https://sputnikportal.rs/20260623/zaostrava-se-ovo-je-nova-faza-rata-zapada-protiv-rusije-ceka-se-jos-samo-povod-za---veliko-zlo-olivera-ikodinovic-1200615270.html
Заоштрава се! Ово је нова фаза рата Запада против Русије: Чека се још само повод за - велико зло
Заоштрава се! Ово је нова фаза рата Запада против Русије: Чека се још само повод за - велико зло
Sputnik Србија
Повећањем војне производње и све већим испорукама оружја Кијеву, као и вежбама стварања концентрационих логора за Русе, западне земље улазе у нову, оштрију... 23.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-23T22:23+0200
2026-06-23T22:23+0200
2026-06-23T22:23+0200
русија
русија
русија – политика
анализе и мишљења
специјална војна операција у украјини – вести
свет
европска унија (еу)
оружје
војна индустрија
сукоб
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/03/1187511698_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_3789cd52dbb1ff7e2cf23260f27d4d15.jpg
Он истовремено оцењује да се директан сукоб великих сила за сада ипак избегава, истичући да Москва, свакако, неће прва покретати напад.Клинцевич се тако осврнуо на упозорење Алексеја Пушкова, председника руског Комитета Савета Федерације за информациону политику, који је рекао да западне земље улазе у нову фазу рата против Русије, која укључује снабдевање Украјине ракетама дугог домета и дозвољавање Кијеву да користи њихов ваздушни простор за извођење удара на руску територију. Он сматра да такви потези значе дубље укључивање западних држава у сукоб.Русија ће морати да делујеСенатор је указао и да земље НАТО-а Кијеву пружају подршку не само у виду наоружања. Према његовим речима, Украјина од савезника добија обавештајне податке и беспилотне летилице, које се користе за нападе на војне, индустријске и цивилне објекте на територији Русије.Клинцевич потврђује да нова фаза рата ствара додатну проблематику и доводи до даљег заоштравања односа између Русије и Запада, уз повећан ризик од ескалације сукоба.Он наводи да Русија тренутно делује на два начина. Први је дипломатски, кроз истицање недопустивости актуелних дешавања и покушаје да се питања решавају на међународном плану, а као успехе руске дипломатије, политичке и правне победе, помиње и пресуде међународних судова у вези са Керчким мореузом и Азовским морем. Други правац деловања односи се на војну сферу, односно на заштиту сопствене територије и јачање оружаних снага на бојном пољу.„Једино, пре или касније, мораћемо нешто да урадимо у вези са тим што се Европљани фактички увлаче у рат и спроводе војне вежбе, али то ће већ бити искључиво војно-политичка одлука о којој ћемо сазнати у последњем тренутку. На то, наравно, нико неће унапред упозоравати“, додао је експерт.На питање где је граница између војне помоћи и директног учешћа у сукобу Клинцевич каже да међународно јавно право те ситуације не дефинише прецизно.„У принципу, ово се може сматрати индиректним учешћем у борбеним дејствима. За сада Европљани не прелазе границу која би подразумевала извођење удара са своје територије на територију Русије, што би представљало класичан ‘casus belli’ тј. повод за рат и директну оружану борбу“, каже Клинцевич.Он оцењује да је реч о озбиљном проблему који ће морати да се решава у наредном периоду, пре свега у домену логистике. Према његовом мишљењу, кључни правац деловања био би онемогућавање испорука оружја Украјини, кроз блокирање транспортних и логистичких праваца, као и ударе на железничку и другу критичну инфраструктуру. Додаје да се у пракси већ види јачање такве стратегије у руским оружаним снагама.Хоће ли Запад прећи „црвене линије“Клинцевич потврђује да потези Европске уније и Запада доприносе повећању ризика од директног сукоба између Русије и НАТО-а, као и ширења конфликта ван територије Украјине.„Милитаризација је у одређеној мери обострана, и заиста, пре или касније ‘пушка која виси на зиду може да опали’, али док Европа директно не изведе удар на Русију или не покуша неке провокације, као што су, на пример, морска и копнена блокада Калињинграда, са циљем да изврше притисак на нас, не мислим да ће то довести до директних борбених дејстава, јер је то онда један корак до употребе нуклеарног оружја“, сматра експерт.Говорећи о последицама оваквог развоја догађаја, он наводи да је безбедносна ситуација у Европи праћена и значајним економским погоршањем, пре свега падом животног стандарда.Одговор Русије на те претње за сада се огледа у војним и дипломатским мерама у оквиру постојећег сукоба. То подразумева интензивирање удара на територији Украјине ради онемогућавања испорука наоружања, затим континуирану дипломатску дискусију са европским државама, као и значајно јачање одбрамбених способности у циљу заштите од све чешћих напада западним далекометним оружјем.„Директaн сукоб, наношење удара по Европи и почетак рата са НАТО-ом — за сада не видим такве сценарије“, истакао је Клинцевич.Осврћући се на упозорења Москве да Европа на различите начине покушава да добије на времену како би до 2030. године достигла пуну војну спремност за могући сукоб са Русијом Клинцевич каже да се Русијa спрема за такве сценарије.„Ми не планирамо да нападамо неког први, али видимо да се НАТО заиста спрема за оружани сукоб, чему иде у прилог и последња вест да Холандија увежбава постављање концентрационих логора за руске ратне заробљенике. Али, као што рекох, по мом мишљењу, ми нећемо бити први ко ће довести до те ескалације“, закључио је Клинцевич.Холандске оружане снаге у јуну су први пут после више од 30 година одржале вежбу постављања логора, капацитета до 2.000 војника, за ратне заробљенике у припреми за могући рат са Русијом.Према речима руског председника Владимира Путина, ако се НАТО раније ограничавао на подршку кијевском режиму, који је дошао на власт незаконитим оружаним путем, уз помоћ државног удара, сада на Западу отворено говоре о припремама за рат и о повећању војних буџета.Он је поручио да ће Русија „оперативно и адекватно“ одговорити на све спољне и унутрашње претње.Такође је навео да је током прошле године више од 1.000 врста наоружања и војне технике тестирано у борбеним условима, укључујући дронове, роботске системе и другу савремену опрему.Према његовим речима, Русија наставља модернизацију свих кључних делова војске, укључујући нуклеарне снаге, копнену војску, Ваздушно-космичке снаге и Ратну морнарицу.Ипак, додао је да ни најсавременије оружје не може да замени улогу војника и њихову храброст.На крају је оценио да је глобална безбедносна ситуација далеко од стабилне и да расте ризик од нових сукоба у различитим деловима света.
https://sputnikportal.rs/20260623/kremlj-o-planovima-trampa-za-proizvodnju-oruzja-u-toku-je-militarizacija-ekonomije-sad-1200613494.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/03/1187511698_341:0:3072:2048_1920x0_80_0_0_33cbfce192abc09cb33e4a4ed0c6367a.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, анализе и мишљења, специјална војна операција у украјини – вести, свет, европска унија (еу), оружје, војна индустрија, сукоб, рат, нато, владимир путин
русија, русија – политика, анализе и мишљења, специјална војна операција у украјини – вести, свет, европска унија (еу), оружје, војна индустрија, сукоб, рат, нато, владимир путин
Заоштрава се! Ово је нова фаза рата Запада против Русије: Чека се још само повод за - велико зло
Повећањем војне производње и све већим испорукама оружја Кијеву, као и вежбама стварања концентрационих логора за Русе, западне земље улазе у нову, оштрију фазу рата у Украјини, што, према оцени шефа руског Центра за проучавање војно-политичких сукоба Андреја Клинцевича, ствара ризик од ескалације и ширег сукоба са Русијом.
Он истовремено оцењује да се директан сукоб великих сила за сада ипак избегава, истичући да Москва, свакако, неће прва покретати напад.
Клинцевич се тако осврнуо на
упозорење Алексеја Пушкова, председника руског Комитета Савета Федерације за информациону политику, који је рекао да западне земље улазе у нову фазу рата против Русије, која укључује
снабдевање Украјине ракетама дугог домета и дозвољавање Кијеву да користи њихов ваздушни простор за извођење удара на руску територију. Он сматра да такви потези значе дубље укључивање западних држава у сукоб.
Русија ће морати да делује
Сенатор је указао и да земље НАТО-а Кијеву пружају подршку не само у виду наоружања. Према његовим речима, Украјина од савезника добија обавештајне податке и беспилотне летилице, које се користе за нападе на војне, индустријске и цивилне објекте на територији Русије.
Клинцевич потврђује да нова фаза рата ствара додатну проблематику и доводи до даљег заоштравања односа између Русије и Запада, уз повећан ризик од ескалације сукоба.
„Европска унија астрономским темпом повећава производњу различитих врста наоружања и, наравно, испоруке Украјини. То оружје се у Украјини и тестира. Они су партнери који су поставили задатак стратешког пораза Русије. Због свега тога, Русија ће пре или касније морати да делује“, истакао је Клинцевич.
Он наводи да Русија тренутно делује на два начина. Први је дипломатски, кроз истицање недопустивости актуелних дешавања и покушаје да се питања решавају на међународном плану, а као успехе руске дипломатије,
политичке и правне победе, помиње и
пресуде међународних судова у вези са Керчким мореузом и Азовским морем. Други правац деловања односи се на војну сферу, односно на заштиту сопствене територије и
јачање оружаних снага на бојном пољу.
