реалну употребну вредност некретнине.
Додатни фактор који утиче на цене јесте ограничена понуда квалитетног земљишта у урбаним зонама, као и раст трошкова градње, али аналитичари наглашавају да то не објашњава у потпуности убрзање цена у последњих неколико година.
У том контексту, Београд се све чешће пореди са тржиштима европских престоница у којима су станови постали инвестициони инструмент, а не основна животна потреба. То отвара питање дугорочне одрживости система у којем млади све теже долазе до прве некретнине без помоћи породице или значајног капитала.
Како ствари стоје, тржиште некретнина у Београду и даље остаје у снажном узлазном тренду, али уз све гласнија упозорења да се иза раста крије све већи притисак на купце и потенцијални ризик од прегревања тржишта,
преносе београдски медији.
