https://sputnikportal.rs/20260620/zasto-se-u-srbiji-ne-shvata-da-je-otpad-veliki-izvor---energije-i-zarade-video-1200502012.html

Зашто се у Србији не схвата да је отпад велики извор - енергије и зараде /видео/

Зашто се у Србији не схвата да је отпад велики извор - енергије и зараде /видео/

Sputnik Србија

Едукација од малих ногу и информација о томе шта је отпад, ангажовање локалне самоуправе, али и оштрија казнена политика која се и спроводи, услови су без... 20.06.2026, Sputnik Србија

2026-06-20T13:34+0200

2026-06-20T13:34+0200

2026-06-20T13:34+0200

економија

економија

србија – економија

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/14/1200512459_0:67:1280:787_1920x0_80_0_0_aec71c3ffde2060878e852b4c75e72e7.jpg

На то је у емисији Енергија Спутњика указала стручњак за енергетику Јелица Путниковић, уредница портала Енергија Балкана који је био организатор недавне конференције „Отпад-богатство које бацамо“.Та тема је недовољно присутна у медијима и нашој јавности иако дебело заостајемо за највећим бројем држава у Европи у којима се на отпад гледа потпуно другим очима него што је то у Србији.И грејање и струјаКада бисмо ових дана анкетирали Београђане вероватно би мали број знао да се око 160.000 њих греје на отпад, а око 80.000 добија струју из истог извора. Захваљујући спалионици у Винчи отвореној новембра 2024. године од 640.000 тона отпада колико житељи престонице произведу годишње, 340.000 тона се користи за стварање топлотне и електричне енергије.Широм Србије се годишње направи око три милиона тона комуналног отпада од кога чак око 80 одсто заврши на огромном броју несанитарних депонија.Према Стратегији управљања отпадом за период од 2010. до 2019. године урађено је само 11 од 27 регионалних санитарних депонија. А у земљама ЕУ готово и не постоје класичне депоније, а уз Швајцарску, најразвијенија по том питању, Аустрија већ двадесетак година не зна за њих, јер смеће третира као ресурс из кога добија енергију. У тој земљи прва спалионица отпада профункционисала је још 1963. Данас их само Беч има четири које рециклирају више од милион тона отпада.Путниковић каже да се помиње цифра између три и четири хиљаде дивљих депонија, али да она мисли да их нико није заправо ни избројао. Поред сваког насеља имамо неку дивљу депонију, чак и око Београда приградска насеља немају где да одвезу свој отпад, каже она. Рекама нам плива свакаква врста смећа, ту и тамо се јаве неке фирме или организације које скупе волонтере и неколико пута годишње скупе отпад. То је за похвалу, али је далеко од потребног, каже она.„Мислим да би требали сви много више да радимо на томе, да научимо децу од малих ногу, јер тако ћемо као друштво постати еколошки освешћени, заиста, да се не баца, да тај отпад може да се користи. Ми смо конференцију назвали - Отпад богатство које бацамо, јер у свакодневном том кућном отпаду има пуно тога што може да се рециклира. Да би се рециклирало, да би се спровела та циркуларна економија, потребно је најпре да се направи један систем сортирања отпада“, истиче Путниковићева.По подацима Еуростата, Беч је трећи међу европским престоницама по стопи одвајања отпада, иза Талина и Луксембурга. Грађани су обавезни да у посебне контејнере одлажу папир, стакло, пластику и биолошки отпад. Такође, постоје јасна правила за одлагање батерија, лекова и уља, а гломазни и опасни отпад иду на посебне локације. Посебна служба надгледа поштовање прописа и изриче казне за неправилно одлагање. Приходи од казни користе се за одржавање чистоће града.Где су контејнериКод нас смо, међутим, још далеко од обичне информисаности да отпад треба разврставати, чему не доприноси ни локална власт. На врло малом броју локација се могу наћи посебни контејнери за одлагање стакленог отпада, пластичног, папирног отпада и осталог смећа. Ако би неко код куће то и покушао да уради, на крају све заврши у једном истом контејнеру.Да је другачије то би било од помоћи и засад нашој јединој спалионици отпада, однсо термоелектрани-топлани (ТЕ-ТО) на депонији у Винчи.„Пре тога се селектује, издваја се оно што не може да се спаљује, али би требала Београду сада са овом количином отпада који се испоручује на депонију, бар још једна таква термоелектрана-топлана. И наравно, ух, требало би тако нешто изградити свуда по Србији. И предуслов је да заправо сви већ код куће разврставамо отпад, да не иде у спаљивање баш све, јер, на пример, пластика ипак може да се прерађује, а када се спаљује производи разне материје које никако нису добре за животну средину“, каже саговорница Спутњика.