https://sputnikportal.rs/20260621/za-strategiju-lajk-na-zapadu-sve-manje-drzavnika-lideri-kao-tinejdzeri-sa-drustvenih-mreza-1200562729.html

За стратегију– лајк! На Западу све мање државника, лидери као тинејџери са друштвених мрежа

За стратегију– лајк! На Западу све мање државника, лидери као тинејџери са друштвених мрежа

Sputnik Србија

Препуцавања западних државника по друштвеним мрежама и политички потези попут „рата ордењем“ између Украјине и Пољске нису инциденти, већ симптом времена у... 21.06.2026, Sputnik Србија

2026-06-21T22:26+0200

2026-06-21T22:26+0200

2026-06-21T22:26+0200

свет

свет

свет – политика

сад

италија

украјина

ђорђа мелони

доналд трамп

владимир зеленски

ријалити шоу

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/14/1200521492_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_fb310d6dc97a319bbe7af9bc69f1ec86.jpg

Овако дипломата Душан Спасојевић, некадашњи амбасадор Србије у Анкари и Атини, за Спутњик анализира политичке скандале који су последњих дана узбуркали западну политичку сцену.Пре свега, рат на друштвеним мрежа на релацији Доналд Трамп – Ђорђа Мелони, у коме су се лидери Америке и Италије као тинејџери препуцавали, чак и на тему ко је кога молио да се фотографише на Самиту Г7.Амерички председник и италијанска премијерка последњих дана разменили су поруке и оптужбе преко друштвених мрежа, у полемици која је више подсећала на ријалити програм него на комуникацију државника.Државници – политички шоумениЊихов јавни сукоб у рангу свађе инфлуенсера и звезда ријалитија отворио је питање да ли је политика на Западу у потпуности изгубила озбиљност и достојанство које су некада подразумевали највиши државни положаји.Истовремено, пажњу је изазвао и потез Владимира Зеленског, који је Пољској вратио државно одликовање поштом, које му је Варшава и одузела након спора око украјинске војне јединице назване по нацистичкој личности, што је такође сликао на деуштвеним мрежама.„Ситуација слабих лидера, ријалити шоумена у политици, последица је међународног система који смо имали од 1991, па до пре неких девет година, када је постојала само једна светска сила и када су многи људи поверовали, а многи и радили на томе, да је дошао крај историје. То је тај либерални поглед на свет, који нема везе са оним што је либерализам значио у 19. и 20. веку. Веровати да лидери више нису потребни утопија је слична марксистичкој да ће, када дође на власт радничка класа, држава престати да постоји, а када престане да постоји држава, да ће доћи мир у свету“, каже Спасојевић.Либерални свет размажених лидераОн подсећа да је тај либерални поглед на свет подразумевао да остатак света мора да прихвати та уверења и доминацију једне велике силе, а онда велики лидери заиста постају непотребни:„Тако су се у том систему родили размажени лидери. Не бих их именовао појединачно, али видимо те актере ових дана. Немају никакву озбиљност, размишљају од данас до сутра, важнији им је број лајкова на мрежама него некаква реална политика. Просто, мирна времена рађају слабе људе, тешка времена праве јаке људе и то је један циклус који се понавља у историји“.Наш саговорник је уверен да смо на крају циклуса слабих лидера у Европи. Он подсећа да после Франсоа Митерана и Маргарет Тачер готово да није било озбиљног лидера.Ревизионизам као део истог проблемаСпасојевић додаје да је у целој причи веома важан ревизионизам, а видимо га у случају Украјине и Пољске, враћање на велика врата поражене стране у Другом светском рату. У том смислу, каже, није чудна реакција Пољске, која је такође, као и тадашњи Совјетски Савез, била директна жртва фашистичких покрета и идеологија које се сада баштине у Украјини.„Верујем да ови покрети и овакви гестови међу обичним народом у Украјини нису добро примљени. Желим да верујем. Није почело од Украјине, парадигма таквог процеса био је Курт Валдхајм, који је чак постао генерални секретар Уједињених нација, док се није открило да је био официр јединице која је деловала и на простору Југославије и Грчке. Такви пропусти су били могући, али ово је сада већ величање нацизма и озбиљан историјски ревизионизам. А то што се толерише последица је управо онога о чему сам говорио, људи су заборавили шта се дешавало у Европи између 1933. и 1945. године“.Трампов раскид са свимаГоворећи о јавном „раскиду“ Трампа и Мелонијеве, наш саговорник пре свега примећује да је одлика другог мандата америчког председника потпуно ниподаштавање било каквог мултилатерализма. У првом је говорио да Америка више неће бранити Европу бесплатно, а сада је очигледно да једноставно не верује у НАТО.„Време у којем живимо, у којем постоје три велике светске силе, идеално је за јачање средњих сила попут Турске или Немачке, али је и време у коме системски слабе савези. Ово је време ад хок савезништава и вероватно је овај инцидент само један симптом тог процеса. А када говоримо о НАТО савезу, имали смо прво ситуацију са Данском и Гренландом. Имамо константно исмевање бројних европских лидера. Мелонијева је само последња жртва, Макрон је био честа мета подсмеха, па и британски премијер“, подсећа.Спасојевић листи додаје и претње Шпанији и подсећа да је до скоро овакво понашање било незамисливо у дипломатији:Шпанија пример достојанствене политикеУпитан да ли се ствари на Западу могу вратити на нормалу, на достојанство дипломатије присутно у Кини, Руској Федерацији или Индији, саговорник каже да је веома важно истаћи да и у Европи имамо неке добре примере онога што је права дипломатија:„Много ми се допала реакција шпанског премијера и Шпаније у појединим ситуацијама неслагања са другим земљама Европске уније или са Америком. Шпанија је и по питању Косова и Метохије веома достојанствено бранила своје позиције и није доживела бламажу какву је сада доживела италијанска премијерка, која је била у великој политичкој љубави са Трампом. Међусобна подршка имала је чак и одређену идеолошку блискост. Велика одушевљења често се завршавају великим разочарањима“.Зашто ће се вратити велики лидериУпитан зашто мисли да ће се велики лидери вратити на Запад, Спасојевић каже:„Да би Европска унија јачала, било је потребно да људи у бриселским институцијама буду снажнији, а да национални лидери буду слабији. Међутим, то је утопијска замисао. Државе су и даље основне јединице међународних односа и захтевају јаке лидере који имају директан демократски мандат грађана. Зато верујем да ће се јаки лидери вратити“.Јаке институције стварају јаке лидереШто се тиче лидерства у силама на Истоку, примећује да је реч о различитим политичким системима, али о стабилним порецима, а то је изузетно важно.Да снажне институције стоје иза лидера јасно је, додаје, и на већ поменутом примеру демократске Шпаније којој делује снажна Социјалистичка партија и снажна конзервативна традиција:„Данашњи премијер долази из странке са дубоким коренима. У многим земљама више немате институционализоване политичке странке, а демократија без политичких странака тешко може да функционише. Француска је добар пример, кандидати често формирају странке само да би били изабрани, а након избора практично престају да постоје. Слабе странке стварају слабе лидере. Јаке странке стварају јаке лидере. Јак лидер може да изгради и јаку странку“, каже Спасојевић и додаје да ће слаб лидер гледати да угуши странку, како би све зависило само од њега.

сад

италија

украјина

кина

2026

Вести

sr_RS

свет, свет – политика, сад, италија, украјина, ђорђа мелони, доналд трамп, владимир зеленски, ријалити шоу, инфлуенсери, лајкови, дипломатија, либерали, русија, кина, душан спасојевић, коментари и аналитика