Слано изненађење: Шта је откривено у небу ружичасте планете /видео/
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Астрономи предвођени стручњацима са Северозападног универзитета открили су да чувену „рузичасту планету“ окружује слано небо.
Више од једне деценије, овај свет прекривен рузичастом измаглицом збуњивао је астрономе. Као један од најхладнијих познатих тела планетарне масе који су икада директно снимљени, овај неухватљиви објекат је превише мрачан да би астрономи могли да анализирају његову светлост са Земље. Међутим, нова посматрања са Свемирског телескопа Џејмс Веб откривају атмосферу испуњену егзотичном хемијом и слане облаке какви раније нису виђени, пише Еурек алерт.
Ова посматрања пружају неке од првих директних доказа за постојање слanih облака у атмосфери хладног објекта, што је феномен о којем су научници теоретизирали пре више од 15 година. Откриће такође представља важан корак ка проучавању све хладнијих објеката, који су сувише пригушени за испитивање земаљским телескопима.
Студија је објављена у Astronomical Journal.
Ружичаста планета
„Рузичаста планета је најхладнији сапутник неке звезде који је откривен помоћу инструмената на Земљи“, рекао је Аниша Бабураџ, који је водио студију.
„Многи тимови широм света вршили су додатна посматрања како би проучили њену светлост, али она је била превише слаба за земаљске инструменте. То ју је учинило савршеном метом за JWST. Када смо коначно добили њен спектар, одмах је изгледао занимљиво. Али чим смо почели дубље да анализирамо податке, схватили смо да то није налик ничему што смо раније испитивали.“
Бабураџ, стручњак за егзопланете, налази се на постдокторским студијама у Центру за интердисциплинарно истраживање у астрофизици (CIERA) Северозападног универзитета. Овај рад је спроведен у сарадњи са научницима са Института за свемирске телескопе (STScI), укључујући Маршала Перина, који је осмислио програм посматрања за овај објекат.
À 57 années-lumière de la Terre se trouve une planète connue sous le nom de Monde Rose, une géante gazeuse d’environ quatre fois la masse de Jupiter. 💫🌸
— Neural Space (@NeuralSpace_) January 24, 2026
(Planète: GJ504b) pic.twitter.com/1D5mqxmDLe
Рузичаста планета (названа GJ504b) откривена је 2013. и кружи око звезде сличне Сунцу која се налази на 57 светлосних година од Земље. Упркос њеном надимку, астрономи нису сигурни да ли је то уопште планета. Са масом која је око 25 пута већа од Јупитерове, GJ504b се налази близу нејасне границе између планета џинова и смеђих патуљака. Због тога је астрономи називају „сапутником планетарне масе“, што значи да је то објекат величине планете који кружи око звезде.
Слани облаци
Додатно компликујући мистерију, поновљени покушаји да се она проучи земаљским телескопима били су неуспешни. Док је већина директно снимљених егзопланета на температури од око 540 до 1.100 степени Целзијуса, GJ504b има свега 290 степени, што је отприлике температура пећнице за печење хлеба.
Старост пратиоца је заслужна за његову ниску температуру, објаснио је Бабураџ. Иако се рађају усијане, џиновске планете се хладе како старе. Нова студија процењује да је GJ504b стара између 2,5 и 4 милијарде година.
Користећи телескоп Џејмс Веб, Бабураџ и његов тим снимили су слабу светлост објекта GJ504b. Затим су применили напредне технике обраде података како би уклонили одсјај њене много сјајније матичне звезде. Ова комбинација је коначно открила спектар пратиоца – графикон који разлаже светлост на саставне боје. Свака боја представља различит елемент. Анализом спектра неког објекта, научници могу открити присуство специфичних елемената и молекула.
У прошлости су други астрономи посматрали овог пратиоца по целу ноћ неким од највећих телескопа на свету како би добили спектар – рекао је Бабураџ. – И нису успели да виде објекат. Са телескопом JWST, наше цело посматрање трајало је око два сата и били смо успешни.
Шта су заклањали слани облаци
Подаци су открили богату мешавину хемикалија, укључујући водену пару, метан, угљен-диоксид, амонијак и друге молекуле. Како би реконструисали изглед пратиоца, истраживачи су унели ове податке у астрофизички модел. Али нешто се није уклапало. Симулисана атмосфера пратиоца одговарала је посматрањима само ако је садржала необичне, физички невероватне карактеристике. Када су истраживачи у модел додали облаке, необичне карактеристике су нестале. Слани облаци су вероватно заклањали дубље слојеве атмосфере, обликујући светлост која је стизала до телескопа.
„Покренули смо симулације са облацима и резултати су се поклопили са оним што знамо о хладним планетама“, рекао је Бабураџ. „Испробали смо три различите врсте облака, а слане облаке су се најбоље уклопили. Када смо узели у обзир слане облаке, то је пригушило трагове молекула скривених дубље у атмосфери пратиоца. Тада су резултати постали физички могући.“
Спектар је такође указао на то да је GJ504b необично богата тешким елементима, односно металима. Међутим, мистерија о настанку овог објекта и даље траје, јер тренутни подаци сугеришу да је могао настати или као планета или као мала звезда.
Бабураџ каже да би технике коришћене у студији могле помоћи у решавању других мистерија око хладних и тамних планета. Јупитер, на пример, има облаке сачињене од амонијачног леда. Иако су те врсте облака и даље ван домашаја тренутних посматрања, детекција сланих облака на GJ504b указује на то да су астрономи све ближи.
„Ово је први пут да смо открили да су слане облаке кључни за објашњење спектра неког објекта“, рекао је Бабураџ. „То је добар подсетник да у нашим моделима морамо водити рачуна о облацима.“
Погледајте и:
