https://sputnikportal.rs/20260621/retko-otkrice-na-fosilu-pecinskog-lava-starog-do-190000-godina-1200555373.html
Ретко откриће на фосилу пећинског лава старог до 190.000 година
Ретко откриће на фосилу пећинског лава старог до 190.000 година
Sputnik Србија
Међународни тим научника открио је на фосилу пећинског лава старом између 160.000 и 190.000 година једну од најстаријих до сада познатих зараслих тешких... 21.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-21T16:00+0200
2026-06-21T16:00+0200
2026-06-21T16:00+0200
наука и технологија
друштво
палеонтологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/18/1181949000_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_082d5c3779aaab1bdc2dd69e81375014.jpg
Истраживање, објављено у научном часопису „Кватернари интернешенал“, заснива се на анализи фосилне надлактичне кости пећинског лава пронађене у пећини Канегра у Словенији.Фосил се деценијама чувао у Музеју Ђовани Капелини Универзитета у Болоњи, где је доспео током Другог светског рата, али до сада није био детаљно проучаван.Анализа костиНаучници су помоћу компјутеризоване томографије анализирали унутрашњост кости и утврдили да је животиња преживела веома тежак прелом. Снимци су показали да се сунђерасто коштано ткиво у потпуности реорганизовало и преобликовало како би очувало функцију мишића предњег екстремитета. Иако је прелом зарастао, кост је остала делимично деформисана.Према речима Елене Геко са Департмана за геонауке Универзитета у Падови, главне ауторке студије, кост је након повреде постала краћа него код здравих јединки, док је део на којем се везују мишићи рамена знатно ојачао како би надокнадио последице прелома.Редак налазИстраживачи наводе да је животиња након повреде морала да преживљава у изузетно тешким условима. Претпоставља се да се пећински лав недељама скривао од потенцијалних предатора, попут хијена и других лавова, уз веома ограничен приступ храни и води, чекајући да повреда зарасте, слично понашању данашњих лавова у Африци.Научници истичу да су овакви налази изузетно ретки, јер је до сада пронађен веома мали број костију пећинских лавова са јасно видљивим патолошким променама, док су трагови траума још ређи.Кустос геолошке збирке музеја Мичела Контеси оценила је да ово откриће потврђује научну вредност музејских колекција и показује колико савремене методе анализе могу допринети новим сазнањима о давној прошлости.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, палеонтологија
Ретко откриће на фосилу пећинског лава старог до 190.000 година
Међународни тим научника открио је на фосилу пећинског лава старом између 160.000 и 190.000 година једну од најстаријих до сада познатих зараслих тешких повреда код животиња, саопштио је Универзитет у Падови.
Истраживање, објављено у научном часопису „Кватернари интернешенал“, заснива се на анализи фосилне надлактичне кости пећинског лава пронађене у пећини Канегра у Словенији.
Фосил се деценијама чувао у Музеју Ђовани Капелини Универзитета у Болоњи, где је доспео током Другог светског рата, али до сада није био детаљно проучаван.
Научници су помоћу компјутеризоване томографије анализирали унутрашњост кости и утврдили да је животиња преживела веома тежак прелом. Снимци су показали да се сунђерасто коштано ткиво у потпуности реорганизовало и преобликовало како би очувало функцију мишића предњег екстремитета. Иако је прелом зарастао, кост је остала делимично деформисана.
Према речима Елене Геко са Департмана за геонауке Универзитета у Падови, главне ауторке студије, кост је након повреде постала краћа него код здравих јединки, док је део на којем се везују мишићи рамена знатно ојачао како би надокнадио последице прелома.
Истраживачи наводе да је животиња након повреде морала да преживљава у изузетно тешким условима. Претпоставља се да се пећински лав недељама скривао од потенцијалних предатора, попут хијена и других лавова, уз веома ограничен приступ храни и води, чекајући да повреда зарасте, слично понашању данашњих лавова у Африци.
Научници истичу да су овакви налази изузетно ретки, јер је до сада пронађен веома мали број костију пећинских лавова са јасно видљивим патолошким променама, док су трагови траума још ређи.
Кустос геолошке збирке музеја Мичела Контеси оценила је да ово откриће потврђује научну вредност музејских колекција и показује колико савремене методе анализе могу допринети новим сазнањима о давној прошлости.
