https://sputnikportal.rs/20260627/neocekivani-manevar-nagli-zaokret-amerike-koji-jake-igrace-petom-brzinom-vozi-u---ambis---1200739931.html
(Не)очекивани маневар: Нагли заокрет Америке који јаке играче петом брзином вози у - амбис
(Не)очекивани маневар: Нагли заокрет Америке који јаке играче петом брзином вози у - амбис
Sputnik Србија
Зашто се Трамп баш сада одлучио на даље повећавање улагања за војску, поред ионако енормних улагања? Зато што им све иде низбрдо. Измишљају нове послове за... 27.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-27T21:20+0200
2026-06-27T21:20+0200
2026-06-27T21:20+0200
свет
свет
свет – политика
свет – економија
сад
кина
фабрика ракета
аутомобилска индустрија
електрична возила
електрични аутомобил
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/1a/1200739397_0:9:1024:585_1920x0_80_0_0_4d9368f84aa35964ef45a5fff3f4035d.jpg
Овако најаву америчког председника Доналда Трампа да ће аутомобилске компаније које имају слободне производне капацитете склапати уговоре за израду ракета, коментарише за Спутњик адвокат и народни посланик Бранко Павловић:Први човек Америке је најавио производњу наоружања у аутомобилским компанијама које имају слободне производне капацитете, укључујући ракете „патриот“ и „томахавк“.Нови Форд „Патриот“Он је изјавио да је Детроит, предвођен гигантима као што су „Џенерал Моторс“, али и „Форд“, веома заинтересован за производњу оружја.Медији преносе да је сукоб са Ираном значајно исцрпео залихе наоружања и отворио питање спремности САД за могуће нове војне сукобе, уз податак да је за само седам недеља потрошена готово 50 одсто залиха ракета "патриот" и око 30 одсто ракета "томахавк".За обнављање тих залиха биће потребно неколико година, и то вероватно може бити један од разлога зашто ће се аутомобилске фабрике суштински претварати у војне.Покушај да се заустави пад берзеПавловић, међутим, тврди да је главни разлог чисто економске природе, јер су на измене приморани и други сектори:„Пример је америчка мулитнационална компанија НВИДИА, технолошки џин фокусиран на производњу хардвера и вештачку интелигенцију, најављује да ће производити персоналне рачунаре, зато што им пада профит, јер не могу више да продају полупроводнике Кини. О томе је реч и са аутомобилима и ракетама. Да им се не би стровалила берза, показало да аутомобилска индустрија има ненормалан пад профитабилности, што би повукло пад берзе, измишљају нове послове. То су снажни индикатори да читаве гране, што у ИТ сектору, што у реалном сектору аутомобилске индустрије, у ствари не могу да издрже конкуренцију“.Павловић додаје да на први поглед лаику то делује као логично решење, али заправо се оваквим обртом у аутомобилској индустрији ствари за државу додатно компликују:Немачки рецепт за економију и поход на ИстокИстовремено, Немачка пролази кроз највећу економску и безбедносну трансформацију од Хладног рата, познату као „Zeitenwende“ - Прекретница. Влада активно ради на преоријентисању кључних индустријских гиганата ка војној производњи, претварајући цивилне фабрике у одбрамбена постројења.Аутомобилски сектор, као стуб немачке привреде, најбрже преусмерава своје капацитете због високе експертизе у роботици, обради метала и масовној производњи.„Рајнметал“ је преузео бивше погоне за производњу ауто-делова и пренаменио за склапање борбених возила. Такође, сектори који су некада правили клипове и блокове мотора за аутомобиле сада производе компоненте за војне камионе и оклопњаке.И два гиганта ауто-делова, “Континентал“ и „Цет-Еф“ (ZF) све већи део својих истраживачких и производних капацитета пребацују на војне уговоре. Не заостаје ни сектор машиноградње и челика.Трампов дефицит – на дефицитПавловић, међутим, каже да случајеви трансформације фабрика у Немачкој и Америци не могу да се пореде. Преоријентисање на папиру и по инвестицијама није исто:„Немачка индустрија може да се адаптира за војну индустрију и сигурно ће практично даље ићи тим путем, вођена идеолошким разлозима, али је и њен први мотив покушај да не буде у рецесији. Међутим, САД немају довољно јаку војну индустрију да би се то уопште исплатило. Трампов проблем је у томе што на велики дефицит буџета Америке додаје нови дефицит. Нема ту много памети. То је чисто субвенционисање и тиме ће само уљуљкати своју индустрију у реалном сектору, да сутра буде још мање конкурентна“.Кина прогутала конкуренцијуАуто-гиганти, пре свега „Џенерал Моторс“ и „Форд“, уложили су стотине милијарди долара у прелазак на електричне аутомобиле, али је потражња драстично опала, уз високе камате, возила су прескупа за просечног Американца.У последње четири године само ова два произвођача су у ветар бацила близу 30 милијарди долара, у покушају да стигну кинеску конкуренцију.