Надвија се велика опасност: НАТО препушта безбедност у руке Приштини јер – успешно протерују Србе
© AP Photo / Bela Szandelszky
Пратите нас
Индикативно је да је НАТО сачекао са почетком смањења својих трупа у Кфору баш када су такозване Косовске безбедносне снаге достигле број припадника који је истоветан са бројем припадника Кфора. То имплицира да се ради о синхронизованим плановима да Приштина успостави потпуну контролу на Косову и Метохији, оцењује генерал-мајор Митар Ковач.
После најаве Сједињених Америчких Држава да ће смањити број својих војника у мисији Кфор на Косову и Метохији, из НАТО-а стиже иста порука уз цинично образложење да се безбедносна ситуација на КиМ побољшала, то јест, стабилизовала.
Стратегија усклађена са Приштином
Генерал-мајор у пензији и оснивач Евроазијског безбедносног форума професор др Митар Ковач на изјаву из НАТО-а такође цинично одговара да је безбедносна процена Алијансе настала управо на темељу тога што је Срба све мање на КиМ.
„Генерално у Европи, Америка преиспитује потребе и базирање снага, као и ангажовање различитих борбених система. Разматрају који је то део снага које треба повући са европског простора и који је минимални део који треба да остане. То је у складу са њиховом стратегијом националне безбедности која се односи и на учешће у мултинационалним операцијама. Једна од тачака где се планира рационализација и смањење снага јесте Косово и Метохија, односно лажна НАТО држава Косово. Верујем да ће они на томе истрајати. Неће се потпуно искључити из снага КФОР-а, али гледаће да смање контингент.
Наравно, истиче наш саговорник, болне су оцене и процене многих западних политичара да се такозвано Косово демократизује и да не постоје крупни и значајни безбедносни проблеми:
„Они у том контексту оцеују да је смањење снага рационално решење. А наравно, истина је да ни садашње снаге, колике јесу, не обезбеђују безбедност српског становништва нити њихов живот и рад, посебно у енклавама,“ истиче Ковач.
Потпуна окупација КиМ
Он истиче да смо сведоци да поред тог терора албанских екстремиста, и Куртијева власт врши терор над српским становништом, оптужујући многе за различите „злочине“ у време терористичких делатности такозване ОВК и у времену тих дејстава наших снага безбедности на елиминисању терористичких припадника.
„Врши се притисак на преостало српско становништво, посебно у мањим енклавама, да напушта простор Косова и Метохије. И оволике снаге КФОР-а, и Умник и Еулекс не чине ништа да промене то стање. Једноставно, они немо посматрају свакодневни терор над Србима и српским институцијама. После прогона Срба из полиције и преузимања власништва над свим функцијама државе Србије на КиМ сада се довршава процес потпуне контроле лажне државе свуда где живе Срби,“ оцењује саговорник Спутњика.
Срби без заштите
Ковач сматра да би Србија требало што пре од Савета безбедности да тражи процентуално учешће Срба у институцијама јер се та незајажљива контрола Приштине у већинским српским срединама претворила у терор.
„Примера ради, четири општине на северу покрајине нису ничим заштићене, немају своје полицајце, Албанци су окупирали ту територију, довели безбедносне снаге и учинили све да се Срби осећају несигурно. И кад је Кфор био већи и масовнији, српски народ није био сигуран, а поготово сада, када се елиминише присуство већих снага Кфора, њихова улога ће бити протоколарна, а простор за терор на српским народом биће све већи,“ каже Ковач.
На питање колико се подудара смањење припадника Кфора са растом тзв. Косовских безбедносних снага и да ли НАТО безбедносну ситуацију препушта у руке Приштине, Ковач каже:
„Наравно, то је јединствен и испланиран заједнички процес који диктира НАТО. Сада снаге усмеравају према Руској федерацији, а нашу јужну покрајину уступају безбедносним снагама и полицији Косова. То је та додатна опасност која се надвија на српским народом, јер они ће осетити могућност и потребу да развијају даљи терор у већински српским срединама, па и на северу Косова, да се понашају као окупационе снаге и да свако ко се не повинује том њиховом режиму буде или судски процесуиран, затворен или да сам побегне негде у иностранство, било где у Европу, или да побегне у унутрашњост Србије како би остао заштићен од прогона,“ мишљења је Ковач.
Законски мандат предвиђа да КБС (Косовске безбедносне снаге) као активну компоненту има највише до 5.000 припадника и резервни састав од 3.000 припадника. КБС тренутно има око 2.500 до 3.000 активних војника у процесу постепене трансформације.
Ковач објашњава да то значи да снаге НАТО након процене да је безбедносна ситуација на КиМ стабилна, на основу чега је донета одлука о оптимизацији мисије и смањењу бројног стања на 3.000 до 3.500 војника, фактички постају мање од безбедносих снага Приштине. То имплицира на чињеницу да се број страних војника у мировној мисији Кфор плански редукује.
САД тренутно у мисији Кфор има око 590 војника
Историјат Кфора
Подсећања ради мисија Кфор бројала је 50.000 припадника НАТО снага из 39 земаља чланица и партнера, а њихов задатак је био успостављање безбедног окружења и демилитаризација ОВК, (што се није десило) након чега је уследило повлачење војних и полицијских снага СР Југославије
Кфор је стигао на КиМ 12. јуна 1999, два дана након што је усвојена Резолуција Савета безбедности УН 1244 и три дана након потписивања Војно-техничког споразума у Куманову којим је окончан рат на Косову и Метохији.
КФОР постепено преноси своја овлашћења заштите верске и културне баштине на Полицију Републике Косово и Косовске безбедносне снаге, што међутим није у складу с Резолуцијом 1244 која наводи искључиво КФОР као једине оружане снаге на простору Косова и Метохије.
