https://sputnikportal.rs/20260624/velikodusna-ponuda-kremlja-nepovratno-je-izgubljena-ovo-je-nova-realnost--cetiri-putinova-stuba-1200664517.html
Великодушна понуда Кремља неповратно је изгубљена: Ово је нова реалност – четири Путинова стуба
Великодушна понуда Кремља неповратно је изгубљена: Ово је нова реалност – четири Путинова стуба
Sputnik Србија
Од пропалих преговора у Истанбулу 2022. до данас, све се променило на штету Украјине и њених западних спонзора. Тадашња великодушна понуда Кремља неповратно је... 24.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-24T21:08+0200
2026-06-24T21:08+0200
2026-06-24T21:08+0200
русија
русија
русија – политика
специјална војна операција у украјини – вести
владимир путин
мировни преговори
денацификација
александар павић
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110789/50/1107895086_0:129:2465:1516_1920x0_80_0_0_3ef5b8ae9bdcadf5ffaf93127cf54cd7.jpg
Овако политиколог Александар Павић коментарише иступање руског председника Владимира Путина који је Западу послао јасну поруку о четири основе за преговоре са Украјином:Руски председник дефинисао је четири кључна стуба на којима се морају заснивати евентуални мировни преговори са Кијевом: Истанбулски договори - базични принципи усаглашени током преговора у Турској 2022. године, затим модалитети из Анкориџа - дипломатски оквири о којима се разговарало у контактима са међународним актерима.Трећи стуб је реалност на терену, односно признавање нових територијалних и уставних промена, с обзиром на то да украјинска војска губи позицију за позицијом, а четврти су принципи МСП-а - безбедносни услови које је Путин раније изнео у свом говору у Министарству спољних послова Русије.Павић пре свега сматра кључном поруку Москве да се преговарачки оквири са почетка сукоба, који су гарантовали територијални интегритет уз аутономију за рускојезичко становништво, више никада неће поновити.Историјска грешка КијеваОн каже да је пропаст истанбулских преговора, као великодушна понуда која је одбачена под директним притиском Лондона и тадашњег премијера Бориса Џонсона, означила историјску прекретницу са далекосежним последицама. Да би објаснио размере те пропасти и замисли Запада, повлачи паралелу са нашим просторима:„То је веома слично ономе што је Ворен Цимерман рекао Алији Изетбеговићу, да не мора да прихвати Лисабонски споразум. После тога уследиле су скоро четири године крвавог рата у којем је изгубио готово све. То се догодило и Зеленском, и догађа се и даље. Русија више не верује обећањима. У међувремену је ослободила Луганск, а сада је на путу да заузме и Доњецку Народну Републику, инкорпорирала је уставно Херсонску и Запорошку област у састав Русије“.Павић додаје да главни разлог за потпуни крах дипломатског поверења лежи у каснијим признањима западних лидера:„У међувремену су Ангела Меркел, а затим и Франсоа Оланд, признали да су Мински споразуми служили само за куповину времена“, подсећа Павић.Нова уставна реалностНаш саговорник додаје да захтев Владимира Путина да се будући мировни процесс мора заснивати на „реалности на терену“ одражава јасан став да су територијалне промене завршена ствар. Луганск, Доњецк, Херсон и Запорожје уставно су инкорпорирани у састав Руске Федерације.„Ове јесени биће одржани први парламентарни избори на којима ће право гласа имати и становници четири новоинкорпориране области, које су сада саставни део Руске Федерације. Тешко је замислити да би Русија те људе одједном вратила под власт Украјине. То је потпуно јасно и не видми да би могло да буде предмет преговора. Русија је то више пута саопштила и никога на Западу то не би требало да изненађује“, каже Павић.Он додаје да Кремљ данас више нема никаквих илузија, нити простора за уступке који би изазвали незадовољство у самој руској јавности након више од четири године рата, а жртава има и на руској страни.Москву не занима лажно примирјеНаш саговорник подсећа да док Европска унија најављује милитаризацију и повећање војних буџета, предвођена Немачком, руске снаге константно напредују на фронту преузимајући позицију за позицијом. Реалност на терену јесте, каже, таква да руске снаге напредују практично на свим деловима фронта.Павић додаје да је Путин, између осталог, поручио да може да се преговора и док трају борбена дејства, али да Русија више не жели да прихвати модел по којем се примирје користи за додатно наоружавање Украјине и припрему за нову фазу сукоба.„Зато фундаментални циљеви Специјалне војне операције остају непромењени - демилитаризација и денацификација Украјине“, истиче.Ванблоковски статус УкрајинеПавић додаје да важно питање украјинског чланства у НАТО-у није само локални проблем, већ стуб будуће безбедносне архитектуре целе Европе. Москва инсистира на трајном ванблоковском статусу онога што остане од Украјине, али и на томе да се сам НАТО одрекне аспирација ка ширењу на тај простор.