Кина производи више аутомобила него САД, Јапан и Индија, која је претекла Јапан, заједно. Са њених трака годишње сиђе преко 30 милиона возила, што је око 40 одсто укупне светске производње.Крах империјалистичког приступаЗапад, тврди наш саговорник, очигледно није способан да прихвати да у овом тренутку није конкурентан и продуктиван и да мора много да ради да би поправио своје перформансе:„Настављају по старом, санкциониши, прети, отимај. Уместо да кажу, добро, идемо у конкуренцију, али смо отворени за све друге. У првом кварталу ове године увоз у Кини је порастао за 12 одсто. Дакле, то није затворено, већ отворено тржиште за све који кроз то могу да се развијају. А концепција Запада и Америке је, ја ти на свом тржишту не дам ништа, ако могу, а од тебе тражим све, без обзира на економске резоне. То је, наравно, концепција која дугорочно не може да опстане“.Павловић истиче да се развој кинеске аутомобилске индустрије није догодио зато што је дошло до промене у геополитици, већ зато што је кинески модел развоја бољи. И не само кинески:„А онда је одатле дошла снага и геополитичка могућност да се не дозволи још већи западни империјализам који те пљачка и да не дозволиш више ту могућност. Америка још има, у одређеним сферама истраживачких, иновационих и других и капацитета. Много мање него некада, али је Европска унија, односно Европа у целини, у озбиљном заостатку“, каже наш саговорник и додаје да верује да је тај недостатак ненадокнадив.Царине за кинеска електрична возила у ЕУ крећу се од 17,8 до 45,3 одсто, са урачунатих 10 одсто основне царине која важи за све аутомобиле ван Европске уније. САД примењују радикалну царину од чак 100 одсто како би потпуно блокирале увоз електричних аутомобила из Кине.Али кинески произвођачи успешно заобилазе америчке баријере. Њихова возила већ улазе на тржиште САД преко Мексика. Увелико планирају и изградњу сопствених фабрика на мексичком тлу, али и у Канади. Тако би испуниле услове северноамеричког трговинског споразума и избегле све царинске намете.Погледајте и:
сад
кина
немачка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
свет, свет – политика, свет – економија, сад, кина, фабрика ракета, аутомобилска индустрија, електрична возила, електрични аутомобил, ракете "томахавк", доналд трамп, бранко павловић, немачка, анализе и мишљења
свет, свет – политика, свет – економија, сад, кина, фабрика ракета, аутомобилска индустрија, електрична возила, електрични аутомобил, ракете "томахавк", доналд трамп, бранко павловић, немачка, анализе и мишљења
(Не)очекивани маневар: Нагли заокрет Америке који јаке играче петом брзином вози у - амбис
Зашто се Трамп баш сада одлучио на даље повећавање улагања за војску, поред ионако енормних улагања? Зато што им све иде низбрдо. Измишљају нове послове за цивилну индустрију не би ли некако одржали поверење инвеститора у те акције. Али преоријентисање америчких аутомобилских концерна на производњу оружја води у задуживање - у још већу пропаст.
Овако најаву америчког председника Доналда Трампа да ће аутомобилске компаније које имају слободне производне капацитете склапати уговоре за израду ракета, коментарише за Спутњик адвокат и народни посланик Бранко Павловић:
„Потез на који се Трамп одлучио мање је мотивисан растом БДП-а, што је иначе кључни мотив Мерца за инвестирања у Немачкој, а много више страхом од краха берзе“.
Први човек Америке је
најавио производњу наоружања у аутомобилским компанијама које имају слободне производне капацитете, укључујући ракете „
патриот“ и „
томахавк“.
Он је изјавио да је Детроит, предвођен гигантима као што су „Џенерал Моторс“, али и „Форд“, веома заинтересован за производњу оружја.
Медији преносе да је
сукоб са Ираном значајно исцрпео залихе наоружања и отворио питање спремности САД за могуће нове војне сукобе, уз податак да је за само седам недеља потрошена готово 50 одсто залиха ракета "патриот" и око 30 одсто ракета "томахавк".
За обнављање тих залиха биће потребно неколико година, и то вероватно може бити један од разлога зашто ће се аутомобилске фабрике суштински претварати у војне.
Покушај да се заустави пад берзе
Павловић, међутим, тврди да је главни разлог чисто економске природе, јер су на измене приморани и други сектори:
„Пример је америчка мулитнационална компанија НВИДИА, технолошки џин фокусиран на производњу хардвера и вештачку интелигенцију, најављује да ће производити персоналне рачунаре, зато што им пада профит, јер не могу више да продају полупроводнике Кини. О томе је реч и са аутомобилима и ракетама. Да им се не би стровалила берза, показало да аутомобилска индустрија има ненормалан пад профитабилности, што би повукло пад берзе, измишљају нове послове. То су снажни индикатори да читаве гране, што у ИТ сектору, што у реалном сектору аутомобилске индустрије, у ствари не могу да издрже конкуренцију“.
