https://sputnikportal.rs/20260626/iran-upozorava-odgovoricemo-na-opasne-izraelske-poteze-u-vazdusnom-prostoru-suseda-1200727781.html
Иран упозорава! Одговорићемо на опасне израелске потезе у ваздушном простору суседа
Иран упозорава! Одговорићемо на опасне израелске потезе у ваздушном простору суседа
Sputnik Србија
Централни командни штаб Оружаних снага Ирана упозорио је данас да ће Иран одговорити на "опасне" потезе Израела у ваздушном простору појединих суседних земаља. 26.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-26T13:14+0200
2026-06-26T13:14+0200
2026-06-26T13:14+0200
свет
свет
свет – политика
иран
блиски исток
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/17/1199513677_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_fc023fa6febf78a925c05489b2269410.jpg
"Кретање и присуство војних авиона терористичког ционистичког режима у ваздушном простору неких суседних земаља у правцу Ирана сматрамо опасним чином и претњом по Исламску Републику Иран", наводи се у саопштењу Централног штаба иранских оружаних снага, преноси Пресс тв.У саопштењу се додаје да ће, "уколико Америка не буде у стању да обузда и контролише ционистички режим, Исламска Република Иран одбацити сваку претњу и сматраће својим правом да одговори на такве опасне поступке".Иран је, према изворима упознатим са ситуацијом, упутио и званични ултиматум ирачкој влади и регионалној влади Ирачког Курдистана (КРГ), захтевајући хитне мере против група које Техеран сматра терористичким и које делују на северу Ирака.Порука, пренета преко амбасадора Ирака у Техерану Јасера ал-Хаџаџа, наводно даје Багдаду и Ербилу две могућности: хапшење и изручење лидера и припадника тих група Ирану ради судског поступка због, како наводи Техеран, терористичких активности, или омогућавање њиховог премештања у трећу земљу у одређеном року.Према тим изворима, Иран сматра да континуирано присуство и деловање тих група у региону Курдистана представља директну претњу његовој националној безбедности и очекује одлучну реакцију ирачких федералних и курдских власти.Иранске снаге су последњих месеци извеле више напада, укључујући операцију 8. јуна усмерену на седишта једне групе у граду Сулејманија.Техеран је раније упозорио да ће, уколико сепаратистичке групе из тог региона буду улазиле на територију Ирана, сви објекти у Ирачком Курдистану бити могућа мета напада.Ирански медији преносе информнације позивајуће се на више извора, да су Сједињене Америчке Државе развиле план за копнену операцију против Ирана уз учешће курдских оружаних група уочи 40-одневног рата, али да план никада није спроведен.Према тим наводима, план је активно заговарао израелски премијер Бењамин Нетанијаху, који је ту идеју изнео америчком председнику Доналду Трампу током разговора пре почетка рата.Нетанијаху је, према изворима које цитира медиј, током састанка у Белој кући око сат времена покушавао да убеди Трампа да би курдске групе са базама на северу Ирака могле да допринесу паду Ирана.Трамп је наводно у почетку одобрио план, након чега је тихо пружена ограничена финансијска подршка припремама, док је касније било предвиђено и веће снабдевање оружјем.Амерички званичници су, према тим наводима, обавестили поједине ирачке курдске партије да је напад на Иран неминован и да би те групе требало да нападну иранске базе и безбедносне објекте у пограничним областима уколико сукоб почне.План је наводно предвиђао операције у иранским провинцијама Керманшах, Илам, Курдистан и Западни Азербејџан око 72 сата након почетка рата.Курдске групе су, према изворима Би-Би-Си-ја, требало да добију ваздушну подршку, оружје, муницију и финансијску помоћ.Гол је навео да су неке курдске групе пре почетка рата купиле теренска возила, на њих поставиле војну опрему и набавиле оружје преко црног тржишта у Ираку.Операција на крају није реализована, јер је Трамп одустао од тог плана, наводи Би-Би-Си.Према Головим изворима, Трамп је пре рата разговарао са курдским лидерима Масудом Барзанијем и Бафелом Талабанијем, као и са лидером једне сепаратистичке иранске курдске странке.Неколико дана касније Трамп је саопштио да не жели да Курди буду укључени у рат, што је, према Головој оцени, указивало на промену првобитне одлуке САД.Израел већ дуго одржава дискретне војне, обавештајне и пословне везе са појединим курдским групама, које сматра могућим савезником против заједничких противника, наводи дописник Би-Би-Си-ја.Наводи о улози израелске обавештајне службе Мосад и америчке ЦИА у подршци курдским групама нису независно потврђени из званичних извора.Погледајте и:
иран
блиски исток
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, свет – политика, иран, блиски исток
свет, свет – политика, иран, блиски исток
Иран упозорава! Одговорићемо на опасне израелске потезе у ваздушном простору суседа
Централни командни штаб Оружаних снага Ирана упозорио је данас да ће Иран одговорити на "опасне" потезе Израела у ваздушном простору појединих суседних земаља.
"Кретање и присуство војних авиона терористичког ционистичког режима у ваздушном простору неких суседних земаља у правцу Ирана сматрамо опасним чином и претњом по Исламску Републику Иран", наводи се у саопштењу Централног штаба иранских оружаних снага, преноси Пресс тв.
У саопштењу се додаје да ће, "уколико Америка не буде у стању да обузда и контролише ционистички режим, Исламска Република Иран одбацити сваку претњу и сматраће својим правом да одговори на такве опасне поступке".
Иран је, према изворима упознатим са ситуацијом, упутио и званични ултиматум ирачкој влади и регионалној влади Ирачког Курдистана (КРГ), захтевајући хитне мере против група које Техеран сматра терористичким и које делују на северу Ирака.
Порука, пренета преко амбасадора Ирака у Техерану Јасера ал-Хаџаџа, наводно даје Багдаду и Ербилу две могућности: хапшење и изручење лидера и припадника тих група Ирану ради судског поступка због, како наводи Техеран, терористичких активности, или омогућавање њиховог премештања у трећу земљу у одређеном року.
Према тим изворима, Иран сматра да континуирано присуство и деловање тих група у региону Курдистана представља директну претњу његовој националној безбедности и очекује одлучну реакцију ирачких федералних и курдских власти.
Иранске снаге су последњих месеци извеле више напада, укључујући операцију 8. јуна усмерену на седишта једне групе у граду Сулејманија.
Техеран је раније упозорио да ће, уколико сепаратистичке групе из тог региона буду улазиле на територију Ирана, сви објекти у Ирачком Курдистану бити могућа мета напада.
Ирански медији преносе информнације позивајуће се на више извора, да су Сједињене Америчке Државе развиле план за копнену операцију против Ирана уз учешће курдских оружаних група уочи 40-одневног рата, али да план никада није спроведен.
Према тим наводима, план је активно заговарао израелски премијер Бењамин Нетанијаху, који је ту идеју изнео америчком председнику Доналду Трампу током разговора пре почетка рата.
Нетанијаху је, према изворима које цитира медиј, током састанка у Белој кући око сат времена покушавао да убеди Трампа да би курдске групе са базама на северу Ирака могле да допринесу паду Ирана.
Трамп је наводно у почетку одобрио план, након чега је тихо пружена ограничена финансијска подршка припремама, док је касније било предвиђено и веће снабдевање оружјем.
Амерички званичници су, према тим наводима, обавестили поједине ирачке курдске партије да је напад на Иран неминован и да би те групе требало да нападну иранске базе и безбедносне објекте у пограничним областима уколико сукоб почне.
План је наводно предвиђао операције у иранским провинцијама Керманшах, Илам, Курдистан и Западни Азербејџан око 72 сата након почетка рата.
Курдске групе су, према изворима Би-Би-Си-ја, требало да добију ваздушну подршку, оружје, муницију и финансијску помоћ.
Гол је навео да су неке курдске групе пре почетка рата купиле теренска возила, на њих поставиле војну опрему и набавиле оружје преко црног тржишта у Ираку.
Операција на крају није реализована, јер је Трамп одустао од тог плана, наводи Би-Би-Си.
Према Головим изворима, Трамп је пре рата разговарао са курдским лидерима Масудом Барзанијем и Бафелом Талабанијем, као и са лидером једне сепаратистичке иранске курдске странке.
Неколико дана касније Трамп је саопштио да не жели да Курди буду укључени у рат, што је, према Головој оцени, указивало на промену првобитне одлуке САД.
Израел већ дуго одржава дискретне војне, обавештајне и пословне везе са појединим курдским групама, које сматра могућим савезником против заједничких противника, наводи дописник Би-Би-Си-ја.
Наводи о улози израелске обавештајне службе Мосад и америчке ЦИА у подршци курдским групама нису независно потврђени из званичних извора.