„Руски захтеви иду дубоко и подразумевају отклањање примарних узрока кризе, што укључује и предлог из децембра 2021. године о повратку инфраструктуре Алијансе на стање из 1997. године. Разлог је безбедносни, близина НАТО капацитета руским границама драматично скраћује време за реакцију на нуклеарне и конвенционалне претње“.Наш саговорник додаје да је кључни принцип за који се Москва залаже - принцип недељиве безбедности, о којем је још 2009. године у Београду говорио Дмитриј Медведев. Суштина овог концепта јесте да ниједна држава или војни савез не могу градити сопствену стабилност директно угрожавајући безбедност других.Месом Украјинаца спасавају главеКоментаришући све учесталије украјинске нападе на цивилне објекте и инфраструктуру дубоко унутар руске територије, Павић оцењује да се у потпуности слаже са руским председником: ти потези немају никакву војну логику и не мењају ситуацију на фронту, већ служе искључиво за куповину времена и политички опстанак западних елита.Као други, још опаснији циљ ових терористичких метода, он наводи провоцирање Москве како би сукоб ескалирао тван граница Украјине. Наш саговорник тврди да поједине европске владе свесно прижељкују такав сценарио:„Верујем да неколико европских држава то и жели, да би хомогенизовали своју јавност, спасли своје политичке каријере, зато што су ратнохушкачким режимима популарност опада. У Француској је Макрoн непопуларан, као Мерц у Немачкој. Стармер је управо доживео заслужену судбину“, закључује Павић.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
русија, русија – политика, специјална војна операција у украјини – вести, владимир путин, мировни преговори, денацификација, александар павић, анализе и мишљења
русија, русија – политика, специјална војна операција у украјини – вести, владимир путин, мировни преговори, денацификација, александар павић, анализе и мишљења
Великодушна понуда Кремља неповратно је изгубљена: Ово је нова реалност – четири Путинова стуба
Од пропалих преговора у Истанбулу 2022. до данас, све се променило на штету Украјине и њених западних спонзора. Тадашња великодушна понуда Кремља неповратно је изгубљена. Москва више не верује обећањима Запада и преговараће искључиво на основу нове реалности на терену. Русија се сигурно неће одрећи својих територија.
Овако политиколог Александар Павић коментарише иступање руског председника Владимира Путина који је Западу послао јасну поруку о четири основе за преговоре са Украјином:
„Путиново излагање је само потврдило суштинску и неповратну промену у геополитичкој, али и војној динамици сукоба. На Западу више нема кредибилних саговорника, уз евентуални изузетак Доналда Трампа, под условом да покаже озбиљност у спровођењу договора. Русија се сигурно неће одрећи својих територија“.
Руски председник дефинисао је
четири кључна стуба на којима се морају заснивати евентуални мировни преговори са Кијевом:
Истанбулски договори - базични принципи усаглашени током преговора у Турској 2022. године, затим
модалитети из Анкориџа - дипломатски оквири о којима се разговарало у контактима са међународним актерима.
Трећи стуб је реалност на терену, односно признавање нових територијалних и уставних промена, с обзиром на то да украјинска војска губи позицију за позицијом, а четврти су принципи МСП-а - безбедносни услови које је Путин раније изнео у свом говору у Министарству спољних послова Русије.
Путин је оценио нападе Кијева на цивилну инфраструктуру као терористичке, додавши да они служе искључиво за стварање привида о наводно јаким преговарачким позицијама „неонацистичког кијевског режима“.
Павић пре свега сматра кључном поруку Москве да се преговарачки оквири са почетка сукоба, који су гарантовали територијални интегритет уз аутономију за рускојезичко становништво, више никада неће поновити.
Он каже да је пропаст истанбулских преговора, као великодушна понуда која је одбачена под директним притиском Лондона и тадашњег премијера Бориса Џонсона, означила историјску прекретницу са далекосежним последицама. Да би објаснио размере те пропасти и замисли Запада, повлачи паралелу са нашим просторима:
„То је веома слично ономе што је Ворен Цимерман рекао Алији Изетбеговићу, да не мора да прихвати Лисабонски споразум. После тога уследиле су скоро четири године крвавог рата у којем је изгубио готово све. То се догодило и Зеленском, и догађа се и даље. Русија више не верује обећањима. У међувремену је ослободила Луганск, а сада је на путу да заузме и Доњецку Народну Републику, инкорпорирала је уставно Херсонску и Запорошку област у састав Русије“.
Павић додаје да главни разлог за потпуни крах дипломатског поверења лежи у каснијим признањима западних лидера:
„У међувремену су Ангела Меркел, а затим и Франсоа Оланд, признали да су Мински споразуми служили само за куповину времена“, подсећа Павић.
Наш саговорник додаје да захтев Владимира Путина да се будући мировни процесс мора заснивати на „реалности на терену“ одражава јасан став да су територијалне промене завршена ствар. Луганск, Доњецк, Херсон и Запорожје уставно су инкорпорирани у састав Руске Федерације.
„Ове јесени биће одржани први парламентарни избори на којима ће право гласа имати и становници четири новоинкорпориране области, које су сада саставни део Руске Федерације. Тешко је замислити да би Русија те људе одједном вратила под власт Украјине. То је потпуно јасно и не видми да би могло да буде предмет преговора. Русија је то више пута саопштила и никога на Западу то не би требало да изненађује“, каже Павић.
Он додаје да Кремљ данас више нема никаквих илузија, нити простора за уступке који би изазвали незадовољство у самој руској јавности након више од четири године рата, а жртава има и на руској страни.
Москву не занима лажно примирје
Наш саговорник подсећа да док Европска унија најављује милитаризацију и повећање војних буџета, предвођена Немачком, руске снаге константно напредују на фронту преузимајући позицију за позицијом. Реалност на терену јесте, каже, таква да руске снаге напредују практично на свим деловима фронта.
„То можда споља не делује спектакуларно, али Русија је на добром путу да заузме читаву Доњецку област. Краматорск и Славјанск су следећи, тренутно не видим начин на који би Украјина могла да заустави тај процес. Русија то постиже без опште мобилизације. Поред тога, непрестано тестира нове врсте наоружања. Унапређују се војна техника, ракетни системи и производња дронова“.
Павић додаје да је Путин, између осталог, поручио да може да се преговора и док трају борбена дејства, али да Русија више не жели да прихвати модел по којем се примирје користи за додатно наоружавање Украјине и припрему за нову фазу сукоба.
„Зато фундаментални циљеви Специјалне војне операције остају непромењени - демилитаризација и денацификација Украјине“, истиче.
Ванблоковски статус Украјине
Павић додаје да важно питање украјинског чланства у НАТО-у није само локални проблем, већ стуб будуће безбедносне архитектуре целе Европе. Москва инсистира на трајном ванблоковском статусу онога што остане од Украјине, али и на томе да се сам НАТО одрекне аспирација ка ширењу на тај простор.
„Руски захтеви иду дубоко и подразумевају отклањање примарних узрока кризе, што укључује и предлог из децембра 2021. године о повратку инфраструктуре Алијансе на стање из 1997. године. Разлог је безбедносни, близина НАТО капацитета руским границама драматично скраћује време за реакцију на нуклеарне и конвенционалне претње“.
Наш саговорник додаје да је кључни принцип за који се Москва залаже - принцип недељиве безбедности, о којем је још 2009. године у Београду говорио Дмитриј Медведев. Суштина овог концепта јесте да ниједна држава или војни савез не могу градити сопствену стабилност директно угрожавајући безбедност других.
Месом Украјинаца спасавају главе
Коментаришући све учесталије украјинске
нападе на цивилне објекте и инфраструктуру дубоко
унутар руске територије, Павић оцењује да се у потпуности слаже са руским председником: ти потези немају никакву војну логику и
не мењају ситуацију на фронту, већ служе искључиво за куповину времена и политички опстанак западних елита.
„Поједини европски званичници су веома отворено говорили да Украјина треба
да крвари све док Европа не буде довољно наоружана и спремна за дугорочну конфронтацију са Русијом. Циљ је да се агонија продужи, да још много Украјинаца погине као топовско месо док се Европа наоружа“, објашњава Павић.
Као други, још опаснији циљ ових терористичких метода, он наводи провоцирање Москве како би сукоб ескалирао тван граница Украјине. Наш саговорник тврди да поједине европске владе свесно прижељкују такав сценарио:
„Верујем да неколико европских држава то и жели, да би хомогенизовали своју јавност, спасли своје политичке каријере, зато што су ратнохушкачким режимима популарност опада. У Француској је Макрoн непопуларан, као Мерц у Немачкој. Стармер је управо доживео заслужену судбину“, закључује Павић.
