Шта је циљ продужења америчке одлуке о ванредном стању на Балкану
© AP Photo / Alex Brandon
Пратите нас
Продужење одлуке о ванредном стању САД-а на Балкану у суштини су председничка овлашћења, за чије деловање није потребан Конгрес – председник може да делује на основу процене са терена без ичијег одобрења у оквиру наведених ставки у одлуци, каже новинар Небојша Малић.
Извршном уредбом председника САД продужена је за још годину дана национална ванредна ситуација у вези са Западним Балканом, проглашена први пут 2001.године, због активности којима се угрожавају мир, стабилност и демократско управљање у региону Западног Балкана, што и даље, како је наведено, представља претњу по националну безбедност и спољну политику САД.
На кога се одлука могуће односи
Одлука омогућава санкционисање појединаца који подривају стабилност, институције и послератне споразуме у региону.
Новинар Небојша Малић за Спутњик каже да овакве декларације за ванредне ситуације у суштини постоје како би откључале овлашћења Беле куће да санкционише и води политику.
„Оне су углавном рутинске ствари и не би требало превише да се обраћа пажње на формулације из њих пошто су те формулације углавном већ унапред утврђене, то су у ствари бајалице којима се откључавају нека овлашћења. Међутим, уколико су овај пут посебно изабрали да истичу непоштовање послератних споразума, а будући да су већ укинули санкције Милораду Додику и руководству Републике Српске, онда се оправдано отвара питање да ли они намеравају да санкционишу људе који реално не поштују споразуме потписане, усмене или писане, почев од Аљбина Куртија на такозваном Косову, до политичког Сарајева, које се понаша као да је Дејтонски мировни споразум савет из новина, а не међународни уговор,“ мишљења је Малић.
Политика Куртија и Конаковића
Он додаје да је све ово могуће али да је питање шта је вероватно.
„Сад, каква је ситуација у Сјединим Државама и са њиховом политиком, вероватније је да ће да санкционишу на пример тзв. премијера тзв. Косова Аљбина Куртија или Елмедина Конаковића, министра спољних послова БиХ, него председника РС Синишу Карана, али не бих даље од тога ништа учитавао у ту формулацију,“ напомиње он.
Малић даље објашњава да овакве одлуке у Америци о ванредним стањима у ствари никад не престају.
„Нестанком таквих декларација та овлашћења сама по себи престају. Власт нико добровољно не предаје. Тако да, постоји та нека перверзна мотивација, и то је питање о коме се већ дуго расправља у Америци, јер неке од тих декларација годинама трају. Постоји још увек декларација о ванредном стању на Хаитију због земљотреса од пре 30 година. Како би се откључале неке, кажем, оглашења владе, финансије и тако то. Они те ствари неће да укидају док проблем није апсолутно апсолвиран, решен, готов. Што значи да је што се њих тиче проблеми што увек постоји. И то је додуше истина. Дакле што се нас тиче проблеми постоји, а питање је само како они планирају да га решавају. Значи, све те декларације у ванредном стању, оне су, кажем, само формална председничка овлашћења, без њих би морало да се делује кроз Конгрес, а у овом случају Конгрес није способан ништа да уради,“ објашњава Малић.
Треба бити обазрив
Другим речима, напомиње он, ова одлука може а и не мора да се односи на нешто конкретно али треба бити обазрив.
У Председничком документу Извршног уреда председника од 24. јуна наводи се да „поступци лица која прете миру и међународним напорима за стабилизацију на Западном Балкану, укључујући акте екстремистичког насиља и опструктивне активности, као и ситуација на Западном Балкану која омета напредак ка делотворном и демократском управљању и пуној интеграцији у трансатлантске институције, и даље представљају изузетну и ванредну претњу по националну безбедност и спољну политику САД.
Иначе, донета Одлука се заснива на извршној наредби 13219, која је први пут донета 2001. године а одлуку је потписао председник САД Доналд Трамп, продужавајући мере које су први пут уведене те 2001. године а обухватају земље: Србију, Босну и Херцеговину, Албанију, Црну Гору, тзв. Косово и Северну Македонију.
Као разлог у документу објављеном у Федералном регистру САД, наводи се да екстремистичко насиље, сецесионизам, корупција и подривање институција представљају изузетну претњу по спољну политику и националну безбедност Сједињених Држава.
