00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
23 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
23 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
16:00
120 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Путина би требало схватити озбиљно: Запад на путу да пропусти - последњу прилику /видео/

© POOL / Уђи у базу фотографијаПутин честитао Дан Москве
Путин честитао Дан Москве - Sputnik Србија, 1920, 28.06.2026
Пратите нас
Русија питање територија сматра затвореним и не одустаје од четири области које је уградила у сопствени Устав. То је један од четири принципа које је изнео председник Владимир Путин, а који су у крајњем случају, били и на дневном реду мировних преговора у Истанбулу и у Енкориџу, каже за Спутњик дипломата Зоран Миливојевић.
Питање је, додаје он, само модалитета с тим што је Истанбулска варијанта била најповољнија за Украјину. У принципијелном смислу, тада је било лакше постићи нека решења везана за територијални приступ, док је после Енкориџа то све теже.
„И у ситуацији када се ствар компликује, а имам у виду америчко посредовање које садa изостаје, а имамо притисак Европљана и покушај да се оснажи та ратна опција, све су мање могућности да се неки циљеви остваре који су можда у време одржавања преговора били повољни. Саме поруке председника Путина дају до знања да је Русија спремна да разговара на тој платформи. Сада би било и политички, и безбедностно, и геостратешки, и рационално да се то прихвати“, рекао је саговорник емисије радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“.

Нова безбедносна архитектура

На питање да ли је то последња понуда Москве, на коју би Украјина могла да пристане, Миливојевић каже да ту није кључна одлука Кијева, јер je реч о сукобу који има глобалне димензије. Ради се, додаје он, о једној ствари без које тај сукоб не може да се заврши, а то је нова безбедностна архитектура и у том контексту Путинова понуда има смисла.
„Има основа да се заокружи та нова безбедностна структура, јер треба подсетити да је још у Истанбулу било јасно да нема проширења НАТО на Украјину као и да територије и интереси Русије у безбедносном смислу морају да буду заокружени. И то је била суштина тих разговора који су сада, нажалост, у другом прану. Подсећање на њих показује да се руска страна приближава ситуацији када можда неће моћи да даје овакве понуде. Треба озбиљно узети у oбзир поруке које долазе из Москве са разних нивоа, од неких рационалних и трезвених људи да не треба потцењивати Русију и њене капацитете, јер свако потцењивање у наредном периоду подиже ризик од озбиљних последица по све нас“, рекао је Миловојевић.

Одсуство рационалног приступа

Наш саговорник се боји неке озбиљније реакције руске стране, јер последње опомене Кремља иду практично у том правцу. Сведочимо, каже он, одсуству рационалног приступа на Западу, и због тога Путинову понуду са четири тачке треба третирати озбиљно. Види се, додаје Миливојевић, да западни интереси покушавају да склоне Русију са глобалне сцене као једног од главних играча и силе. То је нон-стоп присутно само се ради о нијансама и о „прилагођавањама” ситуацији.
„Сада је то постало видљиво, тако да више не можемо да говоримо о поверењу и због тога Москва инсистира на правно обавезујућим споразумима и на јасном ставу па није случајно што руска страна помиње безбедностне гаранције. Сада је заиста безбедност у првом плану, а политички интереси су у другом. Ствар се ипак приближава ситуацији када можда неће бити ни озбиљних рационалих понуда“, упозорио је он.

Америка игнорише договорено у Енкориџу

Запад од првог дана, према оцени нашег саговорника, није променио став - и када је реч о мировним снагама, и када је реч о Украјини као тампон зони под њиховим утицајем. Дакле, говоре да нема проширења НАТО, али има проширења свега другог што подразумева утицај Запада и праве неку врсту нове демаркационе линије која у коначници не гарантује заокружење интереса која би одговарала и Руској Федерацији. Америчка администрација, додаје Миливојевић, на нека три нивоа сада мења став или га модификује и игнорише договорено у Енкориџу.
„Прво, после посете Путина Пекингу, потписане декларације две стране и јасне поруке да се ради о чврстим пријатељима, сарадњи и партнерству, Американци не виде више могућност да делују на Руску Федерацију нити прилику да ослабе тај дует. Њихов други мотив произилази из пет година сукоба - сада се јавља интерес да се доведе у питање унутрашња стабилност Русије и да се можда отворе неке теме које би утицале на то да Москва ипак прихвати уступке у вези са она 4 става. Трећи разлог је што Америка ипак не може да се одрекне Западне Европе и не треба да очекујемо њихов разлаз, јер она нема друго упориште на глобалној сцени. Њихов разлаз може да буде само у неким политичким питањима, док је у стратешком интересу то ипак једно тело“, објаснио је наш саговорник.

Европске елите не желе мир

Не постоји озбиљан интерес елита или одлучујућих фактора на Западу, уверен је Миливојевић, који би ишао у прилог да се иде ка миру. Приметна је једна врста нервозе, диже се ниво провокација, око цивилних жртава у Белорусији, а све у функцији да се сукоб настави.
„Најбољи индикатор је америчка страна. Нема шансе да било ко други посредује у том сукобу и због тога Русија често и рационално, политички добронамерно подсећа Запад на ту чињеницу, враћа се на Енкориџ, даје до знања да само са Америком може да се разговара. Из простог разлога што Европљани не третирају целу ту причу са глобалним значајем, а и даље мисле да је Европа свет, а није. И какав год расплет да буде, како год да се заврши, имаће глобалне ефекте, а Европа ће бити тамо где и јесте у покушају да се томе прилагоди или не. То је сад већ ствар Европе”, рекао је он.
Питање је, додаје Миливојевић, колико неке владајуће елите у Европи имају политичког кредибилитета, колико су уопште у већини у сопственим државама. Оне, уверен је наш саговорник, немају опцију Б и немају гарантовану политичку будућност у условима ако би се та ратна опција ставила по страни и уколико би се отворила тема једног новог процеса у Европи, једне нове безбедносне структуре.
„У условима чињењице да је Русија у Европи и да Европа треба да функционише као јединствен континент на бази мира и стабилности за сада не видимо ниједну од кључних елита да су заинтересоване за тај сценарио“, подвукао је наш саговорник.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала