https://sputnikportal.rs/20260619/prvi-zabelezen-slucaj-serija-zemljotresa-pomerila-japan-za-nekoliko-milimetara--1200489496.html
Први забележен случај: Серија земљотреса померила Јапан за неколико милиметара
Први забележен случај: Серија земљотреса померила Јапан за неколико милиметара
Sputnik Србија
Истраживачи Универзитета у Чикагу су открили до сада непознат сеизмички ефекат у којем су рефлектовани таласи са границе између Земљиног омотача и спољашњег... 19.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-19T20:49+0200
2026-06-19T20:49+0200
2026-06-19T20:49+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
изуми и открића
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/0b/1182539846_0:96:1024:672_1920x0_80_0_0_d672e00230f6bc277ecb8c65ba287a72.jpg
Најмање један рефлектовани сеизмички талас прешао је око 2.900 километара током земљотреса јачине 9,0 степени Рихтерове скале који је 2011. погодио Јапан, а према анализама ГПС података, имао је кључну улогу у додатним сеизмичким процесима, преноси Сајенс Алерт. Овај догађај представља први документован случај да рефлектовани сеизмички талас са границе језгра и омотача изазове додатно клизање раседа. Током анализе података, научници су уочили необично јасан СцС сигнал у ГНСС мрежи ГЕОНЕТ, који представља талас рефлектован од границе језгра и омотача. Иако ГНСС системи мере померање тла, а не директне сеизмичке таласе, сигнал је био толико снажан да је регистрован чак и у Кини. Даља истраживања показала су да се поједине ГПС станице нису вратиле у првобитни положај након таласа, већ су забележиле трајно минимално померање, што је искључило могућност да је у питању грешка у обради података или да је реч о другим познатим геолошким процесима. Модели које су развили истраживачи указују на то да је повратни сеизмички талас могао да послужи као окидач за благо клизање дуж већ напрегнутих граница тектонских плоча, што је резултирало милиметарским померањем на површини. Земљотрес јачине 9,0 степени Рихтера погодио је 11. марта 2011. године североисточну обалу јапанског острва Хоншу, при чему је потрес трајао око 6 минута и сматра се најјачим у историји земље. До земљотреса је дошло услед подвлачења Пацифичке плоче испод Окхотске плоче, што је изазвало пуцање раседне зоне дужине око 300 километара и померање тла. Потрес је изазвао разоран цунами са таласима висине до 40 метара, који су продирали и до 10 километара у унутрашњост и потпуно уништили поједина приобална подручја.Дошло је и до нуклеарне несреће у Фукушими, након што су поплављени системи за хлађење реактора, што је изазвало хаварију и евакуацију становништва. Према званичним проценама, погинуло је или нестало око 20.000 људи, док је материјална штета процењена на више од 150 милијарди долара.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, изуми и открића
наука и технологија, друштво, изуми и открића
Први забележен случај: Серија земљотреса померила Јапан за неколико милиметара
Истраживачи Универзитета у Чикагу су открили до сада непознат сеизмички ефекат у којем су рефлектовани таласи са границе између Земљиног омотача и спољашњег језгра допринели да се делови Јапана помере ка истоку за око 5 до 6 милиметара.
Најмање један рефлектовани сеизмички талас прешао је око 2.900 километара током земљотреса јачине 9,0 степени Рихтерове скале који је 2011. погодио Јапан, а према анализама ГПС података, имао је кључну улогу у додатним сеизмичким процесима,
преноси Сајенс Алерт.
Овај догађај представља први документован случај да рефлектовани сеизмички талас са границе језгра и омотача изазове додатно клизање раседа.
Током анализе података, научници су уочили необично јасан СцС сигнал у ГНСС мрежи ГЕОНЕТ, који представља талас рефлектован од границе језгра и омотача.
Иако ГНСС системи мере померање тла, а не директне сеизмичке таласе, сигнал је био толико снажан да је регистрован чак и у Кини.
Даља истраживања показала су да се поједине ГПС станице нису вратиле у првобитни положај након таласа, већ су забележиле трајно минимално померање, што је искључило могућност да је у питању грешка у обради података или да је реч о другим познатим геолошким процесима.
Модели које су развили истраживачи указују на то да је повратни сеизмички талас могао да послужи као окидач за благо клизање дуж већ напрегнутих граница тектонских плоча, што је резултирало милиметарским померањем на површини.
Земљотрес јачине 9,0 степени Рихтера погодио је 11. марта 2011. године североисточну обалу јапанског острва Хоншу, при чему је потрес трајао око 6 минута и сматра се најјачим у историји земље.
До земљотреса је дошло услед подвлачења Пацифичке плоче испод Окхотске плоче, што је изазвало пуцање раседне зоне дужине око 300 километара и померање тла.
Потрес је изазвао разоран цунами са таласима висине до 40 метара, који су продирали и до 10 километара у унутрашњост и потпуно уништили поједина приобална подручја.
Дошло је и до нуклеарне несреће у Фукушими, након што су поплављени системи за хлађење реактора, што је изазвало хаварију и евакуацију становништва.
Према званичним проценама, погинуло је или нестало око 20.000 људи, док је материјална штета процењена на више од 150 милијарди долара.
