Грк Зорба у Београду – оваква енергија се одавно није видела /фото, видео/
© Tanjug / DEJAN ŽIVANČEVIĆ
Пратите нас
За нову представу Народног позоришта карте нестају брже него што стижу на благајне, овације не престају ни после неколико бисева, а публика из позоришта излази озарена. Балетски спектакл „Грк Зорба“ премијерно одигран 11. јуна, донео је енергију каква се дуго није осетила у домаћем театру.
Солисти представе, првакиња балета Татјана Татић и првак балета Лев Семенов, кажу да ни сами нису остали равнодушни пред реакцијама публике.
„Ми живимо за то“, каже Татјана Татић.
„Своје емоције каналишем кроз улоге и живим више живота кроз ликове које играм. То је чар уметности и наше професије. Али заиста живимо за такав аплауз и такве овације. После готово сваке тачке публика прекида представу аплаузом. То нам даје додатну енергију.“
Балет "Грк Зорба" - новa представa Народног позоришта за коју карте нестају брже него што стижу на благајне
© DEJAN ŽIVANČEVIĆ
Слично размишља и Лев Семенов, који у представи тумачи насловног јунака.
„Велико је задовољство када видим да се публици свиђа оно што радимо, јер је представа веома захтевна, и физички и уметнички. И када добијем аплауз, то доживим као награду“, каже Семенов.
А када после захтевне завршнице и чувеног Зорбиног плеса публика затражи још један бис, па још један, Семенов признаје да га нешто упркос умору гура напред:
„После трећег сиртакија већ сам потпуно уморан али то што се публици баш допало - гура ме напред. Са енергијом коју ти публика врати можемо да одиграмо и пети бис. Једноставно, дају ти снагу за још игре.“
Лик Зорбе одавно је постао симбол животне радости, слободе и страсти. И роман и филм представљају високо постављене стандарде тако да се сваки нови извођач суочава са великим очекивањима.
Семенов открива да му је у раду много значила сарадња са Константином Костјуковим.
„Он ми никада није говорио: уради ово или оно, корак по корак. Показивао ми је како је он играо, давао ми је референце, а остављао слободу да додам нешто своје. Копирао сам оно што ми се свиђало, а онда сам у све то унео и свој печат.“
Балетски спектакл „Грк Зорба“ премијерно одигран 11. јуна, донео је енергију каква се дуго није осетила у домаћем театру
© DEJAN ŽIVANČEVIĆ
Управо та слобода разликује „Грка Зорбу“ од класичног балетског репертоара.
„Ова представа ми је дала слободу и у покрету и у машти. Већ после прве варијације осећам се потпуно слободно на сцени. На крају, када почне сиртаки, музика и хор те носе. Све почиње полако, а завршава се правом експлозијом.“
За Татјану Татић изазов је био другачије природе. Њена Марина носи снажну емоционалну линију и трагичну судбину.
„Када су стандарди тако високо постављени, потребно је много рада и истраживања лика. Марина носи толико љубави, достојанства, храбрости и трагике. Треба пронаћи све то у себи. Негде сам кроз целу каријеру прижељкивала овакве улоге“, открива Татјана.
А управо је њена способност да без иједне изговорене речи пренесе читаву лепезу емоција привукла посебну пажњу публике.
„Мислим да је емоцију најлакше показати невербално када имате музику. Мало шта на свету буди осећања као музика. Кроз причу, музику и однос са партнером све се пренесе у покрет. То се или осећа или се не осећа. Или успе да пређе рампу до публике или не успе.“
Важну улогу у томе имао је и њен партнер Сергеј Александров.
„Имала сам дивног партнера. Кроз пробе смо заједно градили причу. На почетку рада добијете текст који треба да се претвори у игру.“
Балет "Грк Зорба" - овације не престају ни после неколико бисева, а публика из позоришта излази озарена
© DEJAN ŽIVANČEVIĆ
Семенов истиче да му је сарадња са Теодором Спасић била олакшана чињеницом да већ годинама наступају заједно.
„Играмо заједно три године и посао је био лакши. На сцени осећамо једно друго и знамо како дишемо током представе.“
Да балет није само уметност већ и озбиљан физички изазов, показује и прича о костимима.
„Моје хаљине су биле веома дуге и затворене“, каже Татјана. „Сваки корак који урадите костим прекрива. Зато је било потребно продужити покрет и његово трајање да би се све видело и пренело публици.“
Да балет није само уметност већ и озбиљан физички изазов, показује и прича о костимима
© DEJAN ŽIVANČEVIĆ
Семенов није имао такве муке.
„Ја нисам имао проблем са дугим хаљинама. Променили смо хиљаде костима током каријере и једноставно се навикнете.“
Ипак, сваки уметник има и свој најтежи тренутак у представи.
„За мене то није био технички део“, каже Семенов. „Најтежа је сцена после Маринине смрти. Тада сам сам са Ником на сцени. Нема хора, нема великих ефеката. Све зависи од глуме и емоције. То ми је било најтеже да изнесем.“
Татјана признаје да је њен изазов био сасвим другачији.
"Мушкарци имају сиртаки и публика то обожава“, каже кроз смех. „Мене су убили много раније у представи. Зато ми је било важно да публика не заборави да је Марина постојала на сцени и после моје смрти.“
Погледајте и:
