00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК СПОРТ
16:00
30 мин
ВЕСТИ (реприза)
16:30
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
60 мин
ВЕСТИ (реприза)
Русија упозорава - европске трупе у Украјини промениле би правила игре.
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Изненадни маневар Румуније: Отвара ли се подло и на мала врата – нови НАТО фронт против Русије

© Sputnik / Sergey SubbotinРумунија
Румунија - Sputnik Србија, 1920, 25.06.2026
Пратите нас
Евентуално уједињење Румуније и Молдавије створило би ново геополитичко жариште између НАТО и Русије пошто би служило искључиво даљој ескалацији ради ширења сукоба који се тренутно води на територији бивше совјетске републике Украјине, каже за Спутњик политиколог Душан Илић, научни сарадник Института за европске студије.
Законодавни предлог који су поднели посланици румунске десничарске популистичке странке „С.О.С. Романија“ о уједињењу Румуније са Републиком Молдавијом усвојен је прећутно у Доњем дому парламента након истека уставног рока од 45 дана. Овај предлог сада иде на гласање у Сенат, који је одлучујућа законодавна инстанца у овом поступку.

Уједињење Румуније и Молдавије отварање новог фронта према Русији

Према Илићу, ако доживимо уједињење Румуније и Молдавије можемо рачунати да је Украјина већ завршила своје постојање као независна држава или је њена војска капитулирала, а да су се Румуни истакли као нови Украјинци, односно као нова НАТО пешадија.
„У том контексту сукоб би био неминован јер би га додатно ескалирала и Гагаузија имајући у виду да би покушала да искористити то своје право на отцепљење у том случају. А то румунска страна, а превасходно НАТО не би дозволио. Ево видели смо и прогон Евгеније Гуцул која је гувернер Гагаузије протеклих годину и по дана. Тако да у том контексту претпостављам да би било какав конкретнији корак у том смеру значио проширивање фронта и у том делу Европе.“

Списак лепих жеља

Kад је реч о процедури уједињења, Илић објашњава да Румунија има заиста компликован дводомни систем са Сенатом и Представничким домом у ком Сенат као горњи дом парламента има значајна овлашћење.
Међутим и уколико би Сенат изгласао одлуку о уједињењу она би се затим преточила у закон али ни тада, имајући у виду да је извршна власт задужена за вођење спољне политике, влада Румуније не би била обавезна да крене тим путем, додаје Илић.

То би, да кажем била нека врста пре декларације или списка лепих жеља парламента Румуније него што би заиста био одређени оквир који би приморавао Румунију на тако нешто. С друге стране, имамо наравно и другу страну а то је Република Молдавија, која би такође била страна у процесу преговора о унификацији и у том контексту парламент Румуније би био чисто као нека почетна инстанца у свему томе. Уколико Сенат, с друге стране одбије предлог, он се затим враћа Представничком дому који о њему доноси коначну одлуку. Међутим, чини ми се да је овде јако важно да разумемо геополитички контекст.

Испуњавање дужности у оквиру НАТО

А то је да румунска страна, без обзира што то иде преко мање партије која нема толику снагу у парламенту, на тај начин испуњава своје дужности у оквиру НАТО безбедносне архитектуре и врши геополитички а потенцијално и војни притисак на Русију у Придњестровљу, сматра Илић.
Имајући у виду да румунски националисти кад говоре о уједињењу Молдавије и Румуније, мисле на Молдавију у њеним пуним совјетским или постсовјетким границама.
„Дакле, они не доводе уопште у питање њен територијални интегритет и када говоре о потенцијално хипотетичком присаједињењу Молдавије и Румуније, они сматрају да би то морало да се деси са све Придњестровљем и Гагаузијом. Која по Уставу Молдавије, односно по специјалном закону из 1994. године, у случају да Молдавија престане да постоји као независна држава, као специјална аутономна јединица има право на самоопредељење и отцепљење. У том контексту ово је више вид геополитичког притиска имајући у виду и развој ситуације на источном фронту, конкретно у Украјини. Тако да мислим да би се озбиљније реперкусије могле доводити уколико Кишињев, односно Маја Санду и њени политички пулени у Кишињеву буду кренули тим путем. То би заиста имало неких озбиљнијих последица“.
Наравно, уколико би предлог о уједињењу са Молдавијом био преточен у закон имао би своју одговарајућу последицу у правном систему Румуније, али суштински, влада Румуније би то могла да заобиђе јер је задужена за формулисање спољне политике, закључио је Илиић.
Иницијатива је поднета Парламенту Румуније 14. априла и добила је негативно мишљење владе као и Правне комисије и Комисије за људска права Доњег дома парламента.
Међутим, због неспроведене јавне расправе и гласања у пленуму, сматра се да је предлог усвојен прећутно у складу са чланом 75 став (2) Устава Републике Румуније након чега ће бити прослеђен сенату у облику у којем су га предлагачи поднели.
Погледајте и:
Маја Санду - Sputnik Србија, 1920, 12.01.2026
СВЕТ
Маја Санду: Гласала бих за уједињење Молдавије са Румунијом
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала