https://sputnikportal.rs/20260617/studija-pokazala-da-maticni-mlec-i-posebne-vostane-celije-uticu-na-razvoj-matica-pcela-1200327823.html
Студија показала да матични млеч и посебне воштане ћелије утичу на развој матица пчела
Студија показала да матични млеч и посебне воштане ћелије утичу на развој матица пчела
Sputnik Србија
Исхрана матичним млечом није једини фактор који одређује развој пчелиње матице, већ кључну улогу имају и посебно обликоване воштане ћелије, као и група младих... 17.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-17T12:00+0200
2026-06-17T12:00+0200
2026-06-17T12:00+0200
наука и технологија
друштво
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/0d/1198044414_0:64:1168:721_1920x0_80_0_0_3e7c005451fa822ce9c1a33dedf20fbf.jpg
Истраживање открива да се матице не развијају само захваљујући специфичној исхрани, како се дуго веровало, већ и због посебног окружења у којем одрастају.Научници наводе да се будуће матице развијају у пажљиво пројектованим воштаним коморама, познатим као матичњаци или краљевске ћелије, које имају јединствене физичке и хемијске карактеристике.Пчелиње матице и радилице почињу живот као готово идентична јаја, али се касније развијају у веома различите јединке.Матице расту брже, достижу већу величину, живе знатно дуже и једине су способне да полажу јаја и обезбеђују опстанак колоније.Према резултатима студије, матичњаци нису само заштитне структуре, већ специјализована развојна окружења.Ове ћелије, карактеристичног облика који подсећа на кикирики, израђене су од воска другачијег састава од оног који се користи у остатку кошнице.Такав восак је мање густ, еластичнији и ефикасније задржава топлоту и влагу, стварајући оптималне услове за развој ларви будућих матица.Истраживачи су утврдили и да восак матичњака садржи другачији састав масних киселина и хемијских сигнала, што додатно утиче на развој будућих краљица кошнице.Посебно значајно откриће односи се на до сада недовољно познату групу младих пчела радилица које су истраживачи назвали „градитељке матичњака“.Те пчеле су млађе од већине осталих радилица и током бриге о будућим матицама одржавају повишену телесну температуру и пролазе кроз физиолошке промене.Научници сматрају да додатна топлота коју производе убрзава развој матица.Док се пчела радилица развија за око 21 дан, матици је за сазревање потребно приближно 16 дана, што колонији омогућава бржу замену матице када је то неопходно.Истраживање је показало и да ове специјализоване радилице не користе само постојећи восак, већ активно сакупљају, обрађују и обогаћују материјале од којих граде матичњаке.Истовремено се у њиховом организму активирају посебни биолошки процеси повезани са производњом воска, што привремено мења начин функционисања њиховог тела.Ентомолог Борис Бер, један од аутора студије, упоредио је овај систем са краљевским двором.Истраживачи су исти образац понашања уочили и код азијских и код европских медоносних пчела, што указује да је овакав начин стварања и одгајања матица дубоко укорењен у еволуцији пчела и да представља једну од кључних стратегија опстанка колоније.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, живи свет и генетика
друштво, живи свет и генетика
Студија показала да матични млеч и посебне воштане ћелије утичу на развој матица пчела
Исхрана матичним млечом није једини фактор који одређује развој пчелиње матице, већ кључну улогу имају и посебно обликоване воштане ћелије, као и група младих пчела радилица задужених за бригу о будућим матицама, показало је ново истраживање научника са Универзитета Калифорније у Риверсајду.
Истраживање открива да се матице не развијају само захваљујући специфичној исхрани, како се дуго веровало, већ и због посебног окружења у којем одрастају.
Научници наводе да се будуће матице развијају у пажљиво пројектованим воштаним коморама, познатим као матичњаци или краљевске ћелије, које имају јединствене физичке и хемијске карактеристике.
Пчелиње матице и радилице почињу живот као готово идентична јаја, али се касније развијају у веома различите јединке.
Матице расту брже, достижу већу величину, живе знатно дуже и једине су способне да полажу јаја и обезбеђују опстанак колоније.
Према резултатима студије, матичњаци нису само заштитне структуре, већ специјализована развојна окружења.
Ове ћелије, карактеристичног облика који подсећа на кикирики, израђене су од воска другачијег састава од оног који се користи у остатку кошнице.
Такав восак је мање густ, еластичнији и ефикасније задржава топлоту и влагу, стварајући оптималне услове за развој ларви будућих матица.
Истраживачи су утврдили и да восак матичњака садржи другачији састав масних киселина и хемијских сигнала, што додатно утиче на развој будућих краљица кошнице.
Посебно значајно откриће односи се на до сада недовољно познату групу младих пчела радилица које су истраживачи назвали „градитељке матичњака“.
Те пчеле су млађе од већине осталих радилица и током бриге о будућим матицама одржавају повишену телесну температуру и пролазе кроз физиолошке промене.
Научници сматрају да додатна топлота коју производе убрзава развој матица.
Док се пчела радилица развија за око 21 дан, матици је за сазревање потребно приближно 16 дана, што колонији омогућава бржу замену матице када је то неопходно.
Истраживање је показало и да ове специјализоване радилице не користе само постојећи восак, већ активно сакупљају, обрађују и обогаћују материјале од којих граде матичњаке.
Истовремено се у њиховом организму активирају посебни биолошки процеси повезани са производњом воска, што привремено мења начин функционисања њиховог тела.
Ентомолог Борис Бер, један од аутора студије, упоредио је овај систем са краљевским двором.
„То може да се упореди са Бакингемском палатом. Постоји посебна група пчела која је у потпуности посвећена узгоју матице, а уколико не обавља тај задатак како треба, колонија не може да се размножава“, рекао је Бер.
Истраживачи су исти образац понашања уочили и код азијских и код европских медоносних пчела, што указује да је овакав начин стварања и одгајања матица дубоко укорењен у еволуцији пчела и да представља једну од кључних стратегија опстанка колоније.
