Шта доноси „џентлменски споразум“ Америке и Ирана
© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом / Иран и Америка
Пратите нас
Између Ирана и Америке остало је да се реши главно питање безбедносне контроле након џентлменског споразума из Швајцарске који прати још сто и једно питање на које немамо одговор, каже спољнополитички експерт Борислав Коркоделовић.
Администрација Доналда Трампа и Иран званично су покренули процес преговора након што су пре неколико дана потписали оквирни Меморандум о разумевању, којим је успостављен привремени прекид ватре и дат рок од 60 дана за постизање коначног мировног споразума.
Сат је почео да куца
Главни амерички преговарач, потпредседник САД Венс саопштио је да је двомесечни сат почео да куца, а прва рунда интензивних техничких састанака успешно је завршена у швајцарском монденском одмаралишту. Документ потписан у Версају после самита Г7 и дигитално у Техерану заправо је „писмо о намерама“ са 14 кључних тачака које треба да окончају недавни ратни сукоб.
Коркоделовић каже да је на основу онога што се зна очито да су обе делегације доста оптимистичне, а у томе, како оцењује, предњачи нарочито потпредседник Америке Џеј Ди Венс који је био пун хвале за рад који је обављен.
„Оно што се чини јесте да се мало разговарало о политичкој декларацији која би требало да буде објављена на крају тих 60 дана који су дати као неки оквир, мада може да буде и раније, што би било јако велико изненађење. Друга опција је да се овај споразум продужава а да се у међувремену разговара о практичним механизмима за споразумевање, за спровођење и снажење онога што је договорено и које су обавезе једне и друге стране. По ономе што је процурело до сада углавном разговарало о безбедносним механизмима за Либан затим о аранжманима како ићи са иранским извозом нафте и како фазно приступити ослобађању односно одмрзавању ових иранских финансијских средстава које су широм западног света замрзнуте. Напредак ка коначном решењу зависиће од тога како се корак по корак буде спроводило договорено и како буде то што је договорено примењено. Наравно и да то буде примењено са обе стране - Иранци нарочито на томе инсистирају, поучени искуствима и са Трампом и са генералним приступом америчке дипломатије која често узима са папира само оно што је одговара, а на друге обавезе, нарочито своје обавезе, заборавља или прелази ћутке преко њих,“ каже наш саговорник.
Иран не верује Америкацима
Он подсећа да је Трамп у првом мандату споразум који су Американци и Иранци постигли у оквиру једне шире међународне групе 2015. године у време администрације председника Барака Обаме прекршио то јест потпуно игнорисао, те отуда и неповерење Ирана.
„Тада су учествовали и Кина и Русија у тим преговорима, као и Француска, Енглеска, Немачка и Европска унија као посматрач. Тај споразум је био оверен у Савету безбедности Уједињених нација. Сви су га се држали док Трамп није дошао у његовом првом мандату и он је из тога иступио. Ти преговори су трајали 20 месеци, то је документ од неких 150 и више страна. Значи, то је све Трамп бацио у воду. Према томе треба бити веома опрезан када се говори о овоме што је започето у Швајцарској,“ каже он.
На питање како би овај канал између САД и Корпуса гарде исламске револуције (КСИР) могао да функционише и може ли „деконфликтовање“ постати прототип новог безбедносног система у Персијском заливу без директног учешћа НАТО-а, Коркоделовић одговара:
„Мислим да је крајње неизвесно да ли то може да буде прототип новог безбедног система. Поготово што и Русија и нарочито Кина имају велике интересе, Кина поред дипломатских још веће, економске интересе и они ће тражити своје место у оквиру тог новог безбедносног система. А са друге стране учешће НАТО-а значило би само присуство западног света. Тако да је то питање које се у овом тренутку уопште не поставља, али можда треба размишљати и о њему, с тиме што ја мислим да су супротности у овом тренутку између Ирана и његових арапских суседа велике. Иран није арапска земља. Процес одмрзавања имовине је могућ преко Катара јер ту државу ипак контролише Америка а и највећа америчка ваздухопловна база у том делу света се тамо налази. Дакле, то је ствар која је можда лакше решива ако буде било добре воље пре свега Американаца,“ истиче он.
Противљење Израела
Коркоделовић мисли да ће ту најтеже да се среде ствари са Израелом јер у САД се говори о противљењу Израела и опасности за овај мировни процес, а у мањој мери од радикалних проиранских група. Ретко се помиње да главну препреку могу да представљају произраелске групе у САД, које, како каже наш саговорник, имају веома јаке логистичке позиције.
„Наравно, постоје, али у мањој мери, и противници споразума у Ирану, али интересантно је да су неки за које се сматрало да ће можда бити против споразума пристали на то, мислим, у Техерану. И имајте у виду да се сам врховни вођа Ирана на неки начин се оградио као што је то радио и његов отац у доброј мери када се радило о договорима са Западом. Стари ајатолах је увек имао велике резерве према било каквом договарању са Западом и са Американцима, управо због онога што руски министар спољних послова Сергеј Лавров каже за америчку дипломатију да није способна да се договара и да није способна да ако се и договори да одржи договорено, да се држи потписаног. Тако да је то све још увек на далеком штапу,“ каже Коркоделовић.
Нафта ће потећи али …
Што се тиче нафте, каже он, ако се укину ограничења извоза нафте, Иран може брзо да повећи испоруку, међутим како ће то да утиче на глобално тржиште, на цене нафте, на квоте ОПЕК+ то ћемо видети.
„Ту не треба журити. Ако су кренули неки од тих супер танкера, који могу да носе и до два милиона барела нафте, под условом да су, рецимо, кренули 17. јуна , а углавном се иде не кроз Црвено море и Суецки канал пут Европе, него око рта Добре наде, око шпица афричког континента, њима треба бар двадесет и пет дана. Све то под условом да су кренули. Међутим, стручњаци за питања превоза нафте кажу да су ти бродови дуго стајали и да је уопште питање када ће и како да крену јер су сада они опточени шкољкама, алгама. Тако да се сматра да ће стање да буде нормализовано у периоду од наредних шест месеци до годину дана. За то време свету недостаје негде око 20 одсто енергетских производа. Да ли ће земље ОПЕК и, евентуално, ОПЕК+, у коме је Русија, да због тог мањка од 20 одсто да повећају своју дневну производњу, то ће да се тек види,“ закључак је нашег саговорника.
Коркоделовић оцењује да је због света овога Трамп донекле у паници и да је делимично зато и пристао на овај меморандум о разумевању, који је „на нивоу џентлменског договора“ и заправо није обавезујући.
Шта предвиђа потписани документ
Потписани документ између САД и Ирана предвиђа, између осталог, моментални прекид ватре, обуставу непријатељстава на свим фронтовима, што формално укључује и борбе у Либану између Израела и Хезболаха, иако на том терену и даље долази до спорадичних кршења и тензија, као и ублажавање нафтних санкција. Америчко Министарство финансија је пропратило споразум издавањем привремене 60-дневне дозволе (лиценце) којом се Ирану омогућава производња, испорука и продаја сирове нафте по тржишним ценама. Међу тачкама документа је и отварање Ормуског мореуза. Проток бродова кроз ову виталну поморску артерију је поново успостављен, а Иран има рок од 30 дана да потпуно очисти пловни пут од поморских мина. Такође је предвиђен повратак нуклеарних инспектора у Иран. Током преговора у Швајцарској, Венс је потврдио да је Техеран пристао да поново дозволи приступ инспекторима Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) како би надгледали процес смањења залиха високо обогаћеног уранијума.
Венс је после Трампове претње да ће „поново бацати бомбе“ ако Иран прекрши обавезе, преузео улогу главног дипломате на терену. Он је у Швајцарској водио маратонске разговоре (прва рунда је трајала чак 18 сати у континуитету).
Преговори одличан темељ
Ванс је умањио значај оштре Трампове реторике, наводећи да запаљиве изјаве нису минирале преговоре, већ да је направљен „одличан темељ“ за кућу која тек треба да се изгради у наредним недељама, што је подгрејало гласине о неслагању Трампа и његовог заменика. Тема је била и одмрзавање средстава и економски интереси, као део ширег пакета о коме се преговара у року од 60 дана, а разматра се одмрзавање око 24 милијарде долара иранске имовине у иностранству. Према плану који је осмислио Трампов зет и саветник Џаред Кушнер, та средства би била под контролом САД и Катара, а Иран би био условљен да их троши искључиво на куповину америчких пољопривредних производа (попут кукуруза, соје и пшенице). Коначни мировни споразум, уколико преговарачки тимови успеју да превазиђу крупне разлике око статуса Хезболаха и дугорочних нуклеарних рестрикција, очекује се до краја августа, када истиче рок од 60 дана.
Министар спољних послова Ирана Аракчи изјавио је да су, захваљујући напорима катарских и пакистанских посредника, током преговора укинута ограничења на извоз иранске нафте, одмрзнут део иранске имовине и покренут обиман план обнове и развоја Ирана. Према речима посредника из Катара и Пакистана, биће формиран Комитет високог нивоа за надзор над посредничким процесом, као и „линија комуникације“ за решавање инцидената у Ормуском мореузу.