„Једино, пре или касније, мораћемо нешто да урадимо у вези са тим што се Европљани фактички увлаче у рат и спроводе војне вежбе, али то ће већ бити искључиво војно-политичка одлука о којој ћемо сазнати у последњем тренутку. На то, наравно, нико неће унапред упозоравати“, додао је експерт.
На питање где је граница између војне помоћи и директног учешћа у сукобу Клинцевич каже да међународно јавно право те ситуације не дефинише прецизно.
„У принципу, ово се може сматрати индиректним учешћем у борбеним дејствима. За сада Европљани не прелазе границу која би подразумевала извођење удара са своје територије на територију Русије, што би представљало класичан ‘casus belli’ тј. повод за рат и директну оружану борбу“, каже Клинцевич.
Он оцењује да је реч о озбиљном проблему који ће морати да се решава у наредном периоду, пре свега у домену логистике. Према његовом мишљењу, кључни правац деловања био би онемогућавање испорука оружја Украјини, кроз блокирање транспортних и логистичких праваца, као и ударе на железничку и другу критичну инфраструктуру. Додаје да се у пракси већ види јачање такве стратегије у руским оружаним снагама.
Хоће ли Запад прећи „црвене линије“
Клинцевич потврђује да потези Европске уније и Запада доприносе повећању ризика од директног сукоба између Русије и НАТО-а, као и ширења конфликта ван територије Украјине.
„Милитаризација је у одређеној мери обострана, и заиста, пре или касније ‘пушка која виси на зиду може да опали’, али док Европа директно не изведе удар на Русију или не покуша неке провокације, као што су, на пример, морска и копнена блокада Калињинграда, са циљем да изврше притисак на нас, не мислим да ће то довести до директних борбених дејстава, јер је то онда један корак до употребе нуклеарног оружја“, сматра експерт.
Говорећи о последицама оваквог развоја догађаја, он наводи да је безбедносна ситуација у Европи праћена и значајним економским погоршањем, пре свега падом животног стандарда.
„Прво, Европа значајно снижава свој животни стандард и већ сада улази у рецесију у свим правцима. Нажалост, војне испоруке и пребацивање аутомобилских фабрика на производњу војне опреме један су од начина да се спасу радна места и одржи запосленост у тим земљама. Ми видимо куда то иде. Осим тога, ради се на пренаоружавању, јер нове типове наоружања који се сада користе у Специјалној војној операцији Европљани тренутно немају, па зато прелазе на ту пренамену производње. Мислим да ће пре или касније доћи до деескалације, јер то не може дуго да траје“, оцењује експерт.
Одговор Русије на те претње за сада се огледа у војним и дипломатским мерама у оквиру постојећег сукоба. То подразумева интензивирање удара на територији Украјине ради онемогућавања испорука наоружања, затим континуирану дипломатску дискусију са европским државама, као и значајно јачање одбрамбених способности у циљу заштите од све чешћих напада западним далекометним оружјем.
„Директaн сукоб, наношење удара по Европи и почетак рата са НАТО-ом — за сада не видим такве сценарије“, истакао је Клинцевич.
Осврћући се на упозорења Москве да Европа на различите начине покушава да добије на времену како би до 2030. године достигла пуну војну спремност за могући сукоб са Русијом Клинцевич каже да се Русијa спрема за такве сценарије.
„Ми не планирамо да нападамо неког први, али видимо да се НАТО заиста спрема за оружани сукоб, чему иде у прилог и последња вест да Холандија увежбава постављање концентрационих логора за руске ратне заробљенике. Али, као што рекох, по мом мишљењу, ми нећемо бити први ко ће довести до те ескалације“, закључио је Клинцевич.
Холандске оружане снаге у јуну су први пут после више од 30 година одржале вежбу постављања логора, капацитета до 2.000 војника, за ратне заробљенике у припреми за могући рат са Русијом.
Према речима руског председника Владимира Путина, ако се НАТО раније ограничавао на подршку кијевском режиму, који је дошао на власт незаконитим оружаним путем, уз помоћ државног удара, сада на Западу отворено говоре о припремама за рат и о повећању војних буџета.
Он је поручио да ће Русија „оперативно и адекватно“ одговорити на све спољне и унутрашње претње.
Такође је навео да је током прошле године више од 1.000 врста наоружања и војне технике тестирано у борбеним условима, укључујући дронове, роботске системе и другу савремену опрему.
Према његовим речима, Русија наставља модернизацију свих кључних делова војске, укључујући нуклеарне снаге, копнену војску, Ваздушно-космичке снаге и Ратну морнарицу.
Ипак, додао је да ни најсавременије оружје не може да замени улогу војника и њихову храброст.
На крају је оценио да је глобална безбедносна ситуација далеко од стабилне и да расте ризик од нових сукоба у различитим деловима света.