https://sputnikportal.rs/20260627/sta-donosi-povratak-bakira-izetbegovica-na-politicku-scenu-u-bih-1200762524.html
Шта доноси повратак Бакира Изетбеговића на политичку сцену у БиХ
Шта доноси повратак Бакира Изетбеговића на политичку сцену у БиХ
Sputnik Србија
Бакир Изетбеговић је један од најекстремнијих бошњачких политичара и његовим повратком на политичку сцену у октобру могла би се заиста очекивати још ужаренија... 27.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-27T20:20+0200
2026-06-27T20:20+0200
2026-06-27T20:21+0200
регион
регион
регион – политика
босна и херцеговина (бих)
република српска (рс)
бакир изетбеговић
милорад додик
ел муџахедин
екстремизам
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/1b/1200769200_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_9f4ee9b855efc9b7e3f6d54c21351a01.jpg
Случајно или не, али од како је Бакир Изетбеговић најавио да се враћа у политику и да ће предводити СДА на општим изборима на јесен у БиХ, у Федерацији БиХ учестали су инциденти уперени против Срба. Прво је запаљена застава Републике Српске код ентитетске линије између Републике Српске и Федерације БиХ, па је срушено око 80 православних гробова код Травника, да би недавно Изетбеговић јавно на једној телевизији рекао да Додика “неком силом мора решити“.Алијин аманет БакируКолико су у БиХ јаке позиције Бакира Изетбеговића неколико месеци пред опште изборе и да ли се бошњачко бирачко тело екстремизује.Политиколог из Бањалуке Анђелко Козомара напомиње да екстремизам у Босни не зависи само од једног политичара, у овом случају од Бакира Изетбеговића јер већина њихових актуелних политичара су екстремисти који имају заједнички циљ , а то је -укинути Републику Српску.Дакле, додаје он, Изетбеговић сада хоће да се врати после четири године паузе у политичком животу БиХ на велика врата и већ у почетку је направио сукоб са Додиком наступом на федералном јавном сервису када је рекао да Додика треба уклонити силом.Отворена претњаПовезаност Бакира Изетбеговића, некадашњег члана Председништва Босне и Херцеговине, са муџахединима који су ратовали у саставу Армије РБиХ (посебно одреду „Ел Муџахед”) предмет је вишегодишњих политичких, правних и медијских расправа у региону. Кључне тачке ове везе укључују пре свега политичко наслеђе његовог оца Алије Изетбеговића, ратног председника Председништва РБиХ, који је формално одобрио долазак страних добровољаца – муџахедина.Бакирове ратне везеБакир Изетбеговић је у више наврата бранио ову одлуку, наводећи да су они дошли да помогну у одбрани Босне и Херцеговине. Током рата у Босни и Херцеговини (1992–1995), Бакир Изетбеговић је обављао функцију секретара свог оца. Критичари и политички противници га оптужују да је био кључна спона за финансирање и допремање страних бораца и представника муслиманских хуманитарних организација из исламских земаља. Иако он сам никада није био војни командант, у јавности се често постављало питање његове одговорности за ратне злочине које су муџахедини починили над цивилима и заробљеницима.С друге стране, Бакир Изетбеговић и његови сарадници одбацују ове оптужбе. Они истичу да муџахедини нису били под директном политичком контролом Председништва, већ су деловали унутар војних структура Армије РБиХ, те да су након рата сви наводи о њиховом деловању били предмет истрага правосудних институција у БиХ.
https://sputnikportal.rs/20260625/objavljen-snimak-razgovora-dodika-i-izetbegovica-video-1200692238.html
босна и херцеговина (бих)
република српска (рс)
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Бранкица Ристић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Бранкица Ристић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Бранкица Ристић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
регион, регион – политика, босна и херцеговина (бих), република српска (рс), бакир изетбеговић, милорад додик, ел муџахедин, екстремизам, анализе и мишљења
регион, регион – политика, босна и херцеговина (бих), република српска (рс), бакир изетбеговић, милорад додик, ел муџахедин, екстремизам, анализе и мишљења
Шта доноси повратак Бакира Изетбеговића на политичку сцену у БиХ
20:20 27.06.2026 (Освежено: 20:21 27.06.2026) Бакир Изетбеговић је један од најекстремнијих бошњачких политичара и његовим повратком на политичку сцену у октобру могла би се заиста очекивати још ужаренија атмосфера на политичкој позорници Босне и Херцеговине, оцењује политиколог Анђелко Козомара.
Случајно или не, али од како је Бакир Изетбеговић најавио да се враћа у политику и да ће предводити СДА на општим изборима на јесен у БиХ, у Федерацији БиХ учестали су инциденти уперени против Срба. Прво је запаљена застава Републике Српске код ентитетске линије између Републике Српске и Федерације БиХ, па је срушено око 80 православних гробова код Травника, да би недавно Изетбеговић јавно на једној телевизији рекао да Додика “неком силом мора решити“.
Колико су у БиХ јаке позиције Бакира Изетбеговића неколико месеци пред опште изборе и да ли се бошњачко бирачко тело екстремизује.
Политиколог из Бањалуке Анђелко Козомара напомиње да екстремизам у Босни не зависи само од једног политичара, у овом случају од Бакира Изетбеговића јер већина њихових актуелних политичара су екстремисти који имају заједнички циљ , а то је -укинути Републику Српску.
„То је аманет који им је оставио Алија Изетбеговић у својој Исламској декларацији и у својим каснијим иступима након рата у БиХ. Дакле, сви они, и Денис Бећировић, и Елмедин Конаковић и други имају тај циљ и ту жељу. Бакир је нешто екстремнији и он је, рекло би се, храбрији у том настојању да укине Републику Српску, зато што има већу подршку бошњачког бирачког тела него ови остали,“ каже Козомара.
Дакле, додаје он, Изетбеговић сада хоће да се врати после четири године паузе у политичком животу БиХ на велика врата и већ у почетку је направио сукоб са Додиком наступом на федералном јавном сервису када је рекао да Додика треба уклонити силом.
„Та отворена претња наравно, није могла остати без одјека у бошњачкој јавности, али и код Срба који су енергично протестовали против те претње која од завршетка рата није примерена међу политичарима на просторима Босне и Херцеговине. Познато је да је Бакир Изетбеговић, најпре његов отац, а касније он, доводио муџахедине у Босну и Херцеговину да одсецају српске главе на Озрену… Познато је и да је он један од најоданијих људи терористичке организације „Муслиманска браћа“ која је у целом свету проглашена терористичком организацијом, једино у БИХ није забрањена и њени чланови имају БиХ пасоше,“ напомиње наш саговорник.
Повезаност Бакира Изетбеговића, некадашњег члана Председништва Босне и Херцеговине, са муџахединима који су ратовали у саставу Армије РБиХ (посебно одреду „Ел Муџахед”) предмет је вишегодишњих политичких, правних и медијских расправа у региону. Кључне тачке ове везе укључују пре свега политичко наслеђе његовог оца Алије Изетбеговића, ратног председника Председништва РБиХ, који је формално одобрио долазак страних добровољаца – муџахедина.
Бакир Изетбеговић је у више наврата бранио ову одлуку, наводећи да су они дошли да помогну у одбрани Босне и Херцеговине. Током рата у Босни и Херцеговини (1992–1995), Бакир Изетбеговић је обављао функцију секретара свог оца. Критичари и политички противници га оптужују да је био кључна спона за финансирање и допремање страних бораца и представника муслиманских хуманитарних организација из исламских земаља. Иако он сам никада није био војни командант, у јавности се често постављало питање његове одговорности за ратне злочине које су муџахедини починили над цивилима и заробљеницима.
У послератном периоду неретко су се у медијима појављивале тврдње о контактима и састанцима између Бакира Изетбеговића и припадника одреда „Ел Муџахед”, након рата. Такође, политички кругови често доводе у везу политику странке коју је предводио (СДА) са ширењем радикалног ислама и вехабијског покрета на овим просторима.
С друге стране, Бакир Изетбеговић и његови сарадници одбацују ове оптужбе. Они истичу да муџахедини нису били под директном политичком контролом Председништва, већ су деловали унутар војних структура Армије РБиХ, те да су након рата сви наводи о њиховом деловању били предмет истрага правосудних институција у БиХ.
