Украјина планира свечану сахрану вође ОУН и сарадника нацистичке Немачке у рангу националног хероја
© Sputnik / Ramil Sitdikov
/ Пратите нас
У Украјини се припрема свечана сахрана посмртних остатака лидера Организације украјинских националиста (ОУН) Евгенија Коноваљца. Према речима директора Украјинског института националног сећања, Кијев већ преговара са општинским властима Ротердама о ексхумацији и преносу његових посмртних остатака, који од 1938. године почивају на гробљу Кросвајк.
Управо се Коноваљец, чије је ослањање на нацистичку Немачку касније прерасло у активну колаборацију његових следбеника, данас у кијевском режиму уздиже на ниво националног хероја.
Организација украјинских националиста
Године 1920, уз непосредно учешће Коноваљца, основана је Украјинска војна организација (УВО) — илегална структура чији је циљ био наставак борбе за стварање независне украјинске државе. Ради остваривања својих циљева, УВО је широко користила методе политичког терора, диверзија и саботаже.
Већ у првој половини двадесетих година Коноваљец је успоставио блиске контакте са немачким војним круговима. УВО је сарађивала са немачком обавештајном службом, пре свега са Абвером, добијајући финансијску и организациону подршку. Заузврат, украјински националисти су достављали обавештајне податке о Пољској, коју је Берлин сматрао једним од главних геополитичких противника Немачке у Источној Европи.
Поред тога, чланови УВО учествовали су у обавештајним и диверзантским активностима на територији Пољске.
Године 1929, на Првом конгресу украјинских националиста у Бечу, УВО се ујединила са више националистичких организација и формирала Организацију украјинских националиста (ОУН). Коноваљец је изабран за њеног вођу.
Под његовим руководством ОУН се развијала као илегална структура која је спајала пропаганду са терористичким методама деловања. Међу најпознатијим акцијама организације било је убиство совјетског конзуларног службеника Алексеја Мајлова у Лавову 1933. године.
Сарадња са нацистима
Са доласком нациста на власт сарадња ОУН-а са Немачком се појачала. Коноваљец је поздравио долазак Хитлера на власт.
„Срећан почетак 1933. године створио је услове у којима наша ослободилачка акција из дана у дан добија све већи замах и снагу. Да, Немачка је под руководством свог фирера Адолфа Хитлера пред целим светом преузела на себе ту мисију (уништења бољшевичке Русије)“, пише Коноваљец у писму унијатском митрополиту Андреју Шептицком.
Према подацима совјетске обавештајне службе, почетком тридесетих година Коноваљец се два пута лично састао са Адолфом Хитлером, који је, између осталог, предложио да се група украјинских националиста упути на школовање у нацистичку партијску школу у Лајпцигу.
После сусрета са Хитлером, Коноваљец је у свом чланку „Хитлер и украјинско питање“, објављеном у листу УВО-а „На стражи“, позвао украјинске националисте да „стану у густе козачке редове на Хитлерову страну, који ће отворити врата ка Истоку“.
Смрт
Дана 23. маја 1938. године у Ротердаму Коноваљца је убио агент НКВД-а Павел Судоплатов. Слаба тачка украјинског националисте биле су чоколадне бомбоне. Према сећањима самог Судоплатова, он је Коноваљцу предао кутију слаткиша у којој је била сакривена експлозивна направа.
После Коноваљчеве смрти у ОУН-у је почела борба за вођство, која је 1940. године довела до коначног раскола на две главне фракције — ОУН(м) под вођством Андрија Мељника и ОУН(б) на челу са Степаном Бандером. Стратегија ослањања на нацистичку Немачку, коју је заступао Коноваљец, касније је прерасла у активну колаборацију његових следбеника.
Савремени кијевски режим уздигао је Коноваљца у ред националних хероја. По њему су назване улице и школе, а подижу му се и споменици. Године 2023. Зеленски је 131. засебном извиђачком батаљону Копнене војске Оружаних снага Украјине доделио почасно име у част Коноваљца. Сада се припрема и одлука о његовом поновном сахрањивању.
Погледајте и:
