Мрачни план се крије иза сцене: Шта Европа сада стварно нуди Србији, а шта се тек спрема /видео/
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Европска унија има одређене геополитичке интересе да регион Западног Балкана, у коме је Србија доминантна земља, веже за себе што више и максимално сузи простор за деловање и присуство конкурентских сила, али и да покаже да није заборавила Балкан иако јој је у фокусу Украјина.
Два последња нон-пејпера пристигла из ЕУ, о Балкану и о ограниченим правима будућих чланица, овако објашњава шеф скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун.
Како каже, у ЕУ се прибојавају највише Кине, али и Русије, мада све више и САД, а истовремено говоре да Европа треба да заокружи свој простор мада на начин који је и даље приично неизвесан.
Дрецун напомиње и да су нон-пејпери тек иницијативе те да прође много времена пре него што се они преточе у нешто што је званична политика, при чему се то некад и не деси.
Све то је усмерено ка томе да се покаже да ЕУ не одустаје од интеграције Западног Балкана, али да тражи неке нове модалитете како да то уради, констатује он уз оцену да ЕУ овим земљама Балкана поручује да треба да усагласе с њом политику а с друге стране унутар ње нема усаглашене политике, између осталог, ни по питању Косова и Метохије.
“А онда говоре о усаглашености, о санкцијама Руској Федерацији, то им је трн у оку, о сарадњи са Кином, то им такође веома смета. Зато мислим да ово нема неку посебну тежину, показује, како они кажу, замах проширења, али ја тај замах не видим.”
“Кафанска прича”
Председник Центра за обнову међународног права адвокат Горан Петронијевић види европске нон-пејпере као пробне балоне и “кафанску причу” која се пусти да се види како ће ко на њу реаговати.
Он подсећа да се већ дуже време у ЕУ говори о томе да ће морати да мењају начин организације и одлучивања због евидентне блокаде доношења одлука.
“Та њихова намера и даље стоји. Говорило се о три прстена земаља које ће бити у ЕУ: један су кандидати, условно примљени под различитим степеном статуса - неки неће имати ни право гласа, ни право одлучивања. Једноставно, то ће бити заузета територија, која ће бити резервисана за нека будућа времена. Други прстен ће бити садашње чланице, мање важне које ће имати право гласа, али не и право одлучивања, односно вета. И тек неколико земаља, које ће бити у центру тога по моделу Савета безбедности УН ће имати право вета. Ту је проблем ко, како и на који начин ће се изборити за тај статус. Ја сам и раније тврдио да је то момент када ће почети реални распад ЕУ. Јер то је нешто што се неће моћи договорити,” уверен је Петронијевић.
Он додаје да Европа није лоша идеја али да овакав модел ЕУ, модел неолибералног глобализма, не ваља и да је неприхватљив и за велики део становништва земаља чланица.
Међутим, варијанта распада ЕУ, по његовој оцени, имала би озбиљне последице, па је много прихватљивија опција стварање заједнице суверених европских држава са много мање преношења суверенитета на централно одлучивање на Брисел.
Дрецун је сагласан да је веома неизвесно како ће се развијати ситуација са ЕУ која више није пол светске моћи:
“ЕУ жели да своју геополитичку позицију која је увелико нарушена, као и њена мека моћ некако надокнади тиме што ратује отворено у геополитичком смислу, а богами и у практичном са Русијом у Украјини, тако што везује Западни Балкан за себе, тако што покушава да онемогући присуство Кине и других земаља, тако што све више улази у сукоб са САД. У ЕУ желе некако да покушају да се наметну у том новом светском полицентричном поретку који се ствара на међународном плану.”
Већ два предлога Србији од Француске и Немачке
Он такође скреће пажњу на чињеницу да су од француско-немачког двојца досад стигла већ два предлога кад је реч о Србији:
“Имате француско-немачки предлог споразума о путу ка нормализацију односа између Београда и Приштине. Иако ми нисмо прихватили тај споразум, оне две тачке у целини које нас терају да третирамо Косово као државу, односно да извршимо де факто признање, они су га убацили у поглавље 35 и постављају нам то као услов… И тај француско-немачки предлог споразума је заправо потпуно убио диалог, а Куртију дао поклон са неба, да каже прво де факто признање Косова па ће онда можда да разговара о другим стварима… И сад имате ову другу француско-немачку иницијативу, где је циљ опет да се земље Западног Балкана у потпуности окрену ка ЕУ.”
