https://sputnikportal.rs/20260618/ni-dijeta-ni-trening-ne-pomazu-istina-o-kortizolskom-stomaku-1200146439.html
Ни дијета ни тренинг не помажу: Истина о „кортизолском“ стомаку
Ни дијета ни тренинг не помажу: Истина о „кортизолском“ стомаку
Sputnik Србија
Можете у потпуности избегавати слаткише и брзу храну, до изнемоглости тренирати у теретани, али стомак код вас неће мршавити. Лако се повећава, али се веома... 18.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-18T21:30+0200
2026-06-18T21:30+0200
2026-06-18T21:30+0200
наука и технологија
наука и технологија
стрес
дијета
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/262/04/2620448_20:0:982:541_1920x0_80_0_0_4d1033443b96a174c2515312551f1d42.jpg
За многе људе борба за витак струк претвара се у зачарани круг: што је дијета строжа, то се масноћа са стомака спорије скида. А све зато што ствар није само у калоријама, већ и у сложеним биохемијским процесима покренутим хроничним стресом. Реч је о такозваном „кортизолском стомаку“ — специфичном типу гојазности који настаје под утицајем главног хормона стреса — кортизола. Кортизол се производи у кори надбубрежних жлезда и у нормалним условима помаже организму да мобилише снагу у ванредним ситуацијама. Он повећава ниво глукозе у крви како би мишићи и мозак имали енергију за реакцију „бори се или бежи“. Међутим, иако се данас акутни стрес ређе јавља, хронични, тихи и готово неприметни стрес често траје скоро непрекидно. Савремени човек живи у таквом очигледном стресу: рокови на послу, гужве у саобраћају, информациона бука, недостатак сна, породични и свакодневни проблеми, финансијске бриге и још много тога. Као резултат тога, ниво кортизола не остаје повишен само минутима и сатима, већ данима, па чак и месецима. То покреће низ реакција које подстичу накупљање масноће управо у абдоминалном, односно стомачном делу. „За разлику од поткожне масти, која се равномерно распоређује по целом телу и углавном има енергетску и функцију термоизолације, висцерална маст се налази дубоко, обавијајући унутрашње органе — јетру, панкреас и црева“, каже стручњак. Зашто дијете не функционишу Чини се да је решење на површини: треба јести мање и више се кретати. Међутим, при повишеном нивоу кортизола класичне дијете могу дати супротан ефекат. Гладовање или нагло смањење калорија организам доживљава као додатни стрес. Као одговор на то, надбубрежне жлезде луче још више кортизола како би „спасиле“ тело од глади, што додатно појачава накупљање висцералне масти. Поред тога, стрес ремети лучење мелатонина — хормона сна. Особе са „кортизолским стомаком“ често се жале на несаницу или површан сан. Недостатак сна сам по себи представља стрес, а додатно доводи и до поремећаја хормона глади и ситости: ниво грелина (хормона апетита) расте, док ниво лептина (хормона ситости) опада. Као резултат тога, током дана човек стално осећа потребу да поједе нешто калорично, нешто што брзо даје осећај ситости.Како се изборити са тимПрема речима Самојлове, борба са растућим стомаком „није битка са пецивом, већ маратон усмерен на обнављање унутрашње равнотеже организма“. Победа у њему зависи од способности да се чују сигнали сопственог тела и да се о њему брине.Кључ решења лежи у комплексном приступу усмереном на смањење укупног нивоа стреса и нормализацију хормонског баланса. Како је навела, да бисте поново стекли витак струк, не треба почети са дијетом, већ са следећим корацима:Промените режим спавања. То је основа опоравка нервног система. Трудите се да легнете пре 23:00 и устајете око 7 ујутру, како бисте обезбедили 7–8 сати квалитетног одмора. Покушајте да се држите режима редовно, а не само радним данима. Спавајте у тишини и потпуном мраку, користећи маску за спавање или затамњене завесе. Један сат пре спавања избегавајте уређаје са екраном: плаво светло смањује лучење мелатонина.Преиспитајте исхрану. Према Самојловој, антистрес дијета подразумева избацивање стимулативних намирница: кофеина (не више од једне шоље кафе до подне), алкохола и рафинисаног шећера. Ове супстанце изазивају нагле осцилације глукозе и додатно оптерећују надбубрежне жлезде. Никада не прескачите доручак — он треба да буде богат протеинима и мастима (нпр. јаја са авокадом или сир са орашастим плодовима), како би се обезбедила ситост и стабилан ниво енергије.Основу исхране треба да чине сложени угљени хидрати (хељда, киноа, поврће), квалитетни протеини (пилетина, риба, јаја) и здраве масти (авокадо, ораси, маслиново уље). Протеини садрже аминокиселину триптофан — прекурсор серотонина, „хормона среће“, који помаже организму да се носи са стресом.Додајте физичку активност. Међутим, она треба да буде умерена. Исцрпљујући вишесатни тренинзи у теретани могу постати додатни фактор стреса. Много ефикаснији у борби против висцералне масти су редовно брзо ходање (најмање 10.000 корака дневно), пливање, јога или пилатес. Свакодневно изводите једноставну вежбу дисања: дубоко удахните кроз нос бројећи до 4, задржите дах 4 секунде, а затим полако издахните кроз уста бројећи до 6–8. Поновите 5–10 пута. Ово активира парасимпатички нервни систем и смањује ниво кортизола.Водите рачуна о менталном здрављу. Тражење извора позитивних емоција — било да су то хоби, дружење са блиским људима или једноставне шетње у природи — представља незаобилазан део терапије.„Али ако промене начина живота не донесу жељене резултате у року од неколико месеци, време је да се консултујете са ендокринологом“, каже стручњак. Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, стрес, дијета
наука и технологија, стрес, дијета
Ни дијета ни тренинг не помажу: Истина о „кортизолском“ стомаку
Можете у потпуности избегавати слаткише и брзу храну, до изнемоглости тренирати у теретани, али стомак код вас неће мршавити. Лако се повећава, али се веома тешко скида. Зашто се то дешава и какву улогу у томе имају хормони, објаснила је Анастасија Самојлова, породични лекар, ендокринолог, нутрициониста и дијетолог.
За многе људе борба за витак струк претвара се у зачарани круг: што је дијета строжа, то се масноћа са стомака спорије скида. А све зато што ствар није само у калоријама, већ и у сложеним биохемијским процесима покренутим хроничним стресом. Реч је о такозваном „кортизолском стомаку“ — специфичном типу гојазности који настаје под утицајем главног хормона стреса — кортизола.
Кортизол се производи у кори надбубрежних жлезда и у нормалним условима помаже организму да мобилише снагу у ванредним ситуацијама. Он повећава ниво глукозе у крви како би мишићи и мозак имали енергију за реакцију „бори се или бежи“. Међутим, иако се данас акутни стрес ређе јавља, хронични, тихи и готово неприметни стрес често траје скоро непрекидно.
Савремени човек живи у таквом очигледном стресу: рокови на послу, гужве у саобраћају, информациона бука, недостатак сна, породични и свакодневни проблеми, финансијске бриге и још много тога. Као резултат тога, ниво кортизола не остаје повишен само минутима и сатима, већ данима, па чак и месецима. То покреће низ реакција које подстичу накупљање масноће управо у абдоминалном, односно стомачном делу.
„За разлику од поткожне масти, која се равномерно распоређује по целом телу и углавном има енергетску и функцију термоизолације, висцерална маст се налази дубоко, обавијајући унутрашње органе — јетру, панкреас и црева“, каже стручњак.
„Она је метаболички активна и лучи биолошки активне супстанце које нарушавају осетљивост ткива на инсулин и изазивају системску упалу. Зато повећање обима струка није само естетски проблем, већ и озбиљан фактор ризика за развој дијабетеса типа 2, хипертензије и кардиоваскуларних болести.“
Зашто дијете не функционишу
Чини се да је решење на површини: треба јести мање и више се кретати. Међутим, при повишеном нивоу кортизола класичне дијете могу дати супротан ефекат.
Гладовање или нагло смањење калорија организам доживљава као додатни стрес. Као одговор на то, надбубрежне жлезде луче још више кортизола како би „спасиле“ тело од глади, што додатно појачава накупљање висцералне масти.
Поред тога, стрес ремети лучење мелатонина — хормона сна. Особе са „кортизолским стомаком“ често се жале на несаницу или површан сан. Недостатак сна сам по себи представља стрес, а додатно доводи и до поремећаја хормона глади и ситости: ниво грелина (хормона апетита) расте, док ниво лептина (хормона ситости) опада.
Као резултат тога, током дана човек стално осећа потребу да поједе нешто калорично, нешто што брзо даје осећај ситости.
Према речима Самојлове, борба са растућим стомаком „није битка са пецивом, већ маратон усмерен на обнављање унутрашње равнотеже организма“. Победа у њему зависи од способности да се чују сигнали сопственог тела и да се о њему брине.
Кључ решења лежи у комплексном приступу усмереном на смањење укупног нивоа стреса и нормализацију хормонског баланса.
Како је навела, да бисте поново стекли витак струк, не треба почети са дијетом, већ са следећим корацима:
Промените режим спавања. То је основа опоравка нервног система. Трудите се да легнете пре 23:00 и устајете око 7 ујутру, како бисте обезбедили 7–8 сати квалитетног одмора. Покушајте да се држите режима редовно, а не само радним данима. Спавајте у тишини и потпуном мраку, користећи маску за спавање или затамњене завесе. Један сат пре спавања избегавајте уређаје са екраном: плаво светло смањује лучење мелатонина.
Преиспитајте исхрану. Према Самојловој, антистрес дијета подразумева избацивање стимулативних намирница: кофеина (не више од једне шоље кафе до подне), алкохола и рафинисаног шећера. Ове супстанце изазивају нагле осцилације глукозе и додатно оптерећују надбубрежне жлезде. Никада не прескачите доручак — он треба да буде богат протеинима и мастима (нпр. јаја са авокадом или сир са орашастим плодовима), како би се обезбедила ситост и стабилан ниво енергије.
Основу исхране треба да чине сложени угљени хидрати (хељда, киноа, поврће), квалитетни протеини (пилетина, риба, јаја) и здраве масти (авокадо, ораси, маслиново уље). Протеини садрже аминокиселину триптофан — прекурсор серотонина, „хормона среће“, који помаже организму да се носи са стресом.
Додајте физичку активност. Међутим, она треба да буде умерена. Исцрпљујући вишесатни тренинзи у теретани могу постати додатни фактор стреса. Много ефикаснији у борби против висцералне масти су редовно брзо ходање (најмање 10.000 корака дневно), пливање, јога или пилатес.
Свакодневно изводите једноставну вежбу дисања: дубоко удахните кроз нос бројећи до 4, задржите дах 4 секунде, а затим полако издахните кроз уста бројећи до 6–8. Поновите 5–10 пута. Ово активира парасимпатички нервни систем и смањује ниво кортизола.
Водите рачуна о менталном здрављу. Тражење извора позитивних емоција — било да су то хоби, дружење са блиским људима или једноставне шетње у природи — представља незаобилазан део терапије.
„Али ако промене начина живота не донесу жељене резултате у року од неколико месеци, време је да се консултујете са ендокринологом“, каже стручњак.
„Специјалиста ће помоћи да се искључе други хормонски дисбаланси (као што су хипотиреоза или инсулинска резистенција) и, ако је потребно, прописати додатне тестове за процену функције надбубрежне жлезде“, закључила је лекар.
