https://sputnikportal.rs/20260618/u-zapadnom-strahu-su-velike-oci-kako-su-se-kaji-kalas-pricinili-kineski-vojnici--u-rusiji-olivera-ikodinovic-1200459989.html
У западном страху су велике очи: Како су се Каји Калас „причинили“ кинески војници – у Русији
У западном страху су велике очи: Како су се Каји Калас „причинили“ кинески војници – у Русији
Sputnik Србија
Тврдње о саучесништву Кине у рату у Украјини су западна пропаганда, чији је циљ да се оправда јачање НАТО-а и повећање војних буџета земаља-чланица Алијансе... 18.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-18T22:30+0200
2026-06-18T22:30+0200
2026-06-18T22:30+0200
русија
русија
русија – политика
русија – војска и наоружање
анализе и мишљења
свет
свет – политика
кина
европска унија (еу)
каја калас
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111744/40/1117444021_0:0:2628:1478_1920x0_80_0_0_ae744966ac0e1e775a9f577536e58f9b.jpg
Руски војни експерт Виктор Литовкин истиче да Русија и Кина имају добру војну сарадњу, али да између њих не постоји формалан војни савез, нити уговорна обавеза узајамне војне помоћи у случају напада на једну од земаља.Каја Калас тврди да је ЕУ потврдила извештаје да кинеска војска обучава руску војску за борбе у Украјини. Изјавила је да Европска унија „пажљиво процењује последице таквог понашања“ и да ће против низа кинеских компанија бити уведене санкције. Међу њима су, између осталог, произвођачи електронике и машинске опреме.Калас је такође рекла да Кина остаје један од кључних фактора који омогућавају Русији да настави рат против Украјине.Западни медији подржали су, па чак и проширили тезу Каласове, наводећи да је Кина наводно обучила „стотине“ руских војника за употребу беспилотних летелица и система за електронско ратовање.Литовкин одбацује такве тврдње као неосноване, истичући да је руска армија у области употребе дронова и противдронске борбе можда чак и најбоља на свету.„Што се тиче те идеје да кинески војници обучавају руске војнике то је у потпуности извитоперена мисао. Зашто? Кинеска војска никада није учествовала у борбеним дејствима и нема борбено искуство. Једном су, чини ми се 1979. године, покушали да нападну Вијетнам, доживели су тежак пораз од Вијетнамаца и ту се завршило њихово учешће у борбеним дејствима. Они никада нису ратовали на прави начин са било којим противником. Зато они не могу да обучавају руску војску“, истиче Литовкин.Другим речима, руска војска је стекла значајно искуство у реалним борбеним условима, а руски војници би пре могли да наступају у улози инструктора или учитеља, него ученика.Кинеска војска, додаје Литовкин, не може да понуди нешто што би значајно унапредило руске оружане снаге, већ напротив — у заједничким вежбама више усваја руско војно искуство и приступе.„Не преузимамо ми кинеско искуство, него Кинези преузимају руско, јер Русија има најбогатије борбено искуство на свету. Можда га још имају и Сједињене Америчке Државе, које стално ратују. Зато, говорити да нас Кинези обучавају — то нема везе са стварношћу“, наводи експерт.Зашто Запад измишљаОсврћући се на тврдње да би европски лидери приче о наводном војном савезу Русије и Кине могли да искористе као оправдање за јачање НАТО-а и повећање војних буџета Литовкин указује да се такви наративи често користе у политичком контексту за оправдавање безбедносних одлука и војних планирања.„Oни могу да говоре шта год желе у ту сврхе, али не могу да објасне зашто су им потребне војне вежбе и зашто треба јачати НАТО када људи живе све горе и горе. Они стално говоре да ће их Русија данас или сутра напасти. Зашто би Русија нападала НАТО земље?! За то нема објашњења, али зато немачки генерал и командант Ратног ваздухопловства изјављује да они могу да нанесу удар по Калињинградској области, по Лењинградској области и Санкт Петербургу, Кољском полуострву итд. Они говоре да се припремају за напад на нас, а ми немамо такве намере. Никада ниједан наш високи званичник нити генерал тако нешто није рекао“, истиче Литовкин.Он објашњава да је овде реч о потпуном извртању чињеница како би се оптужила Русија, чиме се, како додаје, ствара слика која неодговара стварности.Према његовим речима, ако се војна сарадња западних земаља сматра нормалном, а слични контакти Русије и Кине или неке друге земље се одмах представљају као претња међународној безбедности онда су ту на делу двоструки стандарди Запада.„Штавише, европске земље и Сједињене Државе имају уговоре о узајамној помоћи, у оквиру НАТО-а. По петом и четвртом члану Вашингтонског споразума обавезни су да пруже одбамбену помоћ једни другима ако неко од њих буде нападнут, а ми са Кином немамо такав уговор. Немамо обавезу да Русија у случају напада штити Кину или Кина Русију. Такав договор имамо само са Белорусијом и Северном Корејом и ни са ким више. Зато су приче да ће Русија ратовати за Кину или заједно са Кином такође нетачне, то је клевета. Истина, ми са Кином имамо заједничке војне вежбе, размењујемо искуства и тако даље, али то не значи да постоји војни савез“, закључио је Литовкин.