Павловић додаје да на први поглед лаику то делује као логично решење, али заправо се оваквим обртом у аутомобилској индустрији ствари за државу додатно компликују:
„То значи да Америка мора даље да се задужује, да би им правила наруџбине по којима ће они имати неки пословни приход. А то ће значити даље повећавање камата на америчке дугове“.
Немачки рецепт за економију и поход на Исток
Истовремено, Немачка пролази кроз највећу економску и безбедносну трансформацију од Хладног рата, познату као „Zeitenwende“ - Прекретница. Влада активно ради на преоријентисању кључних индустријских гиганата ка војној производњи, претварајући цивилне фабрике у одбрамбена постројења.
Аутомобилски сектор, као стуб немачке привреде,
најбрже преусмерава своје капацитете због високе експертизе у роботици, обради метала и масовној производњи.
„Рајнметал“ је преузео бивше погоне за производњу ауто-делова и пренаменио за склапање борбених возила. Такође, сектори који су некада правили клипове и блокове мотора за аутомобиле сада производе компоненте за војне камионе и оклопњаке.
И два гиганта ауто-делова, “Континентал“ и „Цет-Еф“ (ZF) све већи део својих истраживачких и производних капацитета пребацују на војне уговоре. Не заостаје ни сектор машиноградње и челика.
Трампов дефицит – на дефицит
Павловић, међутим, каже да случајеви трансформације фабрика у Немачкој и Америци не могу да се пореде. Преоријентисање на папиру и по инвестицијама није исто:
„Немачка индустрија може да се адаптира за војну индустрију и сигурно ће практично даље ићи тим путем, вођена идеолошким разлозима, али је и њен први мотив покушај да не буде у рецесији. Међутим, САД немају довољно јаку војну индустрију да би се то уопште исплатило. Трампов проблем је у томе што на велики дефицит буџета Америке додаје нови дефицит. Нема ту много памети. То је чисто субвенционисање и тиме ће само уљуљкати своју индустрију у реалном сектору, да сутра буде још мање конкурентна“.
Кина прогутала конкуренцију
Ауто-гиганти, пре свега „Џенерал Моторс“ и „Форд“, уложили су стотине милијарди долара у прелазак на електричне аутомобиле, али је потражња драстично опала, уз високе камате, возила су прескупа за просечног Американца.
У последње четири године само ова два произвођача су у ветар бацила близу 30 милијарди долара, у покушају да стигну кинеску конкуренцију.
„Ни Кина некада није могла да прати конкуренцију. Била је нигде, али је поставила захтеве пред своје истраживаче, поставила једну умерену заштиту и привлачење страних технологија, док није ојачала. Онда је корак по корак, са озбиљним одрицањима, дошла до нивоа на коме је сада доминантна“, каже наш саговорник.
Кина производи више аутомобила него САД, Јапан и Индија, која је претекла Јапан, заједно. Са њених трака годишње сиђе преко 30 милиона возила, што је око 40 одсто укупне светске производње.
Крах империјалистичког приступа
Запад, тврди наш саговорник, очигледно није способан да прихвати да у овом тренутку није конкурентан и продуктиван и да мора много да ради да би поправио своје перформансе:
„Настављају по старом, санкциониши, прети, отимај. Уместо да кажу, добро, идемо у конкуренцију, али смо отворени за све друге. У првом кварталу ове године увоз у Кини је порастао за 12 одсто. Дакле, то није затворено, већ отворено тржиште за све који кроз то могу да се развијају. А концепција Запада и Америке је, ја ти на свом тржишту не дам ништа, ако могу, а од тебе тражим све, без обзира на економске резоне. То је, наравно, концепција која дугорочно не може да опстане“.
Павловић истиче да се развој кинеске аутомобилске индустрије није догодио зато што је дошло до промене у геополитици, већ зато што је кинески модел развоја бољи. И не само кинески:
„А онда је одатле дошла снага и геополитичка могућност да се не дозволи још већи западни империјализам који те пљачка и да не дозволиш више ту могућност. Америка још има, у одређеним сферама истраживачких, иновационих и других и капацитета. Много мање него некада, али је Европска унија, односно Европа у целини, у озбиљном заостатку“, каже наш саговорник и додаје да верује да је тај недостатак ненадокнадив.
Царине за кинеска електрична возила у ЕУ крећу се од 17,8 до 45,3 одсто, са урачунатих 10 одсто основне царине која важи за све аутомобиле ван Европске уније. САД примењују радикалну царину од чак 100 одсто како би потпуно блокирале увоз електричних аутомобила из Кине.
Али кинески произвођачи успешно заобилазе америчке баријере. Њихова возила већ улазе на тржиште САД преко Мексика. Увелико планирају и изградњу сопствених фабрика на мексичком тлу, али и у Канади. Тако би испуниле услове северноамеричког трговинског споразума и избегле све царинске намете.
