https://sputnikportal.rs/20260627/sta-se-desava-u-mozgu-tokom-toplotnog-talasa-1200760627.html
Шта се дешава у мозгу током топлотног таласа
Шта се дешава у мозгу током топлотног таласа
Sputnik Србија
Стручњаци се не фокусирају само на решења за ублажавање последица екстремних температура на тело. Прекомерна врућина може изазвати и низ последица по ментално... 27.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-27T23:00+0200
2026-06-27T23:00+0200
2026-06-27T23:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/12/1141245585_0:250:3069:1976_1920x0_80_0_0_6bee350c95593bd855549513379933a9.jpg
„Истраживања показују да се током најтоплијих дана повећавају случајеви агресије, инциденти у саобраћају изазвани бесом, насиље, па чак и посете хитној помоћи због проблема менталног здравља“, изјавила је клиничка психолошкиња Клинике Кливленд, Сузан Алберс. „Прегревање нам изазива нелагодност. Када осећамо физичку нелагодност, имамо мање стрпљења, раздражљивији смо и брже емотивно реагујемо“, навела је Алберс. Како истиче, када мозак улаже већи напор да помогне телу да одржи температуру, располаже са мање ресурса за смиреност и концентрацију. Чак и блага дехидратација може утицати на пажњу, доношење одлука и емоцијеНајважније током периода високих температура јесте правилна хидратација. Стручњаци непрестано подсећају колико је важан довољан унос течности. Према препорукама Светске здравствене организације, савјетује се око једна чаша воде на сат, односно укупно најмање два до три литра дневно. Када је организам дехидриран, теже регулише телесну температуру, што може изазвати поспаност, вртоглавицу и главобољу. Истовремено, нарушава се и функција мозга. „Чак и блага дехидратација може утицати на делове мозга задужене за пажњу, доношење одлука и емоције. Можете се осећати анксиозније, имати замућено размишљање или бити раздражљиви, пре него што уопште схватите да сте жедни“, објашњава Алберс. „Прегревање може учинити да мозак осећа стање прекомерне стимулације. Ако приметите да постајете раздражљиви, анксиозни или имате осећај да не можете да се носите са ситуацијом, промените окружење“, саветује Алберс. Квалитетан сан такође има кључну улогу у правилном функционисању организма током дана. Алберс истиче да лош квалитет сна представља важан фактор који утиче на расположење и емоционалну равнотежу. „Чак и једна лоша ноћ сна може вас учинити емотивно рањивијим, нестрпљивијим и мање способним да се носите са свакодневним потешкоћама и разочарањима“, наглашава она за Еуроњуз. Топлотни талас и ментално здравље: Ко је најугроженији? Особе које већ имају проблеме са менталним здрављем посебно су осетљиве на екстремне температуре. Претходна истраживања показују да прекомерна врућина може имати и непосредне и одложене последице, повећавајући ризик од самоубиства, погоршавајући симптоме шизофреније, као и анксиозних поремећаја, депресије и поремећаја повезаних са употребом психоактивних супстанци.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика
Шта се дешава у мозгу током топлотног таласа
Стручњаци се не фокусирају само на решења за ублажавање последица екстремних температура на тело. Прекомерна врућина може изазвати и низ последица по ментално здравље — од раздражљивости и анксиозности до појачане агресивности.
„Истраживања показују да се током најтоплијих дана повећавају случајеви агресије, инциденти у саобраћају изазвани бесом, насиље, па чак и посете хитној помоћи због проблема менталног здравља“, изјавила је клиничка психолошкиња Клинике Кливленд, Сузан Алберс.
„Прегревање нам изазива нелагодност. Када осећамо физичку нелагодност, имамо мање стрпљења, раздражљивији смо и брже емотивно реагујемо“, навела је Алберс.
Како истиче, када мозак улаже већи напор да помогне телу да одржи температуру, располаже са мање ресурса за смиреност и концентрацију.
Чак и блага дехидратација може утицати на пажњу, доношење одлука и емоције
Најважније током периода високих температура јесте правилна хидратација. Стручњаци непрестано подсећају колико је важан довољан унос течности. Према препорукама Светске здравствене организације, савјетује се око једна чаша воде на сат, односно укупно најмање два до три литра дневно.
Када је организам дехидриран, теже регулише телесну температуру, што може изазвати поспаност, вртоглавицу и главобољу. Истовремено, нарушава се и функција мозга.
„Чак и блага дехидратација може утицати на делове мозга задужене за пажњу, доношење одлука и емоције. Можете се осећати анксиозније, имати замућено размишљање или бити раздражљиви, пре него што уопште схватите да сте жедни“, објашњава Алберс.
„Прегревање може учинити да мозак осећа стање прекомерне стимулације. Ако приметите да постајете раздражљиви, анксиозни или имате осећај да не можете да се носите са ситуацијом, промените окружење“, саветује Алберс.
Квалитетан сан такође има кључну улогу у правилном функционисању организма током дана. Алберс истиче да лош квалитет сна представља важан фактор који утиче на расположење и емоционалну равнотежу.
„Чак и једна лоша ноћ сна може вас учинити емотивно рањивијим, нестрпљивијим и мање способним да се носите са свакодневним потешкоћама и разочарањима“, наглашава она
за Еуроњуз.
Топлотни талас и ментално здравље: Ко је најугроженији?
Особе које већ имају проблеме са менталним здрављем посебно су осетљиве на екстремне температуре. Претходна истраживања показују да прекомерна врућина може имати и непосредне и одложене последице, повећавајући ризик од самоубиства, погоршавајући симптоме шизофреније, као и анксиозних поремећаја, депресије и поремећаја повезаних са употребом психоактивних супстанци.