Портпарол кинеског Министарства спољних послова Лин Ђијан одбацио је оптужбе Европске уније да кинеска војска обучава руске снаге за рат у Украјини. Он је те наводе назвао неоснованим, истичући да се ради о клевети и блаћењу Кине.„Бисери“ Каје КаласРуски експерти такође закључују да иза последњих изјава Каје Калас стоје три политичка циља. Први је настојање да се спречи даље војно и стратешко зближавање Русије и Кине, јер се сматра да би јачање те сарадње ослабило притисак Запада на Русију.Други циљ је нарушавање и ограничавање постојећег нивоа сарадње између Москве и Пекинга, уз истовремено стварање политичког и економског притиска на кинески бизнис, као и увођење санкција кинеским компанијама.Трећи циљ се односи на унутрашњу политику Европске уније, где се теме о Кини користе као основ за пооштравање трговинске политике и смањење трговинског дефицита са Пекингом, који је у 2025.години достигао 360 милијарди евра. У том контексту се тврдње о кинеско-руској војној сарадњи користе као „политички аргумент“ у економским дебатама, пошто ЕУ намерава да смањи зависност од Кине због забринутости европских лидера и компанија да би кинеска доминација у производњи могла да угрози домаћу индустрију.Међутим, експерти истичу да, упркос таквим притисцима, Кина наставља да јача економску и стратешку сарадњу са Русијом.Иначе, шефица европске дипломатије Каја Калас је позната по испадима и „бисерима“. Осим што је тврдила да је Русија у једном веку напала 19 суседа, тврдила је и да је Русија наводно извела нападе на више десетина држава, укључујући и нападе у Африци. Москва је истакла да такве изјаве Каласове одражавају ниво њеног познавања школског градива.Поред тога, она је изјавила да су речи председника Русије Владимира Путина о заједничкој победи СССР-а и Кине над нацизмом у Другом светском рату „нешто ново“, што је додатно изазвало реакције и оцене да се ради о потпуној непознавању историјских чињеница.
https://sputnikportal.rs/20260521/monopol-ce-biti-razbijen-sta-se-krije-iza-rusko-kineskog-dokumenta-koji-je-uzdrmao-zapad-1199467394.html
кина
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, русија – војска и наоружање, анализе и мишљења, свет, свет – политика, кина, европска унија (еу), каја калас, украјина, руска војска, специјална војна операција у украјини – вести
русија, русија – политика, русија – војска и наоружање, анализе и мишљења, свет, свет – политика, кина, европска унија (еу), каја калас, украјина, руска војска, специјална војна операција у украјини – вести
У западном страху су велике очи: Како су се Каји Калас „причинили“ кинески војници – у Русији
Тврдње о саучесништву Кине у рату у Украјини су западна пропаганда, чији је циљ да се оправда јачање НАТО-а и повећање војних буџета земаља-чланица Алијансе, али и да се подрије „савезништво“ Москве и Пекинга, оцењују руски експерти поводом апсурдних оптужби шефице европске дипломатије Каје Калас да Кина обучава руску војску.
Руски војни експерт Виктор Литовкин истиче да Русија и Кина имају добру војну сарадњу, али да између њих не постоји формалан војни савез, нити уговорна обавеза узајамне војне помоћи у случају напада на једну од земаља.
„У Европи се плаше зближавања Русије и Кине. Њихов задатак је да посвађају Русију и Кину, као што је то задатак и Сједињених Држава. Ова изјава Каје Калас је апсолутна глупост, апсолутна бесмислица. Како се испоставило, она се више пута истицала тиме што изговара бесмислице и нико је не исправља. Сетите се њене изјаве о томе да је у протеклих 100 година Русија 19 пута напала своје суседе. То је смешно! Ми нисмо напали никог од својих суседа. Нас су нападали, а ми смо се бранили. Дакле, слушати њене бесмислице, веровати им или реаговати на њих значи непоштовати самог себе, најблаже речено“, каже Литовкин.
Каја Калас тврди да је ЕУ потврдила извештаје да кинеска војска обучава руску војску за борбе у Украјини. Изјавила је да Европска унија „пажљиво процењује последице таквог понашања“ и да ће против низа кинеских компанија бити уведене санкције. Међу њима су, између осталог, произвођачи електронике и машинске опреме.
Калас је такође рекла да Кина остаје један од кључних фактора који омогућавају Русији да настави рат против Украјине.
Западни медији подржали су, па чак и проширили тезу Каласове, наводећи да је Кина наводно обучила „стотине“ руских војника за употребу беспилотних летелица и система за електронско ратовање.
Литовкин одбацује такве тврдње као неосноване, истичући да је руска армија у области употребе дронова и противдронске борбе можда чак и најбоља на свету.