Спалионица у Винчи има филтере и системе да то не одлази у ваздух, да га не загађују, али треба да ипак да се спаљује само оно што не може да се искористи на други начин. Зашто сагоревати оно што може да буде један веома велики ресурс за целокупну српску привреду, истиче она.У ЕУ се половина отпада рециклира, а друга половина спаљује и постаје извор енергије. Љубљана, која је прогалшена зеленом европском прстоницом, рециклира чак 70 одсто отпада. У Србији је то свега седам до десет одсто, што је прилично ниже и од лошег светског просека. Свет годишње генерише 2,24 милијарде тона чврстог комуналног отпада, а само се 13,5 одсто рециклира.Град без отпадаЕвропа је ипак наше окружење у коју треба да гледамо. Тако је пракса депоновања отпада у Аустрији забрањена већ више од двадесет година, отпад који не може да се рециклира користи се за производњу енергије, а сви грађани укључени су у процес примарне селекције.Беч, који има око два милиона становника, управља целокупним комуналним отпадом и у власништву је постројења које се баве том делатношћу. Иако је број становника аустријске престонице од 2005. порастао 20 одсто, количина генерисаног отпада је пала 15 процената. Градски оци кажу да им је циљ да Беч постане град без отпада! У ту сврху су израдили План управљања отпадом и програм за спречавање настанка отпада за период до 2030. године.За такве резултате неопходна је стална едукација од малих ногу и честа и доступна информација. Вероватно би се, каже Путниковићева, многи од нас зачудили ако би им рекли да уље које користимо у кухињи за пржење, заправо не сме да се излије у канализацију већ да би требало да се скупља. У Италији је то одавно већ спроведено по ресторанима. Они имају систем како да прате да ли је неко ко троши велике количине уља то које је отпад предао на даљу прераду, јер се, на пример, од њега производи биодизел.А ми укинули субвенцијеИнфромација треба не само да дође до уха сваког од нас, већ у крајњем до свести, тек тако се постиже циљ.Данас у Београду, практично, немате где да предате медицински одтпад, однсно вишкове лекова којима је истекао рок трајања које сигурно има свак кућа. Он не би смео да заврши у контејнеру. Сада већ увелико имамо и нове врсте смећа, електронског отпада, батерија, каблова, телевизора, рачунара који завршавају поред контејнера. Неке од фирми које су се њим бавиле су, каже Путниковићева, већ одустале од његовог сакупљања јер је држава укинула субвенције за то.„Опет се враћамо на причу да нам је потребна едукација, информација и потребно је кад већ усвојимо неке прописе да се они спроводе до краја. Ми много волимо да хвалимо како је то на западу, али кад то треба да спроведемо код себе, нажалост, не спроводимо. И ту не може да се окриви само обичан човек који у крајњем случају не мора ни да буде информисан. Значи, они који доносе одлуке, треба да се побрину да те одлуке буду спроведене. Значи, ако од врха државе идемо до локалне самоуправе, онда ту треба да постоји и онај ко је одговоран за спровођење и онај ко ће да контролише да ли је спроведено и онај ко ће да кажњава“, истиче саговорница Енергије Спутњика.Казна из раја изашлаИнспектор треба да контролише да ли ће отпад из неког малог места да буде однет на неку дивљу депонију, да ли ће том неком ко је то урадио да наплати казну.Сви смо били сведоци током великих поплава 2014. године како су нам мањи водотоци и одводни канали били затрпани отпадом и практично нису служили сврси већ допринели додатном изливању. Када се неколико година потом опет десио нови поплавни талас у мањој мери испоставило се да су канали опет били затрпани отпадом. А то сигурно значи да кажњавања није било, да због несавесног бацања отпада нико није претходно имао последице па је поведен том логиком наставио по старом.И нисмо ми ту посебно другачији од других, каже Путниковићева и то илуструје примером.Некада су, људи сами мењали моторно уље у својим аутомобилима, па ставе неку шерпу испод мотора, испуштају уље, направе флеку на бетону или на тротоару. Из једне компаније која се бави производњом моторних уља рекли су јој да у Немачкој нико неће да ризикује да га пријаве, да добије тужбу ако не оде у овлашћен сервис који мора да има строгу статистику колико је продао новог уља, колико је тог искоришћеног предао компанији за рециклажу.Казнена политика вас напросто натера да радите како треба, закључила је Путниковићева.Погледајте и:

2026

Вести

sr_RS

економија, србија – економија