https://sputnikportal.rs/20260626/otkrivena-31-nova-vrsta-u-atlantskom-okeanu-1200736834.html
Откривена 31 нова врста у Атлантском океану
Откривена 31 нова врста у Атлантском океану
Sputnik Србија
Научна експедиција за истраживање морске биологије у међународним водама код обале Бразила открила је 31 нову морску врсту у само две недеље, што би, према... 26.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-26T22:03+0200
2026-06-26T22:03+0200
2026-06-26T22:03+0200
наука и технологија
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/19/1200711561_0:60:1152:708_1920x0_80_0_0_922946ca9d6d1121f4b24b3b7bb148a3.jpg
Експедицију је предводио међународни тим од око 20 научника из Сједињених Америчких Држава, Аустралије, Бразила и Јапана, којим управља Институт Шмит за океанографију уз подршку Универзитета Западне Аустралије и других институција.Истраживање средњих слојева океанаИстраживања су спроведена у средњим слојевима океана између морског дна и површине, подручју које научници сматрају највећим стаништем на Земљи, које обухвата око 90 одсто животног простора планете и које је до сада релативно слабо истражено.Међу откривеним врстама налазе се различити морски организми, укључујући раколике амфиподе, брзе црволике организме, девет врста медуза, седам сифонoфора – колонијалних организама сродних медузама и коралима, седам врста чешљастих желеа, четири ларвацее које живе у слузавим структурама, као и два велика једноћелијска организма из групе ризарија.Узбудљива открића и нова технологијаГлавна научница експедиције Карен Озборн из Националног музеја природне историје у Вашингтону изјавила је да је подручје средњег слоја океана „препуно изузетних животињских врста о којима се веома мало зна“.„Било је веома узбудљиво. Ово подручје раније није било истражено на овај начин, па је постојала велика могућност открића нових врста. Ово је сигурно близу рекорда по броју нових животиња откривених у тако кратком времену“, навела је Озборн.Напредак у посматрању живих организамаПосебан технолошки напредак у експедицији представљала је употреба микроскопа са конфокалним системом и ротирајућим точком, названог „Сквид“, који омогућава посматрање ћелијске структуре живих микроорганизама у реалном времену.Према речима научника, овај систем омогућава да се први пут на броду посматра интеракција ћелија, размена материјала и формирање структура, што је раније захтевало вишенедељну лабораторијску припрему. Истраживачи су користили и експерименталне системе за снимање, генетску анализу и тим таксономских стручњака за брзу идентификацију врста.Експедиција је такође допринела разумевању кретања морских организама и њиховог утицаја на глобалне процесе, укључујући апсорпцију угљеника у океанима.„Оно што је до сада откривено само је врх леденог брега. У океанима постоји огроман број организама који на различите начине решавају животне изазове. Можемо много да научимо од њих“, нагласила је Озборн.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/19/1200711561_64:0:1088:768_1920x0_80_0_0_1842a343b03b3412c8f7ebc66b758628.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
живи свет и генетика
Откривена 31 нова врста у Атлантском океану
Научна експедиција за истраживање морске биологије у међународним водама код обале Бразила открила је 31 нову морску врсту у само две недеље, што би, према истраживачима, могло да представља рекорд у брзини идентификације нових врста, саопштили су данас учесници пројекта.
Експедицију је предводио међународни тим од око 20 научника из Сједињених Америчких Држава, Аустралије, Бразила и Јапана, којим управља Институт Шмит за океанографију уз подршку Универзитета Западне Аустралије и других институција.
Истраживање средњих слојева океана
Истраживања су спроведена у средњим слојевима океана између морског дна и површине, подручју које научници сматрају највећим стаништем на Земљи, које обухвата око 90 одсто животног простора планете и које је до сада релативно слабо истражено.
Међу откривеним врстама налазе се различити морски организми, укључујући раколике амфиподе, брзе црволике организме, девет врста медуза, седам сифонoфора – колонијалних организама сродних медузама и коралима, седам врста чешљастих желеа, четири ларвацее које живе у слузавим структурама, као и два велика једноћелијска организма из групе ризарија.
Узбудљива открића и нова технологија
Главна научница експедиције Карен Озборн из Националног музеја природне историје у Вашингтону изјавила је да је подручје средњег слоја океана „препуно изузетних животињских врста о којима се веома мало зна“.
„Било је веома узбудљиво. Ово подручје раније није било истражено на овај начин, па је постојала велика могућност открића нових врста. Ово је сигурно близу рекорда по броју нових животиња откривених у тако кратком времену“, навела је Озборн.
Напредак у посматрању живих организама
Посебан технолошки напредак у експедицији представљала је употреба микроскопа са конфокалним системом и ротирајућим точком, названог „Сквид“, који омогућава посматрање ћелијске структуре живих микроорганизама у реалном времену.
Према речима научника, овај систем омогућава да се први пут на броду посматра интеракција ћелија, размена материјала и формирање структура, што је раније захтевало вишенедељну лабораторијску припрему. Истраживачи су користили и експерименталне системе за снимање, генетску анализу и тим таксономских стручњака за брзу идентификацију врста.
Експедиција је такође допринела разумевању кретања морских организама и њиховог утицаја на глобалне процесе, укључујући апсорпцију угљеника у океанима.
„Оно што је до сада откривено само је врх леденог брега. У океанима постоји огроман број организама који на различите начине решавају животне изазове. Можемо много да научимо од њих“, нагласила је Озборн.