Свет се диви Јапанцима, а иза свега стоји – Србин из Лознице /видео/
© AP Photo / Julio Cortez
Пратите нас
Репрезентација Јапана једно је од најпријатнијих изненађења Светског првенства, не само због резултата, већ и због начина на који игра. „Самураји“ су показали изузетно модеран, динамичан и храбар фудбал, а посебну пажњу аналитичара привукао је њихов офанзивни систем у мечу против Холандије.
Јапан је у фази напада често градио игру са тројицом у последњој линији, док се Даичи Камада спуштао дубоко како би помогао у организацији напада. Бочни штопери су ширили терен, улазили високо и повремено правили продоре напред, док је офанзивна линија била у сталном покрету.
Управо та кретања правила су највећи проблем Холандији. Нападачи и офанзивни везисти Јапана непрестано су мењали позиције, извлачили дефанзивце, отварали простор једни другима и стварали празнине у последњој трећини терена. Холандска одбрана морала је да буде максимално концентрисана на свако померање, јер је Јапан врло лако долазио до простора између линија.
Због тога све више стручњака сматра да је Јапан једна од најузбудљивијих офанзивних репрезентација на овом Мундијалу.
Ипак, корени оваквог фудбала не леже само у актуелној генерацији. Велики утицај на развој модерног јапанског фудбала имао је српски тренер Михаило „Миша“ Петровић, човек чији је систем у Јапану постао познат као „Миша стил“.
Credit to @ikawo4649 here
— Leo🧪™ (@Leo_nxgen) June 16, 2026
Apparently it's a tactical style called the "Misha Style" in Japan. It's similar to what I explained earlier in the quoted tweet. Very interesting imo.
Here's the link to the full read 👇https://t.co/CTlwFXTwbr https://t.co/AU9HX0fyNU pic.twitter.com/XfF0oOWL1y
Петровић никада није био селектор Јапана, али је као клупски тренер оставио огроман траг у тамошњем фудбалу. Рођен је у Лозници 18. октобра 1957. године, а током играчке каријере наступао је за Рад, Црвену звезду, Олимпију из Љубљане, Динамо и Штурм.
Тренерску каријеру почео је у Европи, где је водио СВ Пелау, аматерски тим Штурма, Приморје, Домжале, Олимпију Љубљану, Дравоград и Штурм из Граца, пре него што је 2006. године стигао у Јапан и преузео Санфрече Хирошиму.
Управо у Хирошими почиње његова јапанска револуција. Иако је клуб у првој пуној сезони испао у другу лигу, руководство је задржало поверење у српског стручњака. Петровић је остао доследан својој идеји игре, а Санфрече се већ 2008. вратио у елиту освојивши Џеј 2 лигу са тадашњих рекордних 100 бодова. Исте године клуб је освојио и Суперкуп Јапана.
После Санфречеа, Петровић је од 2012. до 2017. водио Урава Ред Дајмондсе, са којима је освојио Лига куп 2016. године. Потом је од 2018. до 2025. био на клупи Хокаидо Консадоле Сапора, који је одвео до четвртог места, најбољег пласмана у историји клуба. Због тог успеха проглашен је за тренера године у Јапану.
Године 2020. постао је први страни тренер са 200 победа у највишем рангу јапанског фудбала, а 2023. и тренер са највише вођених утакмица у историји Џеј 1 лиге. Од 2026. године предводи Нагоју Грампус.
Његов „Миша стил“ заснива се на формацији 3-4-2-1, али је суштина у непрестаним променама облика екипе у зависности од тога да ли тим има лопту или се брани.
One thing that stood out was how Japan was able to create space for themselves high up the pitch.
— Leo🧪™ (@Leo_nxgen) June 16, 2026
The Netherlands' backline had to be very alert to their movements.
I definitely think they're one of the most exciting attacking teams in this WC.pic.twitter.com/8KDr1J5tIQ https://t.co/H5LSBunn9e
Када се брани, екипа се трансформише у 5-4-1, са крилним бековима који се спуштају у последњу линију. Када напада, крилни бекови одлазе високо, двојица штопера се шире, један задњи везни се спушта у изградњу напада, а испред њега остаје чак пет офанзивних играча.
Такав систем омогућава лакши излазак из високог пресинга, стварање вишка у задњој линији и ослобађање простора за офанзивце. Истовремено, носи и велики ризик, јер губитак лопте може да остави огроман простор у средини терена.
🇯🇵📹
— Leo🧪™ (@Leo_nxgen) June 16, 2026
Japan's attacking sequence vs the Netherlands was very interesting. A back three in possession, Kamada dropping into the first line of buildup, with the wide CBs keeping the width and making forward runs.
Frontline always on the move, creating gaps for each other. pic.twitter.com/8ht2Utn8Pu
Ипак, када се изведе добро, овај стил доноси управо оно што данашњи Јапан показује на Светском првенству – брзину, покрет, храброст, техничку прецизност и константну претњу по противнички гол.
Због тога није случајно што се после игара Јапана на Мундијалу поново говори о Михаилу Петровићу. Српски тренер је кроз скоро две деценије рада у Јапану оставио дубок тактички траг, а његове идеје и данас живе у фудбалу који је постао један од најпрепознатљивијих у Азији.
Јапан на овом Светском првенству не игра само за резултат – он показује школу фудбала која је годинама грађена, усавршавана и преношена кроз клубове. А један од њених најважнијих архитеката био је управо Србин из Лознице – Михаило „Миша“ Петровић.