Дрецун подсећа да у Србији истовремено постоји замор од ЕУ приче међу грађанима где једва 35-36 одсто подржава чланство у Унији, па се, како каже, управо зато и лансирају нон-пејпери не би ли повећали мотивацију земаља Западног Балкана.
“Па доста је више са повећањем мотивације, дајте нешто конкретно. Мислим да је председник Вучић потпуно у праву кад је рекао, а И Еди Рама се сагласио са тиме, да ЕУ отвори нама много више јединствено тржиште и шенген зону. А како ће се одвијати ситуација у ЕУ заиста ћемо видети, мислим да је тешко да ће постићи консензус око промене права вета”, предвиђа Дрецун.
Треба узети у обзир и чињеницу да је у току ремилитаризација Европе са, како каже, будаластом причом да ће Русија напасти ЕУ И НАТО.
“Али како друкчије да немачки канцелар оправда толике паре које ће дати за војску ако нема неке измишљене опасности од Русије… Хоће ли Руси да вас нападну са својим гасом? Па биолошке лабораторије нису Руси формирали у Украјини, него су формирали неки други…”
ЕУ покушава да води империјалну политику
Суштина је, по њему, да ЕУ покушава да води империјалну политику, или пре неоколонијалну, а све увијено у лепу обланду меке моћи, демократских принципа, слободе, правде, међународног права - а онда видите да се то урушава управо од стране Европске уније.
“Ми смо најбољи пример за то. Али наш интерес јесте да наставимо са постизањем што је могуће бољих резултата на путу ка чланству у ЕУ. То је наш стратешки приоритет, али не да жртвујемо сарадњу са другим земљама. И не можете да нас натерате да се зарад чланства у некој организацији чија је будућност ипак неизвесна одрекнемо дела своје територије. То се неће десити”, поручује Дрецун.
Петронијевића не изненађује какви предлози Србији стижу из ЕУ него, како каже, што се ми стално изненађујемо кад се тако нешто деси.
“То би на неки начин требало да буде наравоученије које би требало да нас доведе до степена свести да Србија може бити у статусу придруженог члана, без права гласа, без права одлучивања... А да се та територија и суверенитет Србије у потпуности предају у руке бриселске администрације.”
Иза тога, према његовим речима, иде други, тамни процес који се не види, а који се одвија у неком наредном периоду.
“Европска унија онда сама отима остале делове суверенитета. И на крају тежња ка унитаризацији ЕУ. То су ствари које апсолутно неће проћи. То су утопистички пројекти”, верује Петронијевић.
На питање да ли у предлозима који стижу Србији има и мешања у њене унутрашње послове, Дрецун каже да ЕУ има своја правила а ако Србија хоће да уђе у њу мора да се усагласи са њима.
“Свака земља је специфична па има и неке специфичне услове. Анализирајте, рецимо, услове који се постављају и Албанији и Црној Гори и свима другима. Сад што су они склони да све што ови затраже од њих одмах реализују без обзира да ли ће им донети неку штету, то је њихова ствар. Ми имамо своје интересе, наш највећи проблем везано за приступање ЕУ свакако је покушај да се Косово претвори у неку међународно признату творевину. То је наш највећи проблем у политичким односима, што не значи да сада треба да зауставимо сарадњу са ЕУ. Где год можемо да сарађујемо, сарађиваћемо, где год морамо казаћемо стоп, не може даље зато што су угрожени наши витални национални интереси,” поручује он.
Црвене линије Србије
Дрецун закључује да је у ЕУ добро да постоји свест да је потребно проширење, а да Србија преговара са Унијом и усаглашава се али да има своје црвене линије:
“Нећемо признати лажну државу Косово нити се одрећи дела наше територије. Када је у питању усаглашавање са спољном политиком, нећемо увести санкције Русији да бисмо се усагласили 100%. Или када је у питању заштита Републике Српске и поштовања Дејтонског оквира Босне и Херцеговине, такође остајемо при томе.”
Сигуран сам, каже Петронијевић, да наши политичари нису наивни и да они многе ствари и многе замке које се тамо плету, виде.
