Свет пред нама: Исток планира дугорочно, а Запад од данас до сутра
© Sputnik / Дејан Симић
Пратите нас
Свет покушава нешто без преседана – да одржи економски раст, милијарде људи доведе до већег просперитета, ојача енергетску безбедност и смањи емисију угљеника. Ово није само енергетска транзиција, ово је индустријска, технолошка, финансијска и геополитичка трансформација историјских размера.
Овим речима почела је конференција Хорајзон форума за одрживост и повезивање, у организацији Центра за међународне односе и одрживи развој, који води бивши шеф српске дипломатије Вук Јеремић и Привредне коморе Србије.
Зелена транзиција сложени изазов
Године 1992. успостављен је међународни оквир Уједињених нација за борбу против климатских промена. Још пре више од тридесет година постављен је циљ да се стабилизује концентрација гасова са ефектом стаклене баште у атмосфери и спречи опасан утицај људских активности на климатски систем подсетио је економиста и стручњак за међународни развој Џефри Сакс.
Суштина је била једноставна: људске активности, пре свега индустрија и производња енергије, доводе до загревања планете. Највећи допринос томе даје угљен-диоксид, који учествује са око 70 одсто у укупном ефекту загревања. Метан учествује са приближно 15 до 20 одсто, азотни оксиди са око 5 до 10 процената, док остатак отпада на различите индустријске гасове који такође доприносе климатским променама, истакао је он.
„Реч је о изузетно сложеном изазову. Први корак јесте да разумемо шта заправо покушавамо да постигнемо. Потребно је стабилизовати емисије гасова са ефектом стаклене баште у светској економији која данас обухвата више од осам милијарди људи, уз стални раст индустријске производње и повећање броја становника за више од 80 милиона годишње. Због тога је неопходан читав скуп различитих технологија и мера. Сваки од ових гасова захтева посебан приступ“, рекао је Сакс.
Највећи изазов представља угљен-диоксид, али он није једини проблем. Око 85 процената емисија угљоводоника потиче из енергетског сектора, односно из сагоревања фосилних горива, док остатак долази из индустријских процеса и других активности повезаних са коришћењем угљоводоника, додао је он.
Сакс сматра да је ситуација данас много хитнија него 1992. године. Током протекле три деценије емисије штетних гасова наставиле су да расту. Није довољно само зауставити њихов раст; потребно их је свести готово на нулу, па чак и постићи негативне емисије.
„Проблем је у томе што угљен-диоксид остаје у атмосфери веома дуго. Све док га емитујемо, његова концентрација расте. Зато је крајњи циљ достизање нулте или негативне нето емисије. Међутим, то још нисмо постигли. Већ смо достигли праг глобалног загревања од 1,5 степени Целзијуса, који је према Париском споразуму требало да представља горњу границу безбедног загревања. Још забрињавајућа чињеница јесте да се процес загревања убрзава. Научници и даље расправљају о свим узроцима, али постоје озбиљне индиције да климатски систем постаје све осетљивији на додатне емисије“, казао је Сакс.
За суочавање са климатским променама потребан је мир
Говорећи о томе шта је потребно учинити како би се свет успешно суочио са климатским променама, Џефри Сакс је истакао да је први и најважнији корак озбиљно дугорочно планирање.
Према његовим речима, управо је способност дугорочног планирања једна од највећих предности Кине, док многе западне земље, посебно Сједињене Државе, све теже развијају стратешке планове који превазилазе краткорочне политичке циклусе.
Сакс је нагласио да енергетска транзиција не може бити успешна без регионалне сарадње и повезивања енергетских система. Како је рекао, ниједна држава не може сама да изгради потпуно одржив енергетски систем, због чега је неопходно јачање прекограничне сарадње и размене енергије.
„Потребан нам је мир са суседима. Морамо да разумемо да су многе политичке поделе којима смо данас заокупљени мање важне од великих изазова са којима се суочава човечанство“, поручио је Сакс.
Као трећи кључни елемент навео је практичну реализацију пројеката, истичући да су за успешну енергетску транзицију неопходни финансирање, технолошке иновације и компаније способне да спроведу планове у дело.
Према његовој оцени, само комбинацијом дугорочног планирања, међународне сарадње и конкретних инвестиција могуће је одговорити на изазове климатских промена и обезбедити одрживу енергетску будућност.
Кина крупним корацима иде ка зеленој транзицији
Према речима Жанга Гуовеја, председника компаније Мингјанг Смарт Енерџи групе, једне од водећих светских компанија за обновљиве изворе енергије, Кина се веома активно бави тиме да читавој планети обезбеди нову енергију, посебно енергију ветра и соларну енергију.
„Кина веома активно ради на развоју и ширењу нових извора енергије широм света, пре свега енергије ветра, соларне енергије и других облика чисте енергије. Већ смо покренули глобални програм за постепену замену традиционалних извора енергије обновљивим изворима. Као што је модератор поменуо, до 2035. године обновљива енергија имаће кључну улогу у готово свим областима привреде и друштвеног развоја“, истакао је Жанг Гоувеј.
Када посматрамо свет у целини, видимо да готово свуда постоје велики потенцијали за развој обновљивих извора енергије. Многе развијене земље, али и афричке државе, располажу изузетно повољним условима за коришћење енергије ветра и соларне енергије, додао је он..
„Током бројних путовања имао сам прилику да посетим многе земље у развоју и уверим се да је питање енергетског снабдевања један од њихових највећих изазова. Управо зато оне морају да искористе доступне технологије како би решиле своје енергетске потребе. Верујем да ће до 2035. године највећи раст у сектору обновљиве енергије долазити управо из Африке, Јужне Америке и других земаља у развоју. Током посета различитим државама Азије почетком године могао сам да видим колико се убрзано одвија процес електрификације и преласка на нове изворе енергије“, навео је Гуовеј.
У многим деловима Африке електрификација постаје један од кључних развојних приоритета. При томе се све више пажње посвећује обновљивим изворима енергије, посебно енергији ветра, а не традиционалним фосилним горивима и због тога Жсанг, како каже очекује да ће земље у развоју бити главни покретачи будућег раста овог сектора. Реч је о тржиштима са изузетно великим потенцијалом и високим стопама раста.
Државе попут Египта, Марока и других земаља северне и источне Африке већ активно учествују у овој енергетској трансформацији и показују велико интересовање за развој ветроелектрана. Истовремено, Кина и друге азијске земље убрзано развијају пројекте ветроенергије на мору, укључујући ветропаркове у удаљеним приобалним и пучинским подручјима. То показује да енергија ветра на отвореном мору и у дубоким морским зонама може имати важну улогу у будућој енергетској транзицији и обезбеђивању чистих извора енергије.
Историја развоја зелене енергије у Кини има неколико битних карактеристика, напомиње професор међународних односа на Универзитету Фудан, Џанг Вејвеј. То су, пре свега, дугорочна посвећеност и оријентација на конкретне активности. Обе карактеристике долазе, каже он, из кинеске културе, која комбинује знање са акцијом.
„Овде можемо мало да критикујемо ЕУ која заступа идеју декарбонизације већ двадесет или тридесет година, али већина тога још остаје само на папиру или на речима, док се у Кини на томе увелико ради. Имамо, заправо, различит приступ – планови заиста могу да буду сјајни, али како их превести у конкретне активности? Ако говоримо о кинеским петогодишњим плановима, они нису само теорија већ конкретни планови“, навео је Џанг.
