https://sputnikportal.rs/20260629/rusija-odlucno-porucila-ne-propada-akcija-spasavanja-redova-zelenskog-putin-olivera-ikodinovic-1200815340.html
Русија одлучно поручила: НЕ! Пропада акција спасавања редова Зеленског
Русија одлучно поручила: НЕ! Пропада акција спасавања редова Зеленског
Sputnik Србија
Предлог Кијева да се борбена дејства ограниче на четири региона — Доњецку, Луганску, Херсонску и Запорошку област — као и да се обуставе међусобни удари у... 29.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-29T22:18+0200
2026-06-29T22:18+0200
2026-06-29T22:18+0200
русија
русија
русија – политика
анализе и мишљења
свет
европска унија (еу)
нато
владимир путин
специјална војна операција у украјини – вести
специјална војна операција у украјини – уживо
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/1d/1200828112_0:48:3071:1775_1920x0_80_0_0_e589b5e4aeb3d9dc7ccb93a7b2e4b69b.jpg
Ово за Спутњик каже Александар Михајлов, шеф руског Бироа за војно-политичку анализу поводом вести да је руски председник Владимир Путин одбацио предлог Кијева да се борбена дејства ограниче на четири нова руска региона и успостави делимични прекид удара, јер би то омогућило Оружаним снагама Украјине да у Донбас и Новорусију пребаце своју војску из Николајевске, Дњепропетровске, Харковске и Сумске области, као и са неких делова државне границе.Путин је оценио да би у условима недостатка људства то за Кијев представљало спас, али је поручио да „спасавање кијевског режима није део руских планова“.Михајлов оцењује да Кијев овим предлогом заправо сигнализира да има тешкоће на фронту и покушава да створи привид постојања преговарачког процеса. У стварности, циљ је да се пребаце и концентришу снаге на појединим правцима.Слични уступци већ били чињени 2022. године и тада су довели до ескалације, а нови предлог је усмерен на наставак рата и на исцрпљивање руске економије.Михајлов напомиње да је Русија од марта 2022. године од Кијева добијала различите предлоге који су били условљени и дешавањима на фронту и великодушношћу подршке коју Украјина добија од западних савезника у виду наоружања и финансијске помоћи, али такве иницијативе више немају поверење Москве, јер иза тих предлога, како истиче, стоје далеко моћнији актери – европски покровитељи Украјине - који желе стратешки пораз Русије.Такође, напредовање се одвија веома озбиљно у правцу северозапада Доњецке Народне Републике, додао је експерт. На константиновском правцу већ се решава питање Константиновке - града који је већ 96 одсто под контролом руских снага, навео је он, додајући да руска војска напредује и у другим правцима.Руски председник је поручио да Русија неће дозволити да Украјина својим дејствима заустави напредовање руских снага.Шта је главни задатак руске армијеПутин је изјавио да „терористички напади“ Кијева апсолутно не утичу на ситуацију на линији фронта, и оценио је да је циљ украјинских напада да се у Русији створи осећај несигурности, изазову унутрашње поделе и издејствује привремено заустављање офанзиве, како би се створили услови за преговоре који би, како је рекао, били повољни за противничку страну. Истакао је и да Русија не намерава да такву прилику пружи Украјини.Задатак руске војске остаје ослобођење Донбаса и Новорусије, додао је Михајлов.„Дакле, имајући у виду ову ситуацију на бојном пољу, кијевски режим би требало да се врати на позиције које је Русија предлагала у марту 2022. године и да обустави борбена дејства, да повуче снаге са територија нових региона Русије и тек тада да приступи преговорима, јер се у супротном поставља питање - шта нам доноси замрзавање борбених дејстава?! Како је председник исправно запазио, њихов циљ је да пребаце додатне резервне снаге из најближих украјинских региона у зону борбених дејстава, чиме би повећали своје одбрамбене капацитете. Тако да мислим да кијевски режим треба да промени реторику и да, у суштини, пређе са предлога на конкретне кораке и повуче трупе са територије ДНР, Херсонске и Запорошке области у потпуности. Тек тада би постојала платформа за реалне преговоре”, сматра Михајлов.Према оцени саговорника, један од главних циљева Кијева и његових западних покровитеља јесте заустављање даље офанзиве руских снага.„За Кијев, за Зеленског и његов тим, сада је изузетно важно да покажу својим западним спонзорима да у потпуности контролишу ситуацију. Због тога, када гледамо украјинске и европске вести које се заснивају на подршци Украјини, тамо видимо исту слику - украјински дронови погађају циљеве у дубини Русије, рафинерије нафте горе, а на неким бензинским пумпама нема горива и то се представља као да је Украјина већ победила Русију. То је чиста пропаганда, јер се ниједном речју не говори о томе шта се конкретно дешава на фронту, који се стално помера управо у западном правцу“, наводи Михајлов.Русија наставља офанзиву, Кијев губи кључна упориштаПрема речима Михајлова, Кијев покушава да што пре стабилизује линију фронта, пребаци резервне снаге и обезбеди додатну подршку западних савезника.Иако Кијев изводи нападе дроновима на Русију, ситуација на терену се развија у корист Русије, а томе у прилог иде и чињеница да ће ускоро бити ослобођена и Константиновка, последње кључно упориште украјинске војске у Донбасу, оцењује Михајлов.Како би прикрили украјинске неуспехе на фронту западни и украјински медији константно форсирају наратив о „рату дронова“ и украјинским ударима на руске градове и инфраструктуру.„Дакле, могу се колико год хоћете износити измишљотине у западној штампи, али постоји реалност. Руска војска, у просеку, недељно ослобађа од пет до 10 насељених места која су раније припадала Украјини, док украјинска страна не може да наведе ниједно насељено место које су заузели од почетка 2026. године, док је Русија од јануара 2026. године преузела контролу над више од сто насељених места. Дакле, за непуне пола године је то постигла. О томе се чак не може ни спорити, јер је то чињеница. Зато постоји потреба да се мења та агенда, да се измишљају нове платформе за некакво наводно регулисање ситуације, јер се такво ‘регулисање’ са западне стране у суштини своди на процес обуздавања Русије“, оцењује експерт.Какав је циљ Кијева, а какав МосквеПрема речима Михајлова, циљ оваквих иницијатива није постизање мира, већ стварање утиска да је Кијев спреман за преговоре, док се одговорност за изостанак договора пребацује на Москву.„Кијев мора нешто да понуди својим покровитељима: ‘Ево, видите, ми нудимо предлоге, ми тежимо миру’, док Москва не жели то. Дакле, све се ради с циљем да се Русија поново оптужи да је страна која, наводно, кочи регулисање сукоба“, додао је експерт.Михајлов сматра да је неопходно поново сагледати услове које је председник Русије изнео 2024. године у вези са обуставом борбених дејстава, а који се, како наводи, односе пре свега на четири нова руска региона.Он подсећа да је Луганска област у потпуности прешла под руску контролу, да се у Доњецкој области и даље воде борбе за три већа града, као и да су делови Херсонске и Запорошке области и даље делимично под контролом украјинских снага.У том контексту, Михајлов подсећа на услов који предвиђа повлачење украјинских трупа из ових региона.Русија јача ПВО, али и не одбацује ни мировне преговореУзимајући у обзир испоруке западног наоружања Украјини и појаву нових беспилотних летелица, као приоритетни задатак Москве руски председник је навео брзо и значајно повећање производње најнеопходнијих средстава ПВО, као и усклађивање свих структура ради одбијања напада на руске објекте и регионе.„То је, наравно, најтеже питање, јер за стално одбијање напада морају се трошити велике количине противваздухопловних навођених ракета и других средстава за пресретање. Али сама ситуација подстиче и нашу војну индустрију на стварање нових система противваздухопловне одбране. Постало је јасно да будућност ПВО није само у противваздухопловним ракетним системима и навођеним ракетама, већ и у додатним средствима - дроновима-пресретачима, ласерском оружју и другим системима и средствима... Развијају се нове врсте маскирних мрежа и противдронски комплекси. То јест, у току је конкретан рад на унапређењу војно-техничких средстава ПВО“, оцењује Михајлов.Према његовим речима, за Русију је кључно да решава безбедносна питања на терену и да посебно штити најугроженије регионе и објекте, пре свега нове регионе, Крим, као и пограничне области које се налазе у близини линије фронта.Михајлов наводи да постоји политичко решење које би подразумевало да обе стране престану да издају наређења својим снагама за нападе на циљеве противника, али и да постоји и војни метод — рат исцрпљивања.Он додаје да ће се видети какав ће избор донети руководство у Москви, али истиче да је Русија отворена за преговоре уколико Запад буде спреман да разговара о конкретним мерама које би довеле до прекида ваздушних напада.Путин је изјавио да преговарачки контакти о решавању украјинског сукоба и даље постоје и да се одвијају кроз више канала и на више нивоа, укључујући и нове предлоге. Како је навео, у томе нема ништа тајно и процес комуникације није прекинут.Такође је истакао да је председник Белорусије Александар Лукашенко спреман да пружи подршку мирном решавању сукоба и да се у том контексту могу искористити могућности које нуди Белорусија.
https://sputnikportal.rs/20260626/sokantan-plan-nato-trazi-pomoc-i-nudi-nagradu--kako-baciti-rusiju-na-kolena-1200730552.html
донбас
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, анализе и мишљења, свет, европска унија (еу), нато, владимир путин, специјална војна операција у украјини – вести, специјална војна операција у украјини – уживо, владимир зеленски, мировни преговори, донбас, новорусија, дронови, пво
русија, русија – политика, анализе и мишљења, свет, европска унија (еу), нато, владимир путин, специјална војна операција у украјини – вести, специјална војна операција у украјини – уживо, владимир зеленски, мировни преговори, донбас, новорусија, дронови, пво
Русија одлучно поручила: НЕ! Пропада акција спасавања редова Зеленског
Предлог Кијева да се борбена дејства ограниче на четири региона — Доњецку, Луганску, Херсонску и Запорошку област — као и да се обуставе међусобни удари у дубину територија Русије и Украјине за Москву су неприхватљиви, као што је неприхватљиво и свако замрзавање сукоба, јер би то омогућило Кијеву да се војно прегрупише, наоружа и ојача.
Ово за Спутњик каже Александар Михајлов, шеф руског Бироа за војно-политичку анализу поводом вести да је
руски председник Владимир Путин одбацио предлог Кијева да се борбена дејства ограниче на четири нова руска региона и успостави делимични прекид удара, јер би то омогућило Оружаним снагама Украјине да у
Донбас и Новорусију пребаце своју војску из Николајевске, Дњепропетровске, Харковске и Сумске области, као и са неких делова државне границе.
Путин је оценио да би у условима недостатка људства то за Кијев представљало спас, али је поручио да „спасавање кијевског режима није део руских планова“.
Михајлов оцењује да Кијев овим предлогом заправо сигнализира да има тешкоће на фронту и покушава да створи привид постојања преговарачког процеса. У стварности, циљ је да се пребаце и концентришу снаге на појединим правцима.
Слични уступци већ били чињени 2022. године и тада су довели до ескалације, а нови предлог је усмерен на наставак рата и на исцрпљивање руске економије.
Михајлов напомиње да је Русија од марта 2022. године од Кијева добијала различите предлоге који су били условљени и дешавањима на фронту и великодушношћу подршке коју Украјина добија од западних савезника у виду наоружања и финансијске помоћи, али такве иницијативе више немају поверење Москве, јер иза тих предлога, како истиче, стоје далеко моћнији актери – европски покровитељи Украјине - који желе стратешки пораз Русије.
„Сам предлог да се борбена дејства ограниче само на нове регионе Руске Федерације и да се заустави офанзива намећу питање - какав би интерес Русија имала од тога? Предлози који су били пре почетка Специјалне војне операције и они који настају током борбених дејстава се мењају, зато што се мења ситуација на бојишту. Тешко да би руска страна имала било какву корист од успоравања офанзиве, јер ми напредујемо и већ имамо своје контингенте у тампон-зонама, односно изван нових региона - у Дњепропетровској, Сумској и Харковској области“, каже Михајлов.
Такође, напредовање се одвија веома озбиљно у правцу северозапада Доњецке Народне Републике, додао је експерт. На константиновском правцу већ се решава питање Константиновке - града који је већ 96 одсто под контролом руских снага, навео је он, додајући да руска војска напредује и у другим правцима.
Руски председник је поручио да Русија неће дозволити да Украјина својим дејствима заустави напредовање руских снага.
Шта је главни задатак руске армије
Путин је изјавио да „терористички напади“ Кијева апсолутно не утичу на ситуацију на линији фронта, и оценио је да је циљ украјинских напада да се у Русији створи осећај несигурности, изазову унутрашње поделе и издејствује привремено заустављање офанзиве, како би се створили услови за преговоре који би, како је рекао, били повољни за противничку страну. Истакао је и да Русија не намерава да такву прилику пружи Украјини.
Задатак руске војске остаје ослобођење Донбаса и Новорусије, додао је Михајлов.
„Дакле, имајући у виду ову ситуацију на бојном пољу, кијевски режим би требало да се врати на позиције које је Русија предлагала у марту 2022. године и да обустави борбена дејства, да повуче снаге са територија нових региона Русије и тек тада да приступи преговорима, јер се у супротном поставља питање - шта нам доноси замрзавање борбених дејстава?! Како је председник исправно запазио, њихов циљ је да пребаце додатне резервне снаге из најближих украјинских региона у зону борбених дејстава, чиме би повећали своје одбрамбене капацитете. Тако да мислим да кијевски режим треба да промени реторику и да, у суштини, пређе са предлога на конкретне кораке и повуче трупе са територије ДНР, Херсонске и Запорошке области у потпуности. Тек тада би постојала платформа за реалне преговоре”, сматра Михајлов.
Према оцени саговорника, један од главних циљева Кијева и његових западних покровитеља јесте заустављање даље офанзиве руских снага.
„За Кијев, за Зеленског и његов тим, сада је изузетно важно да покажу својим западним спонзорима да у потпуности контролишу ситуацију. Због тога, када гледамо украјинске и европске вести које се заснивају на подршци Украјини, тамо видимо исту слику - украјински дронови погађају циљеве у дубини Русије, рафинерије нафте горе, а на неким бензинским пумпама нема горива и то се представља као да је Украјина већ победила Русију. То је чиста пропаганда, јер се ниједном речју не говори о томе шта се конкретно дешава на фронту, који се стално помера управо у западном правцу“, наводи Михајлов.
Русија наставља офанзиву, Кијев губи кључна упоришта
Према речима Михајлова, Кијев покушава да што пре стабилизује линију фронта, пребаци резервне снаге и
обезбеди додатну подршку западних савезника.
Иако Кијев изводи нападе дроновима на Русију, ситуација на терену се развија у корист Русије, а томе у прилог иде и чињеница да ће ускоро бити ослобођена и Константиновка, последње кључно упориште украјинске војске у Донбасу, оцењује Михајлов.
Како би прикрили украјинске неуспехе на фронту западни и украјински медији константно форсирају наратив о „рату дронова“ и украјинским ударима на руске градове и инфраструктуру.
„Дакле, могу се колико год хоћете износити измишљотине у западној штампи, али постоји реалност. Руска војска, у просеку, недељно ослобађа од пет до 10 насељених места која су раније припадала Украјини, док украјинска страна не може да наведе ниједно насељено место које су заузели од почетка 2026. године, док је Русија од јануара 2026. године преузела контролу над више од сто насељених места. Дакле, за непуне пола године је то постигла. О томе се чак не може ни спорити, јер је то чињеница. Зато постоји потреба да се мења та агенда, да се измишљају нове платформе за некакво наводно регулисање ситуације, јер се такво ‘регулисање’ са западне стране у суштини своди на процес обуздавања Русије“, оцењује експерт.
Какав је циљ Кијева, а какав Москве
Према речима Михајлова, циљ оваквих иницијатива није постизање мира, већ стварање утиска да је Кијев спреман за преговоре, док се одговорност за изостанак договора пребацује на Москву.
„Кијев мора нешто да понуди својим покровитељима: ‘Ево, видите, ми нудимо предлоге, ми тежимо миру’, док Москва не жели то. Дакле, све се ради с циљем да се Русија поново оптужи да је страна која, наводно, кочи регулисање сукоба“, додао је експерт.
Михајлов сматра да је неопходно поново сагледати услове које је председник Русије изнео 2024. године у вези са обуставом борбених дејстава, а који се, како наводи, односе пре свега на четири нова руска региона.
Он подсећа да је
Луганска област у потпуности прешла под руску контролу, да се у Доњецкој области и даље воде
борбе за три већа града, као и да су делови Херсонске и Запорошке области и даље делимично под контролом украјинских снага.
У том контексту, Михајлов подсећа на услов који предвиђа повлачење украјинских трупа из ових региона.
Русија јача ПВО, али и не одбацује ни мировне преговоре
Узимајући у обзир испоруке западног наоружања Украјини и појаву нових беспилотних летелица, као приоритетни задатак Москве руски председник је навео брзо и значајно повећање производње најнеопходнијих средстава ПВО, као и усклађивање свих структура ради одбијања напада на руске објекте и регионе.
„То је, наравно, најтеже питање, јер за стално одбијање напада морају се трошити велике количине противваздухопловних навођених ракета и других средстава за пресретање. Али сама ситуација подстиче и нашу војну индустрију на стварање нових система противваздухопловне одбране. Постало је јасно да будућност ПВО није само у противваздухопловним ракетним системима и навођеним ракетама, већ и у додатним средствима - дроновима-пресретачима, ласерском оружју и другим системима и средствима... Развијају се нове врсте маскирних мрежа и противдронски комплекси. То јест, у току је конкретан рад на унапређењу војно-техничких средстава ПВО“, оцењује Михајлов.
Према његовим речима, за Русију је кључно да решава безбедносна питања на терену и да посебно штити најугроженије регионе и објекте, пре свега нове регионе, Крим, као и пограничне области које се налазе у близини линије фронта.
Михајлов наводи да постоји политичко решење које би подразумевало да обе стране престану да издају наређења својим снагама за нападе на циљеве противника, али и да постоји и војни метод — рат исцрпљивања.
„Овај сукоб би се у неком тренутку могао проширити и на европске земље, јер су већ укључене балтичке државе и неке земље Источне Европе, које се жале на присуство туђих дронова у свом ваздушном простору. У том смислу, вероватно би свим странама било корисно да се тај процес заустави, јер је веома скуп за све зараћене стране“, нагласио је Михајлов.
Он додаје да ће се видети какав ће избор донети руководство у Москви, али истиче да је Русија отворена за преговоре уколико Запад буде спреман да разговара о конкретним мерама које би довеле до прекида ваздушних напада.
Путин је изјавио да преговарачки контакти о решавању украјинског сукоба и даље постоје и да се одвијају кроз више канала и на више нивоа, укључујући и нове предлоге. Како је навео, у томе нема ништа тајно и процес комуникације није прекинут.
Такође је истакао да је председник Белорусије Александар Лукашенко спреман да пружи подршку мирном решавању сукоба и да се у том контексту могу искористити могућности које нуди Белорусија.
