Спектакуларни утисак из Русије! Американац српског порекла са црвеног тепиха Сочија право у Спутњик
© Фото : Спутњику уступио Жељко Џек Димић
Пратите нас
Жељко Џек Димић био је једини Американац, почасни гост, управо завршеног Међународног филмског фестивала „Евроазија Кинофест“. У Сочи - право из Холивуда. „Нигде се нисам осећао сигурније него ових пет дана у Русији. Највећи утисак није црвени тепих, већ - присност. И чињеница да је за најбољи проглашен филм из Колумбије", каже глумац за Спутњик.
Престижни Филмски фестивал у Сочију окупља кинематографије Европе и Азије, а важан део његовог програма чине остварења из земаља БРИКС-а, ради ширења културног дијалога на глобалном нивоу.
Из истог разлога, Американац Жељко Џек Димић се на овом фестивалу нашао као почасни гост. Признаје нам да је, као странац, подсвесно мислио да ће Руси да навијају за своје:
„Толико сам био срећан кад је победио Колумбијски филм. Они пре свега, поштују уметност. Разбијене су све предрасуде које су други покушавали да ми усаде. За пет дана нисам се ниједног тренутка осетио угрожено. Ни као човек, ни као уметник. Не зна се ко је био предусретљивији, организатори или дивна публика. Једва чекам да се вратим у Русију“.
Овај глумац родом из Козарске Дубице, школован на чувеној Академији „Ли Стразберг“ у Сочију се нашао, не зато што има словенске корене, већ зато што је иза њега огорман успех. Више од осамедесет филмских, телевизијских и позоришних улога у Њујорку и на Холивудској сцени.
Мислио сам да су ме убили
Димић је у Русију стигао право са снимања треће сезоне серије „Lioness“ - Лавице, једног од највећих телевизијских пројеката у САД икада, у којем игра уз Зои Салдању, Никол Кидман и Моргана Фримена.
Као до свега у животу, а посебно успеха у Холивуду, до те улоге није стигао преко ноћи. На кастингу је иза себе оставио чак 937 кандидата, што је, како каже, највећа конкуренција са којом се икада суочио:
„Лик је првобитно био замишљен као човек од 42 године, а ја имам 60. Готово све је било против мене. Нисам очекивао да ћу добити улогу, ангажован сам само за прву епизоду. У последњој сцени ме, мој лик, одведу у џип. Био сам уверен да су ме сценаристи „убили“. Већ сам се поздравио са редитељем и екипом и вратио у Београд. Прошло је два месеца. Позвао ме је менаџер, рекао да желе да се вратим у серију. Без новог кастинга. Чак су проширили мој лик за још четири сцене".
Димић је био једнини Американац на Међународном филмском фестивалу „Евроазија Кинофест” у Сочију
© Фото : Спутњику уступио Жељко Џек Димић
Лицем у лице са Зои Салдањом
Говорећи о раду са холивудским звездама, Димић каже да присност постоји само на екрану:
„Посао је посао. Завршимо снимање, поздравимо се и свако оде у свој хотел. Нема великих дружења. Али постоји огромно међусобно поштовање“.
Посебно ће, каже, памтити рад са Зои Салдањом, глумицом чија су остварења зарадила највише у историји америчке кинематографије, филмови „Аватар“, „Аватар: Пут воде“, „Осветници: Крај игре“, „Звездане стазе“:
„Пре сваке сцене разговарали смо о сваком детаљу. Имали смо веома захтевне сцене и поверење између глумаца је било пресудно. Имамо фантастичну сцену у војном авиону. Буквално смо лице у лице. Американци то зову „фејс оф“. Не зна се шта ће се догодити. Све су крупни планови у којима емоција мора да буде апсолутно искрена. Такве сцене не можеш да одиграш ако нема поверења између глумаца".
За ову улогу припремао се веома озбиљно, ударнички, како каже, „два месеца није се гасио“ од физичких тренинга.
Америчка глумица Зои Салдања је најпрофитабилнија филмска звезда у историји кинематографије, публици је позната по улогама у филмовима Аватар и Аватар: Пут воде. Иза ње су и Осветници: Крај игре и Осветници: Рат бескраја, Звездане стазе
© Фото : Спутњику уступио Жељко Џек Димић
Џаба ти Холивуд, ако изгубиш човека у себи
Говорећи о Русији, пун утисака након боравка у предивном Сочију, Димић истиче да никада није прихватао наративе по којима се читави народи проглашавају непријатељима, које слуша у Америци, посебно на мејн стрим медијима.
„Ја бирам људе, не државе. Не занима ме одакле је неко. Може бити и са Марса ако је добар човек. У време када је Милош Биковић остао без америчког ангажмана због сарадње са Русијом, јавно сам стао уз колегу, баш преко Спутњика Србија. И данас сам истог става, ако изгубиш човека у себи, џаба ти Холивуд. То су ме научили родитељи. Човека треба гледати у очи, а не у пасош“.
Димић додаје да му је један од најснажнијих утисака са Фестивала „Евроазија Кинофест” начин на који су додељене награде, али и однос према њему.
„Заиста сам мислио да ће победити руски филм. Није. Победио је сјајан филм „Лактар” редитеља Харолда Тромпетероа. А за најбољу женску улогу награђена је моја дивна колегиница Марија Хелена Доерин. За улогу у истом филму. Мене су држали као кап воде на длану, удахнем да кажем нешто, одмах скачу, сви. Од директора Фестивала, преко свих других, кажите, кажите, шта желите. Споразумевали смо се, наравно на руском“, каже Димић који иза себе има и остварења на руском језику.
Два уговора са Русима
Џеков боравак у Сочију већ је донео и конкретне резултате. Ексклузивно за Спутњик открива да преговара о улози у руској телевизијској серији, као и о ангажману у корејском трилеру који би требало да се снима крајем лета.
„Још, наравно, не могу да говорим о детаљима, док уговори не буду потписани, али ме посебно радује што ће ме у том делу света заступати агенткиња Гордана Милевчић. Једва чекам да се вратим у Русију“.
„Евроазија Кинофест” окупља звучна имена из света филма, са посебним фокусом на кинематографије Русије, Азије, Балкана и Блиског истока
© Фото : Спутњику уступио Жељко Џек Димић
Први глумац нашег порекла који је у америчким филмовима заиграо Американце, а не само зле Русе, данас живи на релацији Њујорк - Београд, али снима и игра и у другим државама некадашње заједничке.
Пред Београђанима у „Вукосави“
Пре нових међународних пројеката, публика у Београду имаће прилику да га види на сцени, управо вечерас, у бару „Вукосава“, у коме се негују књижевност и уметност. Монодраму Јосипа Пејаковића „Ој животе“, извешће 56-ти пут.
„Волим да је играм. Она је веза са нашим народом. Најдраже ми је кад ми после представе неко приђе и каже: „То је моја прича“. Због тога се, на крају, и бавим овим послом“.
Погледајте и:
