https://sputnikportal.rs/20260623/kako-ishrana-bogata-mastima-i-secerom-utice-na-pamcenje-i-ponasanje-1200621521.html
Како исхрана богата мастима и шећером утиче на памћење и понашање
Како исхрана богата мастима и шећером утиче на памћење и понашање
Sputnik Србија
Исхрана богата засићеним мастима, холестеролом и шећерима може негативно да утиче на функције мозга и да повећа ризик од поремећаја расположења и памћења... 23.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-23T22:50+0200
2026-06-23T22:50+0200
2026-06-23T22:50+0200
наука и технологија
наука и технологија
медицина
исхрана
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/0c/1195800581_0:182:3066:1906_1920x0_80_0_0_9962f83d706abfc668b8172f3147e199.jpg
Како се наводи, истраживачи су проучавали утицај такозване "западњачке исхране" на систем серотонина, неуротрансмитера који има важну улогу у регулацији емоција, понашања, сна и других функција организма. У експерименту су старије женке мишева током три недеље храњене исхраном богатом шећером, засићеним мастима и холестеролом. Научници су утврдили да је таква исхрана довела до метаболичких поремећаја, смањене толеранције на глукозу и промена у експресији гена повезаних са метаболизмом и емоционалним реакцијама.Према резултатима студије, код животиња су забележене промене у понашању које указују на повећану анксиозност, импулсивност, беспомоћност и смањену истраживачку активност, као и проблеми са памћењем и другим когнитивним функцијама. Аутори истраживања су навели да повећање телесне тежине и висококалорична исхрана могу да поремете рад транспортера серотонина, протеина који учествује у регулацији нивоа овог неуротрансмитера у мозгу. Научници сматрају да би налази могли да буду значајни и за људе, посебно за жене у менопаузи које су изложене већем ризику од метаболичких и менталних поремећаја. Истичу да слични биолошки механизми постоје код људи и других сисара, али наглашавају да су потребна додатна истраживања како би се резултати потврдити код људске популације. Истраживачки тим планира да у наредним студијама идентификује молекуларне механизме који би могли помоћи у превенцији и лечењу менталних поремећаја повезаних са метаболичким проблемима.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, медицина, исхрана, друштво
наука и технологија, медицина, исхрана, друштво
Како исхрана богата мастима и шећером утиче на памћење и понашање
Исхрана богата засићеним мастима, холестеролом и шећерима може негативно да утиче на функције мозга и да повећа ризик од поремећаја расположења и памћења, показало је међународно истраживање предвођено научницима са Белгородског универзитета.
Како се наводи, истраживачи су проучавали утицај такозване "западњачке исхране" на систем серотонина, неуротрансмитера који има важну улогу у регулацији емоција, понашања, сна и других функција организма.
У експерименту су старије женке мишева током три недеље храњене исхраном богатом шећером, засићеним мастима и холестеролом. Научници су утврдили да је таква исхрана довела до метаболичких поремећаја, смањене толеранције на глукозу и промена у експресији гена повезаних са метаболизмом и емоционалним реакцијама.
Према резултатима студије, код животиња су забележене промене у понашању које указују на повећану анксиозност, импулсивност, беспомоћност и смањену истраживачку активност, као и проблеми са памћењем и другим когнитивним функцијама.
Аутори истраживања су навели да повећање телесне тежине и висококалорична исхрана могу да поремете рад транспортера серотонина, протеина који учествује у регулацији нивоа овог неуротрансмитера у мозгу.
Научници сматрају да би налази могли да буду значајни и за људе, посебно за жене у менопаузи које су изложене већем ризику од метаболичких и менталних поремећаја. Истичу да слични биолошки механизми постоје код људи и других сисара, али наглашавају да су потребна додатна истраживања како би се резултати потврдити код људске популације.
Истраживачки тим планира да у наредним студијама идентификује молекуларне механизме који би могли помоћи у превенцији и лечењу менталних поремећаја повезаних са метаболичким проблемима.