„Што се тиче те идеје да кинески војници обучавају руске војнике то је у потпуности извитоперена мисао. Зашто? Кинеска војска никада није учествовала у борбеним дејствима и нема борбено искуство. Једном су, чини ми се 1979. године, покушали да нападну Вијетнам, доживели су тежак пораз од Вијетнамаца и ту се завршило њихово учешће у борбеним дејствима. Они никада нису ратовали на прави начин са било којим противником. Зато они не могу да обучавају руску војску“, истиче Литовкин.
Другим речима,
руска војска је стекла значајно искуство у реалним борбеним условима, а руски војници би пре могли да наступају у улози инструктора или учитеља, него ученика.
Кинеска војска, додаје Литовкин, не може да понуди нешто што би значајно унапредило руске оружане снаге, већ напротив — у заједничким вежбама више усваја руско војно искуство и приступе.
„Не преузимамо ми кинеско искуство, него Кинези преузимају руско, јер Русија има најбогатије борбено искуство на свету. Можда га још имају и Сједињене Америчке Државе, које стално ратују. Зато, говорити да нас Кинези обучавају — то нема везе са стварношћу“, наводи експерт.
Осврћући се на тврдње да би европски лидери приче о наводном војном савезу Русије и Кине могли да искористе као оправдање за јачање НАТО-а и повећање војних буџета Литовкин указује да се такви наративи често користе у политичком контексту за оправдавање безбедносних одлука и војних планирања.
„Oни могу да говоре шта год желе у ту сврхе, али не могу да објасне зашто су им потребне војне вежбе и зашто треба јачати
НАТО када људи живе све горе и горе. Они стално говоре да ће их Русија данас или сутра напасти. Зашто би Русија нападала НАТО земље?! За то нема објашњења, али зато
немачки генерал и командант Ратног ваздухопловства изјављује да они могу да нанесу удар по Калињинградској области, по Лењинградској области и Санкт Петербургу, Кољском полуострву итд. Они говоре да се припремају за
напад на нас, а ми немамо такве намере. Никада ниједан наш високи званичник нити генерал тако нешто није рекао“, истиче Литовкин.
Он објашњава да је овде реч о потпуном извртању чињеница како би се оптужила Русија, чиме се, како додаје, ствара слика која неодговара стварности.
Према његовим речима, ако се војна сарадња западних земаља сматра нормалном, а слични контакти Русије и Кине или неке друге земље се одмах представљају као претња међународној безбедности онда су ту на делу двоструки стандарди Запада.
„Штавише, европске земље и Сједињене Државе имају уговоре о узајамној помоћи, у оквиру НАТО-а. По петом и четвртом члану Вашингтонског споразума обавезни су да пруже одбамбену помоћ једни другима ако неко од њих буде нападнут, а ми са Кином немамо такав уговор. Немамо обавезу да Русија у случају напада штити Кину или Кина Русију. Такав договор имамо само са Белорусијом и Северном Корејом и ни са ким више. Зато су приче да ће Русија ратовати за Кину или заједно са Кином такође нетачне, то је клевета. Истина, ми са Кином имамо заједничке војне вежбе, размењујемо искуства и тако даље, али то не значи да постоји војни савез“, закључио је Литовкин.
Портпарол кинеског Министарства спољних послова Лин Ђијан одбацио је оптужбе Европске уније да кинеска војска обучава руске снаге за рат у Украјини. Он је те наводе назвао неоснованим, истичући да се ради о клевети и блаћењу Кине.
Руски експерти такође закључују да иза последњих изјава Каје Калас стоје три политичка циља. Први је настојање да се спречи даље војно и стратешко зближавање Русије и Кине, јер се сматра да би јачање те сарадње ослабило притисак Запада на Русију.
Други циљ је нарушавање и ограничавање постојећег нивоа сарадње између Москве и Пекинга, уз истовремено стварање политичког и економског притиска на кинески бизнис, као и увођење санкција кинеским компанијама.
Трећи циљ се односи на унутрашњу политику Европске уније, где се теме о Кини користе као основ за пооштравање трговинске политике и смањење трговинског дефицита са Пекингом, који је у 2025.години достигао 360 милијарди евра. У том контексту се тврдње о кинеско-руској војној сарадњи користе као „политички аргумент“ у економским дебатама, пошто ЕУ намерава да смањи зависност од Кине због забринутости европских лидера и компанија да би кинеска доминација у производњи могла да угрози домаћу индустрију.
Међутим, експерти истичу да, упркос таквим притисцима, Кина наставља да јача економску и стратешку сарадњу са Русијом.
Иначе, шефица европске дипломатије
Каја Калас је позната по испадима и „бисерима“. Осим што је тврдила да је Русија у једном веку напала 19 суседа, тврдила је и да је Русија наводно извела нападе на више десетина држава, укључујући и нападе у Африци. Москва је истакла да такве изјаве Каласове одражавају ниво њеног познавања школског градива.
Поред тога, она је изјавила да су речи председника Русије Владимира Путина о заједничкој победи СССР-а и Кине над нацизмом у Другом светском рату „нешто ново“, што је додатно изазвало реакције и оцене да се ради о потпуној непознавању историјских чињеница.
