Лом у Тирани! Албанци грлили цео Запад: Сад једни вуку у Вашингтон, а други у Брисел – уз помоћ ОВК
© Sputnik / Костис Нтантамис
/ Пратите нас
Протести у Албанији улазе у четврту недељу и док се једна страна држи америчког залеђа, друга подршку види у Бриселу. Анализа ове замршене ситуације указује на данашњи спољнополитички правац Албаније, али и целокупног албанског политичког, па и националног корпуса.
Овако историчар и аналитичар са Косова и Метохије Милош Дамјановић коментарише вишенедељне демонстрације који букте Албанијом.
У Тирани је у току четврта недеља протеста због изградње луксузног одмаралишта у заштићеном подручју код Валоне, пројекта који се доводи у везу са зетом Доналда Трампа, Џаредом Кушнером.
Демонстранти су изашли са захтевима за оставку владе, а саопштио их је бивши припадник ОВК Дритан Гоџа. Све ово подстакло је спекулације да се у Албанији, у позадини протеста, сукобљавају две јаке струје – америчка и бриселска коју помажу и из лажне државе Косово.
Дамјановић објашњава да, када је реч о албанском националном корпусу, кроз његово укупно политичко деловање и односе према националним интересима, може се уочити да Албанци настоје да избегну рискантне потезе, посебно када су у питању односи са великим силама са којима су традиционално изградили добре односе и од којих у значајној мери зависе на политичком плану.
У том смислу, не бих журио са закључком да ово представља суштинску промену албанског спољнополитичког курса од Вашингтона ка Бриселу. Такав утисак може да се стекне у јавности, пре свега кроз медијске интерпретације. Наравно, могуће је да у албанском друштву постоје одређене структуре које теже таквом заокрету, али не сматрам да су оне доминантне, нити да представљају главни разлог ових демонстрација, каже Дамјановић за Спутњик.
Ко је коме ближи
Зависно из угла из којег се посматра, албански протести могу представљати жељу за размимоилажењем, односно раскидом досадашњег проамеричког курса и његову замену Европском унијом, објашњава наш саговорник и додаје да су се до сада Албанци ослањали на јединствен западни политички систем, хомоген у политичком погледу, због чега и није било потребе да маневришу.
Сваки њихов политички потез је био подједанко добродошао или подједнако прихватљив и за Брисел и за Вашингтон, што додатно компликује данашњу ситуацију.
Са доласком администрације Доналда Трампа дошло је до извесних размимоилажења између Сједињених Америчких Држава и Европске уније. Та промена се, природно, одражава и на мање државе и народе трећег света. У таквим околностима и Албанци се налазе пред одређеном дилемом – ком политичком центру треба дати предност.
Режим Едија Раме проценио је да, упркос зависности Албаније и од Сједињених Држава и од Европске уније, примат ипак треба да има Вашингтон. У том контексту треба посматрати и све потезе које Рама предузима у односима са Вашингтоном, па чак и са Јерусалимом, који представља једног од најзначајнијих америчких савезника на Блиском истоку. Амеро-бриселски сукоб не може се најбоље наслутити из албанских протеста, али зато треба погледати Косово и Метохију, сматра наш саговорник.
Привремене институције власти у Приштини под контролом Албанаца у појединим питањима показују више разумевања за ставове Брисела него Вашингтона. Због тога постоје тумачења да Брисел, посредно преко власти у Приштини и Аљбина Куртија, покушава да изврши одређени притисак и на политичке прилике у Албанији, како би се она снажније везала за европски политички простор, а мање ослањала на администрацију Доналда Трампа.
Унутрашњи проблеми
Спољнополтички, геополитички фактор свако носи своју тежину, међутим, наш саговорник сматра да су унутрашњополитички разлози и захтеви демонстраната у овом случају више индикативни.
Са унутрашњег аспекта, главни покретач ових масовних демонстрација јесте акумулирано дугогодишње незадовољство албанског бирачког тела. То незадовољство усмерено је на опште стање у Албанији, које је повезано са мерама и потезима које предузима власт у Тирани. Албански народ је очигледно незадовољан корупцијом, криминализацијом друштва и ауторитарним политичким системом који је успоставио Еди Рама.
Захтеви које демонстранти постављају јасно показују у чему је суштина проблема и шта је главни мотив протеста, бар ако је судити према вољи већине. Реч је о тежњи ка политичким променама у Албанији, односно о жељи да се промени политички систем, сматра наш саговорник. Наравно, свака опозиција настоји да искористи овакве околности, без обзира на природу сукоба између власти и народа, али ови захтеви представљају крајњи циљ демонстраната – промену система који је успостављен доласком Едија Раме на власт.
То што поједини политички актери, попут бившег припадника ОВК Дритана Гоџе, који имају одређену тежину прошлости из ранијег периода, такође позивају Едија Раму да поднесе оставку, свакако је део ширег опозиционог деловања и општег народног незадовољства.
Из свих ових параметара види се да је главни разлог протеста потреба за променом политичког система. Еколошки спор око продаје земљишта послужио је као непосредан повод, али је суштина много дубља. Реч је о страху од нарушавања животне средине, али и о сумњама у законитост читавог процеса и начина на који власт доноси одлуке и прави уступке страним партнерима. Све то представља повод за политичко деловање чији је крајњи циљ промена политичког система и успостављање већег степена демократских стандарда, односно отклон од ауторитарности, корупције, криминализације друштва и других негативних појава, закључује Дамјановић.
Погледајте и:
