У Србији се отвара представништво привредне коморе Кине
© Tanjug / Privredne komore Srbije/ Wang Chao
Пратите нас
У Србији ће бити отворено представништво Кинеског савета за промоцију међународне трговине (ЦЦПИТ), које ће покривати цео регион ,потврђено је на састанку министарке Јагоде Лазаревић, председника Привредне коморе Србије(ПКС) Марка Чадежа и председника ЦЦПИТ-а Рен Хонгбина. ЦЦПИТ окупља више од 300.000 компанија чланица.
На састанку је договорено и формирање заједничке радне групе која ће радити на организацији европског „спин-оф“ издања Кинеског међународног сајма ланаца снабдевања (ЦИСЦЕ), односно сајма усмереног на повезивање добављача из Европе и Кине, чије би одржавање у Београду могло да почне од 2028. године.
У саопштењу ПКС-а се наводи да Лазаревић и Чадеж бораве у Пекингу поводом наступа српске привреде на Четвртом кинеском међународном сајму ланаца снабдевања (ЦИСЦЕ), који се одржава од 22. до 26. јуна и на којем се Србија ове године представља на националном павиљону у оквиру АИ зоне, са 11 компанија и институција и укупно 23 представника.
Додаје се да је Чадеж рекао да Србија по други пут учествује на једном од највећих и најбоље организованих светских сајмова посвећених ланцима снабдевања.
„На састанку је потврђено отварање канцеларије ЦЦПИТ-а, практично националне кинеске привредне коморе, у Београду, која ће покривати цео регион. То је веома важна вест и то нам је данас потврђено. Добра вест је и да смо формирали заједничку радну групу за организовање сајма који би био сличан овоме, али фокусиран на повезивање добављача између Европе и Кине и то управо у Београду од 2028. На томе смо почели заједно да радимо и то је заиста велика ствар за Србију“, истакао је он.
Чадеж је навео и да од овогодишњег наступа српских компанија на сајму очекује конкретне резултате као што је то био случај и прошле године.
„Очекујем да ће отварање канцеларије кинеске коморе у Београду додатно убрзати долазак наших производа и компанија на кинеско тржиште, али и повезивање и инвестиционе пројекте српских и кинеских компанија“, казао је председник ПКС-а, навео је Чадеж.
Како је рекао, пред делегацијом Србије која борави у Пекингу су значајни састанци у наредним данима.
„Разговараћемо са четири највећа дистрибутивна и продајна ланца у Кини о пласману наших производа, као и са руководством највеће кинеске компаније у области вештачке интелигенције Моонсхот АИ која је развила чет бот Кими, о заједничким пројектима у примени АИ технологија“, рекао је Чадеж.
У саопштењу се додаје да је министарка унутрашње и спољне трговине Јагода Лазаревић нагласила значај континуитета институционалне и привредне сарадње Србије и Кине.
„По трећи пут смо у Пекингу у последња два месеца, овог пута поводом одржавања најпрестижнијег светског сајма посвећеног ланцима снабдевања, на којем учествују ПКС и српске компаније које се по други пут представљају. Само месец дана након историјске посете председника Александра Вучића Пекингу, Србија наступа на овом важном догађају, настављајући свој развојни план и фокус на областима сарадње које су нам важне и кључне, а то су напредна производња, роботика и примена вештачке интелигенције“, истакла је Лазаревић.
Према речима министарке, састанак на којем су данас учествовали, као и они који се очекују у наредна два дана са компанијама и представницима кинеских провинција, са гувернером провинције Хајнан и замеником гувернера провинције Шандонг, представљају важан корак у даљем јачању економске сарадње Србије и Кине.
ПКС наводи да је ЦЦПИТ, највећа кинеска институција за подршку међународној трговини и инвестицијама, са ограниченим бројем представништава у иностранству, која се отварају искључиво на стратешки важним тржиштима.
Наглашавају и да одлука о отварању представништва у Београду потврђује растући значај Србије у економској сарадњи Кине и Европе.
У саопштењу се додаје и да је кинески међународни сајам ланаца снабдевања (ЦИСЦЕ) прва национална изложба у свету посвећена искључиво ланцима снабдевања и да окупља водеће светске компаније, инвеститоре, технолошке компаније, индустријска удружења и доносиоце одлука са циљем јачања глобалне повезаности производних и логистичких ланаца.
Погледајте и:
