Бициклом на Русију: Немци не могу ни сами себе да одбране а спремају се за – поход на исток
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
/ Пратите нас
Немачка у пропагандном аспекту хибридног рата ЕУ и НАТО против Русије жели да прикаже руску државу и војску као агресорску организацију која хоће да угрози мир и безбедност немачког, али и свих других народа у западној Европи. То је чиста замена теза и чини се да Руси џабе нуде аргументе, доказе и изјаве да немају намеру да тако нешто чине.
Овако генерал-мајор у пензији и председник Евроазијског безбедносног форума Митар Ковач коментарише изјаву команданта немачког ваздухопловства, генерал-потпуковника Холгера Нојмана који је рекао да је Немачка спремна да се бори „већ ноћас“ против Русије, и то нападом на Калињинград, Санкт Петербург, руске војне објекте на Колском полуострву и Црном мору.
Нојман је додао да ће Немачка, као чланица НАТО-а, сигурно ући у рат ако Русија нападне било коју државу чланицу алијансе. Уколико дође до руског напада, Немци ће, каже, бранити „сваки сантиметар“ НАТО-а.
Опасност постоји, али само у њиховим главама
Упркос бројним изјавама и вишегодишњем убеђивању Европе да Русија нема ни најмању намеру да нападне било коју земљу старог континента, сем у самоодбрани, Немци су почели активно да се припремају. Ковач сматра да то више није ствар убеђивања, јер не постоји ништа што би било који звнаичник Руске Федерације могао да каже па да убеди Немце да нема потребе за убрзаном милитаризацијом.
Они јасно знају да Русија не намерава да изврши било какав напад, нити на Европу, нити на снаге НАТО-а, нити на Немачку. Ради се о томе да је управо Немачка успоставила основе стратегије засноване на позицијама милитаризације, коју користи у функцији изградње таквог јавног мњења и подршке милитаризацији Немачке, јер знају да без подршке народа неће моћи да улажу онолико средстава колико већ улажу, односно колико планирају да улажу. У наредном периоду ти кораци ће бити све извеснији, у смислу још одлучнијег наступања, док год буде ова власт на позицијама на којима и јесте, каже Ковач за Спутњик.
Он сматра да је жалосно то што немачко друштво нема масовнији отпор ка оваквој политици која је за непуних пет година из позиције потпуног супротстављања рату у Украјини и пристајања само на минималне обавезе проистекле из заједничких одлука НАТО-а, попут давања ћебади, шатора и медицинске опреме, дошла до тога да израђује заједничке војне програме и пројекте са украјинским оружаним снагама, да говори о развоју нуклеарног програма, о истраживању космоса за војне потребе и о све отворенијем непријатељском односу према Руској Федерацији.
Такође је битно уочити моменат промене у њиховој стратегији: они не само да желе да спремају своју војску и народ за неки пројектовани будући рат, него све више, кроз инструменте НАТО-а и ЕУ, желе да увуку друге државе и народе у тај концепт офанзивног односа према Русији.
Оно што је индикативно јесте да Немци предузимају низ радњи у појединим регионима како би провоцирали руску војску и државу — од Балтичког мора, преко угрожавања међународних пловних путева, руских инвестиција у том региону или превоза енергената. Све се ставља у функцију негативног односа према Русији, каже наш саговорник, укључујући и употребу дронова Украјинских оружаних снага са територија других држава чланица НАТО-а, поготово балтичких, са којих се гађају циљеви на северу Руске Федерације.
Кроз такво деловање са територија НАТО држава може се испровоцирати одговор или дејство руске војске, а онда би се то приказало пред немачком или неком другом јавношћу као коначна реализација оног на шта су их све ове године упозоравали.
Колико је заправо јака немачка војска?
Немачка је тешко поднела санкције које је сама увела Русији по питању енергената, многе своје фабрике су са поносом уништили, окрећући се зеленој агенди, а чувене фабрике попут Фолксвагена се затварају. Ковач тврди да Немци данас нису војно способни да уђу у било коју врсту сукоба са Русијом – ни у материјалном, ни у људском, нити у било ком другом. Међутим, у медијском и финансијском смислу они чине све неопходне припреме да се убрза процес милитаризације, у смислу отварања нових фабрика.
Немци сматрају овај период неопходним за извршавање припрема за њихов пројектовани рат, који предвиђају за 2029. и 2030. годину. У суштини, то је део њихове стратегије да до тада, уколико могу, одрже украјинске оружане снаге у животу, учине их ефективним за деловање на што већој територији Руске Федерације како би угрозили морал руског народа и подстакли незадовољство руским политичким и војним руководством. Циљ је да имплементирају сумњу руског народа према том руководству и уопште према циљевима Специјалне војне операције.
Немци, али и други Европљани, спремају се управо за овај сценарио и свесни су тога да нису моћни. Исто тако, додаје Ковач, они настоје да на својој страни задрже Американце до тог тренутка, односно док не изграде потребну инфраструктуру, свесни тога да се Америка дистанцира од њиховог пројектованог рата.
Лекције из историје
Можда Немци тренутно нису спремни за рат против Русије, али је кроз историју било тренутака када су то били, међутим, и тада су, упркос снази и опремљености – губили од Руса. Русија данас не стоји сама и изолована насупрот Западу, има савезнике у Кини, Индији и многим другим земљама. Ипак, Немци као да нису освестили у својим главама сва геополитичка дешавања и промену односа снага у свету.
Агресивни и милитантни народи и државе, а Немачка то засигурно јесте, па и Велика Британија, а у доброј мери и Француска, при доношењу таквих одлука не понашају се рационално. Од Наполеона па до данас, многе те умишљене европске империје сматрају да су и даље остале оно што су некад биле у историји, па и поред тога што су често излазиле из тих сукоба као поражене. Оне сматрају да долази неко боље време за њих, време реванша, и да исход будућег рата не би личио на претходне.
До Другог светског рата највероватније не би ни дошло да су се Немци рационално понашали према исходима Првог светског рата, тврди Ковач. Међутим, додаје он, треба разумети и то да, нажалост, у политичким структурама има пуно ирационалних људи који се уопште не баве аналитиком историјских искустава, нити их имплементују у актуелне политике и стратегије.
Рационално гледано са стране, све те припреме за неки конвенционални рат против нуклеарне силе, која има огромну надмоћ и у конвенционалним средствима, а камоли у нуклеарним, јесу ирационалне и не одговарају неком разумном понашању у данашњем времену. Међутим, тако је како је.
Ковач сматра да се из ове кризе, која све више добија убрзање, може наслутити да нема неког повољног излаза док се одређене политичке елите не уразуме, било под притиском сопственог друштва и цивилног сектора, или под притиском последица које могу настати увлачењем других држава из Европе у овај рат у Украјини.
Мигрантским бициклом на Русију
Многи стручњаци сматрају да ће огроман број миграната које је Немачка прихватила суштински служити не само као топовско месо, већ и као значајна снага у њиховој војсци, коју намеравају да образују и употребе у рату против Русије. Ковач подсећа да су многи аналитичари још у јеку мигрантске кризе причали о томе ко се то тачно појављује у мигрантским колонама и са којим циљем, разматрајући не само привредну и демографску димензију, већ и војну.
Данашњи Немци, рођени и одрасли у Немачкој, једва су спремни да непосредно бране своју државу, а камоли да изводе било какве офанзивне операције према другима, истиче генерал-мајор.
Иза политичких кулиса колективног Запада резоновало се на тај начин да из земаља трећег света, одакле долазе мигранти, треба подстицати миграционе процесе. Не улазећи у то како је то чињено и да ли су то били дириговани процеси, Ковач каже да као чињеница остаје да је Европу, а највише Немачку, населио огроман број младих, војно способних мушкараца којима се врло лако додељују држављанства, а они претварају у грађане Немачке. Он сматра да ће у нарендом периоду добити и друге примамљиве услове које нигде другде у немачкој привреди неће моћи да остваре – понудиће им такве војне плате и зараде да неће имати куд него да постану војници.
Верујем да ћемо у наредном периоду гледати процес убрзане социјализације миграната кроз војне програме и пројекте, као и њихово учешће у немачким оружаним снагама, али вероватно и у неким другим државама западне Европе. Међутим, то је промашена стратегија — припремати велике војске за конвенционални рат у ситуацији када су председник Руске Федерације Путин, као и његови сарадници, у више наврата истакли да рат са таквом Европом, односно том западном Европом оличеном у европском НАТО-у или Европској унији, не може проћи без употребе нуклеарних средстава. То је сасвим оправдана и разумљива одлука са руске стране, јер би, против толике масе миграната обучених у НАТО униформе, слање сопствених војника да страдају било неодговорно.
Нуклеарно оружје јесте средство које би сигурно послужило за отрежњење оних политичких елита које праве или планирају да праве било какве сумануте потезе по питању започињања конвенционалног рата који би „исцрпљену Русију“, по њиховом мишљењу, бацио на колена, војно је поразио, па потом дезинтегрисао као сложену државу на више државица, што су заправо и били почетни планови колективног Запада, закључује Ковач.
Погледајте и:
