Пукла тиква у ЕУ: Сада прште варнице око преговора са Русијом на које их нико и – не зове
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
Пратите нас
Европска унија је као раштимовани оркестар, што не чуди будући да више нема ону кохезивну и хомогенизујућу моћ коју је, можда, имала у ранијем периоду. Како се украјинска криза продубљује и како не успева да пронађе адекватан одговор на ситуацију у вези са Украјином, али и на шире глобалне изазове, тако губи своју политичку, али и економску снагу.
Овако научни сарадник и филозоф са Института за политичке студије др Марио Калик коментарише раздор који се продубљује унутар Европске уније, подстакнут различитим ставовима земаља чланица по питању рата у Украјини.
На свечаној вечери на крају самита ЕУ у Бриселу, уместо о Кини, разговор европских лидера претворио се у расправу о Русији и Украјини, након чега је Владимир Зеленски напустио скуп. Док су многи подржали идеју председника Европског савета Антонија Коште да се обнови дијалог с Русијом, било је и оних који су се томе противили. Највећи отпор пружили су француски председник Емануел Макрон и немачки канцелар Фридрих Мерц, тврдећи да није право време за то, а да би, када дође прави тренутак, иницијативу требало да преузму Берлин, Париз и Лондон.
Наравно да читава ствар све више делује илузорно. Велике европске силе више не могу да наметну своју вољу свим осталим чланицама. Управо је пољски министар Сикорски рекао да велика тројка, коју чине Немачка, Француска и Енглеска, не може да игнорише остатак Европске уније и да француско-немачки мотор, како се сликовито изразио, више не може сам да покреће читаву машинерију ЕУ, која је постала далеко сложенија и већа него раније, рекао је Калик за Спутњик.
Са променама на геополитичком нивоу и појавом нових сила на истоку и југу, утицај Европске уније се смањује, објашњава наш саговорник. То, каже, доводи до кризе унутар саме ЕУ, па поједине чланице све више бирају да прагматично и рационално следе сопствене интересе, а не интересе Уније, које све чешће доживљавају као супротстављене својим националним интересима.
Свако вуче на своју страну
У међувремену, немачки министар спољних послова Јохан Вадефул изјавио је да је сада тренутак за покретање преговора и да не треба пропустити ово лето, како се не би у међувремену Американци наметнули, подсећа Калик. Њихов је страх да преговори крену да се воде између Русије и Америке, као што је и било започето на Аљасци, у Енкориџу, јер би они у том случају били потиснути из читавог процеса. Такође, мора се рећи и да врх ЕУ нико и не зове на преговоре везане за Украјину, већ се сами повремено намећу, па тако сами и „одустају“.
Плаше се америчког преузимања преговора јер сматрају да Америка не прати у довољној мери њихове интересе. То је отворено поручио и немачки министар спољних послова. Они немају поверења да ће администрација Доналда Трампа у довољној мери уважити интересе Украјине и Европе. То није изненађујуће, јер је Трамп и раније показивао резервисан и дистанциран однос према Европској унији. Његови приоритети су пре свега западна хемисфера, Латинска Америка, Централна Америка, Блиски исток и Кина.
Калик је подсетио на пример Пољске која је у последње време врло критична према Кијеву у толикој мери да је украјинском председнику Владимиру Зеленском одузела Орден Белог орла који му је претходно додељен. Као разлог за такав потез наведено је величање украјинских колаборациониста и нациста из периода Другог светског рата. То је, тврди наш саговорник, само један од симптома нарушавања односа између појединих чланица ЕУ и Украјине.
Пољска такође све чешће истиче да улазак Украјине у Европску унију доживљава као претњу сопственој пољопривреди. Истовремено, шеф пољске дипломатије наглашава да Пољска мора да буде укључена у доношење одлука. Другим речима, не може само такозвана велика тројка — Француска, Немачка и Велика Британија — да води преговоре у име целе Европске уније.
Сами себи контрирају
Немачка, Француска и Енглеска већ су формирали ,,Коалицију вољних" коју чине и остале земље ,,вољне" да и даље подржавају Украјину у суманутом рату против Русије као прокси стране Запада и Европске уније, објашњава Калик. Међутим, чак ни ту не постоји потпуна сагласност око тога ко треба да представља Европу и у ком тренутку. Изјаве Емануела Макрона такође су у одређеној мери контрадикторне јер он рационално признаје да Европска унија не може бити посредник јер је пристрасна, будући да је отворено на једној страни - подржава и финансира Украјину, али свакако жели да предводи процес помирења.
Постоји страх чак и код највећих европских држава чланица да би институције ЕУ могле да преузму примат у преговорима са Русијом, чиме би се умањио њихов појединачни утицај. Све то показује колико је европска политика по овом питању раштимована, неусаглашена и контрадикторна.
Ко би могао бити прави миротворац?
За позицију преговарача и миротворца треба разматрати земље које нису директно укључене у сукоб, али имају добре односе са обе стране, као што су Турска и Саудијска Арабија, а које истовремено представљају значајне регионалне или светске силе.
Сам Зеленски је у свом том безумљу направио један рационалан потез када је предложио бразилског председника Лула да Силву , рачунајући да он има добре контакте са Русијом и да би могао да буде добар посредник, што је да Силва и прихватио. Руска страна и даље подсећа на разговоре у Енкориџу као на важну иницијативу коју би требало наставити и развијати, тако да из руске перспективе не постоји суштински проблем ни да Америка буде укључена у преговарачки процес, под условом да се настави у духу претходних разговора, закључује Калик.
Европске државе деле се и по питању даљих санкција Русији и финансирања украјинске војске и свакодневно је, нарочито у источној и централној Европи, све јачи отпор западним ратним јастребовима.
Погледајте и:
