Дођи, види и осети! Скромна, али моћна мисија: Оставља дубок траг у души - од Авале до Призрена
14:22 21.06.2026 (Освежено: 16:03 21.06.2026)
© Sputnik / Сенка Милош
Пратите нас
Аутобус пун студената са натписом "Призренска духовна школа", пре девет година упутио се први пут на Косово и Метохију. И овог лета ће одвести младе да упознају своју историју, културу и веру. Ова школа данас је велика породица пуна љубави. Њене куће, цркве и манастири примиће ове године више од 600 студената и ђака у четири епархије, у две државе.
Када је повео прву групу студената на Косово, тада вероучитељ Пете београдске гимназије, данас свештеник, старешина параклиса Светог Јована Златоустог у Студентском граду, Дарко Николић, није слутио какве ће размере попримити његова скромна мисија:
„Жеља ми је била да млади виде, упознају српске манастире, упознају људе који живе у јужној покрајини, да осете како им је, какав им је живот, а посебно колико им је јака вера. Важно је на том месту учествовати у молитвеном животу. Желео сам да покушају да виде себе из перспективе вечности“, каже отац Дарко.
Данас је окупљање око Духовне школе велика мисија са благословом патријарха српског Порфирија, која се овог лета одвија и на простору архиепископије београдско – карловачке.
Иако је реч о духовној школи, присуствовање литургији није било обавезно, али Николић каже да изван литургијског контекста и концепта, разумевање смисла нашег духовног наслеђа, историје и културе није могуће.
© Фото : Милан Андрић
Са вероучитељима први пут на Авалу
По први пут београдски основци боравиће са својим вероучитељима у кампу „Шупља стена“ на Авали. Прва група на београдску планину стиже већ у среду 23. јуна и остаје недељу дана, биће их педесеторо.
У наредних месец дана око 200 ученика ће бити у прилици да ужива и учи у атмосфери која је подстицајна за развој и која ће омогућити деци од трећег до петог разреда да много науче о свом граду, Авали, својој земљи, али и о својој вери.
„Бићемо гости Центра дечијих летовалишта, трудили смо се да заједнички осмислимо програм, садржаје који су потпуно нови, занимљиви и едукативни, који омогућавају да на нов и другачији начин од оног који су имали прилике да стекну у школи науче много тога, а што је могуће научити само кроз непосредно искуство. Очекује их дружење са другом децом, учествовање у животу Цркве и богослужењу, али и посећивање значајних историјских и духовних места авалског краја“.
Духовна школа Соко Град
Део малишана из београдских школа отићи ће пут манастира Соко Град, тамо их очекује дружење са вршњацима из Шапца, Лознице и других места Епархије шабачке.
Другу духовну школу за основце организује Епархија шабачка у сарадњи са Архиепископијом београдско-карловачком. Такође почиње 23. јуна и траје пуних пет недеља, у пет смена. Ово је трећа година да се ова школа организује у манастиру, са благословом владике Јеротеја.
„И они ће имати прилику да сазнају много о својој вери, култури и историјским знаменитостима. Кроз ову школу ће проћи 250 ученика, упознаће цео крај, природу и манастире. За разлику од деце на Авали, они ће бити смештени у манастирском конаку, а то је за децу посебно искуство, као и свакодневна богослужења у светињи. Поред класичне едукације и спортског програма, имаће и мала послушања, бринуће о посебном окружењу у коме бораве“, објашњава нам отац Дарко.
У манастиру Свете Ане са игуманијом, мати Павлом и сестрама
© Sputnik / Сенка Милош
Студенти у Призрен, као домаћини
Призренска духовна школа, девета по реду, ове године биће посебна, похађаће је студенти који су се први пут пријавили да учествују у овој необичној екскурзији, која ствара нераскидиве везе са свима које на том путу сретну, али и они који су кроз њу већ прошли.
Они долазе посебним аутобусом и неће бити гости, већ домаћини. У царском граду Призрену, уз благослов владике рашко-призренског Теодосија, биће домаћини славе у Цркви Свете Недеље, 20. јула. Велика част и јединствен догађај:
„Заиста је велика част да студенти буду домаћини славе. Тако на непосредан начин остају у Призрену, као домаћини. Идеја је да осете да им је тај простор близак, да су они ту заиста домаћи, своји на своме и да прослављајући славу у цркви коју је подигао Краљевић Марко осете да су управо они чувари свог духовног и културног наслеђа“, каже отац Дарко и додаје да је поводом славе планирано и неколико занимљивих програма у Призренској богословији.
Успомена из Дечана - са игуманом Савом и братијом
© Фото : Спутњику уступила Анђелија Станимировић
У земљу Светог Саве и Светог Василија
Летња духовна школа оставља трајан траг у души сваког младог човека који кроз њу прође. Зато Школа има и један проблем, сви желе поново у школу која сваког јутра почиње молитвом, посебно у ону која води кроз земљу Светог Саве и Светог Василија Острошког и Тврдошког.
Владика захумско-херцеговачки Димитрије, свештеници ове епархије, а посебно вероучитељи са нестрпљењем очекују студенте почетком августа. Спремили су им сјајан програм обиласка манастира и сусрете са духовницима, од Требиња, преко Дубровника до Мостара и Пребиловаца који су за ову школу веома важни, као место страдања и васкрсења.
„Школа подразумева оно „дођи и види“, да будеш учесник искуства. Да чујеш, видиш и доживиш. Да осетиш. То није нешто што читаш у књигама или на интернету, већ нешто што заиста осетиш. А када нешто осетиш, онда то усвојиш, прихватиш као своје, боље разумеш и више цениш“, објашњава овај свештеник жељу студената да се врате на свако место на које их је одвео.
Јединствено искуство велике породице
Отац Дарко није сам у овој великој мисији, ту су и омиљени вероучитељи Немања Протић и Драган Будимлија, омиљени свештеник, духовник на путовањима, отац Марко Којић, а велика подршка мисији је и владика Иларион, викарни епископ новобрдски, који је редован на трибинама, духовним и световним разговорима, сваког уторка у параклису у Студењаку.
Највећи утисак ове мисије јесте да сви који прођу кроз ове школе остају повезани као једна велика породица. Очигледно је да је искуство које стекну јединствено:
„Оно мења човека. Зато је потпуно природно да они који учествују у таквом искуству једни друге препознају као себи блиске, боље се разумеју, деле исте вредности и исте циљеве. То је велика ствар. Постају учесници живота Цркве, али и носе народно и национално предање које смо кроз историјска искушења помало заборавили. Потребно је да га поново пронађемо и упознамо, како бисмо кроз њега боље упознали и саме себе“, закључује јереј Николић.
