https://sputnikportal.rs/20260628/vazan-potpis-na-vidovdan-kruna-istorijskog-postojanja-srba-i-potvrda-vecnog-bratstva-sa-rusijom-1200791536.html
Важан потпис на Видовдан: Круна историјског постојања Срба и потврда вечног братства са Русијом
Важан потпис на Видовдан: Круна историјског постојања Срба и потврда вечног братства са Русијом
Sputnik Србија
Важан потпис на Видовдан: Круна историјског постојања Срба и потврда вечног братства са Русијом
2026-06-28T22:24+0200
2026-06-28T22:24+0200
2026-06-28T22:24+0200
србија
србија
србија – друштво
храм светог саве
видовдан
уговор
русија
љубодраг димић
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/06/13/1187002292_0:0:2953:1662_1920x0_80_0_0_c72dca7c2f73025b29adbf1b3b0fd5e5.jpg
Патријарх српски Порфирије и премијер Ђуро Мацут потписали су у Крипти Храма Светог Саве Уговор за обезбеђивање финансијских средстава за завршне радове на Храму Светог Саве у Београду. Потписивању Уговора присуствовао је председник Србије Александар Вучић.Влада Србије усвојила је 25. јуна Закључак о сагласности да се Српској православној цркви обезбеде средства за завршетак радова на Храму Светог Саве у Београду. Тим средствима биће финансирани преостали радови на мозаику, као и украшавање и опремање једног од најзначајнијих духовних и културних здања српског народа.Симбол осмовековног српског континуитетаПопут многих великих храмова у свету који су настајали годинама, деценијама, па чак и вековима, и Храм Светог Саве у Београду има своју дугу историју, подсећа Димић.„Сетимо се само оних делова Храма изграђених пред крај постојања Краљевине Југославије, који су у том неизграђеном облику више личили на рушевине и трајали до седамдесетих и осамдесетих година 20. века. Сетимо се оних који су најзаслужнији да је Храм осамдесетих и деведесетих година, а онда и у 21. веку почео да добија свој облик. Сетимо се оних који су урадили спољну фасаду, коју су исцртали изнутра Храм, и на крају крајева, сад долазимо до једног чина који треба целу ту причу да заокружи. Ја сам заиста срећан што се ту са једне стране налази представник државе, председник владе, а са друге стране патријарх српски Порфирије и надам се да ће на опште задовољство и цркве и државе, тај посао бити завршен онако како су се договорили и како су у Уговору назначили.“Осим што је највећа српска православна богомоља на свету, Храм Светог Саве у Београду нас симболички везује са Светим Савом и српском осмовековном државом у настајању и показује да смо део једног континуитета који траје од 12. и 13. века до данас, сматра Димић.Без помоћи Русије нема нам будућностиПомоћ Русије у изградњи Храма Светог Саве показала је да односи Србије и Русије имају своју димензију и у оквиру православља и православног света у коме Срби и Руси заједно егзистирају и заједно се налазе на удару са бројних страна, истиче Димић.У том контексту, један овакав храм представља нешто што штити не само Србе и српску државу и што подсећа на српско средњовековље, већ и на односе Србије и Русије у свим претходним вековима, додаје Димић.„И то никада не треба заборавити и на то треба подсећати. Уколико се на тренутак нешто сметне са ума, на то треба подсећати. И можда завршетак или окончања радова на Храму Светог Саве представља добру прилику да се дефинитивно проговори, посредно кроз једну причу о једној институцији каква је Храм, о односима Срба и Руса у свим овим претходним годинама, деценијама, вековима... Односима који су пролазили кроз разне фазе, али који никада нису били прекинути до мере да не могу да се наставе, да буду још квалитетнији. И у том контексту врло бих се радово уколико привођење крају Храма Светог Саве, на неки начин истакло или обележило то српско-руско пријатељство које траје вековима.“И без кога малим народима као што су Срби нема будућности, закључио је Димић.Темељи ХрамаХрам Светог Саве саграђен је на Врачару, на месту где су 1594. године, за време османске окупације, спаљене мошти Светога Саве по наредби тадашњег великог везира Синан-паше.Идеја о градњи Храма настала је 1895. године кад је основано Друштво за подизање Храма Светог Саве на Врачару, али су радови због ратова и политичких догађаја у Србији и Европи на почетку 20. века почели тек 1935. године.Одбор за изградњу храма на челу са патријархом Варнавом донео је 1930. године одлуку да се израда пројекта повери архитектима Богдану Несторовићу и Александру Дероку. Градња храма почела је 1935. године. А на дан спаљивања моштију Светог Саве, 10. маја 1939. године положени су темељи.У првој фази радова која је трајала од 1935. до 1939. године изведени су главни носећи стубови од армираног бетона и зидови од опеке, до висине 7 и 12 метара. Монтирани су и мермерни стубови, а израђени су и сви капители, двадесет четири као и шест конзола. Вајарски је обрађено девет капитела и шест конзола према цртежима Александра Дерока.Под комунистима и НАТО бомбамаПо завршетку Другог светског рата, Српска православна црква нашла се у веома тешком и обесправљеном положају у комунистичкој Југославији. Друштво за подизање Храма Светог Саве укинуто је 1948. а изградња Храма прекинута је на дужи временски период.Патријарх Герман је 30. априла 1985. године, у присуству свих српских архијереја, поново осветио Храм, положивши повељу о наставку радова у новим историјским приликама. Патријарх је са двадесет архијереја и бројним свештенством 12. маја 1985. служио Литургију, којој је у унутрашњости зидина Храма присуствовало око 12.000 верника, док је у порти било још око 80.000 људи.Изградња је поново отпочела 12. августа 1985. а зидови су подигнути до пуне висине од 40 метара. Највеће постигнуће било је подизање централне куполе тешке 4.000 тона. Подизање куполе које је трајало 40 дана завршено је 26. јуна 1989. године.Деведесетих година са распадом Југославије и ратним сукобима на просторима бивших република који су кулминирали агресијом НАТО и бомбардовањем Србије 1999. године, интензитет радова осетно је опао.Завршни радови уз помоћ РусијеДруштво за подизање Храма Светог Саве на Врачару обновљено је 2001. године. Друштвом је председавао патријарх Павле, док је за председника Главног одбора изабран тадашњи премијер Зоран Ђинђић.Радови на екстеријеру Храма завршени су 2004. године, чиме је окончана прва фаза радова на Храму, а уједно и отпочели радови на уређењу ентеријера. Сводови у наосу и подземној етажи изведени су 2006. године.Унутрашње уређење Храма, односно живописање централног дела изведено је, према првобитној замисли, у техници мозаика. Пројекат је остварила Руска академија уметности, на чијем челу је стајао је академик Николај Мухин.Више од 300 мајстора и уметника радило је у радионицама у Русији и на лицу места, па је овај грандиозни пројекат довршен у рекордном року, од 2016. до 2020. године.Током 2020. године практично је довршено унутрашње уређење: постављен је иконостас, полијелеј, камени подови и елементи камене пластике у централном наосу, припрати и параклисима, тако да је простор практично прилагођен својој основној, богослужбеној, функцији.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260628/patrijarh-porfirije-hram-svetoga-save-duhovno-srediste-nasega-naroda-1200773784.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
србија, србија – друштво, храм светог саве, видовдан, уговор, русија, љубодраг димић, анализе и мишљења
србија, србија – друштво, храм светог саве, видовдан, уговор, русија, љубодраг димић, анализе и мишљења
Важан потпис на Видовдан: Круна историјског постојања Срба и потврда вечног братства са Русијом
Потписивање уговора о финансирању завршних радова на Храму Светог Саве у Београду веома је важно за Србе, али је још важније што је уговор потписан на Видовдан, дан који обавезује и владу, и цркву, и све нас, без обзира да ли смо верници или само држављани Србије, каже за Спутњик историчар и академик Љубодраг Димић.
Патријарх српски Порфирије и премијер Ђуро Мацут потписали су у Крипти Храма Светог Саве Уговор за обезбеђивање финансијских средстава
за завршне радове на Храму Светог Саве у Београду. Потписивању Уговора присуствовао је председник Србије Александар Вучић.
Влада Србије усвојила је 25. јуна Закључак о сагласности да се Српској православној цркви обезбеде средства за завршетак радова на Храму Светог Саве у Београду. Тим средствима биће финансирани преостали радови на мозаику, као и украшавање и опремање једног од најзначајнијих духовних и културних здања српског народа.
Симбол осмовековног српског континуитета
Попут многих великих храмова у свету који су настајали годинама, деценијама, па чак и вековима, и Храм Светог Саве у Београду има своју дугу историју, подсећа Димић.
„Сетимо се само оних делова Храма изграђених пред крај постојања Краљевине Југославије, који су у том неизграђеном облику више личили на рушевине и трајали до седамдесетих и осамдесетих година 20. века. Сетимо се оних који су најзаслужнији да је Храм осамдесетих и деведесетих година, а онда и у 21. веку почео да добија свој облик. Сетимо се оних који су урадили спољну фасаду, коју су исцртали изнутра Храм, и на крају крајева, сад долазимо до једног чина који треба целу ту причу да заокружи. Ја сам заиста срећан што се ту са једне стране налази представник државе, председник владе, а са друге стране патријарх српски Порфирије и надам се да ће на опште задовољство и цркве и државе, тај посао бити завршен онако како су се договорили и како су у Уговору назначили.“
Осим што је највећа српска православна богомоља на свету, Храм Светог Саве у Београду нас симболички везује са Светим Савом и српском осмовековном државом у настајању и показује да смо део једног континуитета који траје од 12. и 13. века до данас, сматра Димић.
Тако да у том контексту није нимало мали датум и мала одлука да влада потпише са Црквом да се један велики посао приведе крају. Најзад, сви ми који смо путовали, а путовала је већина држављана Србије, и обилазили храмове и цркве свуда по свету, по великим градовима, наилазили смо на податке да се један храм градио неколико стотина година. И налазили смо на недовршене храмове. Ја се заиста радујем што ће у скором времену, претпостављам, прича о Храму Светог Саве бити заокружена и што ће се то десити баш у нашем времену.
Без помоћи Русије нема нам будућности
Помоћ Русије у изградњи Храма Светог Саве показала је да односи Србије и Русије имају своју димензију и у оквиру православља и православног света у коме Срби и Руси заједно егзистирају и заједно се налазе на удару са бројних страна, истиче Димић.
У том контексту, један овакав храм представља нешто што штити не само Србе и српску државу и што подсећа на српско средњовековље, већ и на односе Србије и Русије у свим претходним вековима, додаје Димић.
„И то никада не треба заборавити и на то треба подсећати. Уколико се на тренутак нешто сметне са ума, на то треба подсећати. И можда завршетак или окончања радова на Храму Светог Саве представља добру прилику да се дефинитивно проговори, посредно кроз једну причу о једној институцији каква је Храм, о односима Срба и Руса у свим овим претходним годинама, деценијама, вековима... Односима који су пролазили кроз разне фазе, али који никада нису били прекинути до мере да не могу да се наставе, да буду још квалитетнији. И у том контексту врло бих се радово уколико привођење крају Храма Светог Саве, на неки начин истакло или обележило то српско-руско пријатељство које траје вековима.“
И без кога малим народима као што су Срби нема будућности, закључио је Димић.
Храм Светог Саве саграђен је на Врачару, на месту где су 1594. године, за време османске окупације, спаљене мошти Светога Саве по наредби тадашњег великог везира Синан-паше.
Идеја о градњи Храма настала је 1895. године кад је основано Друштво за подизање Храма Светог Саве на Врачару, али су радови због ратова и политичких догађаја у Србији и Европи на почетку 20. века почели тек 1935. године.
Одбор за изградњу храма на челу са патријархом Варнавом донео је 1930. године одлуку да се израда пројекта повери архитектима Богдану Несторовићу и Александру Дероку. Градња храма почела је 1935. године. А на дан спаљивања моштију Светог Саве, 10. маја 1939. године положени су темељи.
У првој фази радова која је трајала од 1935. до 1939. године изведени су главни носећи стубови од армираног бетона и зидови од опеке, до висине 7 и 12 метара. Монтирани су и мермерни стубови, а израђени су и сви капители, двадесет четири као и шест конзола. Вајарски је обрађено девет капитела и шест конзола према цртежима Александра Дерока.
Под комунистима и НАТО бомбама
По завршетку Другог светског рата, Српска православна црква нашла се у веома тешком и обесправљеном положају у комунистичкој Југославији. Друштво за подизање Храма Светог Саве укинуто је 1948. а изградња Храма прекинута је на дужи временски период.
Патријарх Герман је 30. априла 1985. године, у присуству свих српских архијереја, поново осветио Храм, положивши повељу о наставку радова у новим историјским приликама. Патријарх је са двадесет архијереја и бројним свештенством 12. маја 1985. служио Литургију, којој је у унутрашњости зидина Храма присуствовало око 12.000 верника, док је у порти било још око 80.000 људи.
Изградња је поново отпочела 12. августа 1985. а зидови су подигнути до пуне висине од 40 метара. Највеће постигнуће било је подизање централне куполе тешке 4.000 тона. Подизање куполе које је трајало 40 дана завршено је 26. јуна 1989. године.
Деведесетих година са распадом Југославије и ратним сукобима на просторима бивших република који су кулминирали агресијом НАТО и бомбардовањем Србије 1999. године, интензитет радова осетно је опао.
Завршни радови уз помоћ Русије
Друштво за подизање Храма Светог Саве на Врачару обновљено је 2001. године. Друштвом је председавао патријарх Павле, док је за председника Главног одбора изабран тадашњи премијер Зоран Ђинђић.
Радови на екстеријеру Храма завршени су 2004. године, чиме је окончана прва фаза радова на Храму, а уједно и отпочели радови на уређењу ентеријера. Сводови у наосу и подземној етажи изведени су 2006. године.
Унутрашње уређење Храма, односно
живописање централног дела изведено је, према првобитној замисли, у техници мозаика. Пројекат је остварила
Руска академија уметности, на чијем челу је стајао је академик Николај Мухин.
Више од 300 мајстора и уметника радило је у радионицама у Русији и на лицу места, па је овај грандиозни пројекат довршен у рекордном року, од 2016. до 2020. године.
Током 2020. године практично је довршено унутрашње уређење: постављен је иконостас, полијелеј, камени подови и елементи камене пластике у централном наосу, припрати и параклисима, тако да је простор практично прилагођен својој основној, богослужбеној, функцији.
