00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
23 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
16:00
120 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
23 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
17:00
60 мин
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
Европа између рата и мира с Русијом – шта ће превагнути
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
Мундијал 2026
Светско првенство у фудбалу 2026. године одржава се у САД, Канади и Мексику, и на њему учествује 48 репрезентација. Сва дешавања са највећег фудбалског такмичења пратите уз Спутњик спорт.

Пола сата ничега и расправа на српском која је Мексико учинила новим Хихоном – на штету „непожељних“

© AP Photo / Charlie RiedelМарко Арнаутовић
Марко Арнаутовић - Sputnik Србија, 1920, 29.06.2026
Пратите нас
Утакмица између Алжира и Аустрије (3:3) на Светском првенству 2026. године имала је све што фудбал може да понуди – шест голова, два преокрета, драму до последњих секунди и расплет који је променио судбину чак три репрезентације.
Ипак, уместо да остане упамћена као један од најузбудљивијих мечева шампионата, завршила је као тема бројних полемика о спортском духу, калкулацијама и граници између тактичког размишљања и нарушавања интегритета игре.
Разлог за такве расправе постојао је још пре првог судијског звиждука. И Алжиру и Аустрији реми је гарантовао пласман у осмину финала, па су многи са нелагодом подсећали на „Срамоту у Хихону“ из 1982. године. Тада су Аустрија и Западна Немачка одиграле утакмицу чији је исход одговарао обема селекцијама, а највећа жртва био је управо Алжир. Овога пута улоге су биле обрнуте – Алжир је био у позицији да му одговара исход који је некада скупо платио.
Уводни део сусрета није наговештавао такав сценарио. Марко Арнаутовић је у 28. минуту довео Аустрију у вођство, Рафик Белгали је пред крај првог полувремена изједначио, Марсел Забицер је у 54. минуту поново донео предност Аустријанцима, а само шест минута касније капитен Алжира Ријад Махрез поставио је резултат на 2:2.
Од тог тренутка утакмица је добила потпуно другачији ток. Уместо да две екипе наставе да траже победу, уследило је више од пола сата изразито опрезне игре. Темпо је нагло опао, ризичних потеза готово да није било, а лопта је често кружила између одбране и голмана. Са трибина су почели да се чују звиждуци, док су се на друштвеним мрежама и у телевизијским студијима низале оцене да обе селекције делују задовољно резултатом који их води у нокаут фазу.
Формалних доказа да је постојао било какав договор нема, али је управо тај период пасивне игре отворио простор за сумње. Критике нису стизале само од навијача, већ и од бројних медија који су постављали питање да ли су обе репрезентације, свесне да им нерешен резултат одговара, интерес ставиле испред саме игре.

Два минута за заплет и епилог

Када је деловало да ће меч бити завршен без ризика, уследио је потпуни преокрет.
У 93. минуту Ријад Махрез је постигао свој други погодак на утакмици и довео Алжир до вођства од 3:2. Тим голом не само да је срушио привид сигурног ремија, већ је у том тренутку Аустрију оставио без осмине финала и трасирао својој екипи пут ка тешком ривалу – Шпанији.
После утакмице управо је тај погодак искористио као најјачи аргумент против оптужби да је Алжир играо на нерешен исход.
„Да смо желели бод, затворили бисмо утакмицу и чували резултат. Напали смо јер смо желели победу и лакшег противника у осмини финала. Жао ми је што нисмо успели да сачувамо предност, али најважније је да смо остварили циљ и пласирали се даље“, поручио је капитен Алжира.
Међутим, управо је Махрезов погодак изазвао највећи инцидент читавог шампионата.
Марко Арнаутовић је у налету беса дотрчао до клупе Алжира и ушао у жесток вербални сукоб са селектором Владимиром Петковићем. Према наводима који су се појавили после утакмице, аустријски нападач је био огорчен јер је сматрао да је Алжир одустао од прећутног договора о нерешеном исходу и кренуо по победу. У једном тренутку одгурнуо је чак и руку четвртог судије, док су га саиграчи физички спречавали да настави сукоб. Иако је овакво понашање у већини случајева довољно за искључење, Арнаутовић је избегао црвени картон, што је додатно изазвало критике на рачун судијског критеријума.
Инцидент је имао и необичну балканску позадину. Марко Арнаутовић, аустријски репрезентативац српског порекла, нашао се на супротној страни од селектора Алжира Владимира Петковића, Хрвата из Босне и Херцеговине. Због заједничког језика расправа није вођена на енглеском или немачком, већ на српском, који сви актери добро разумеју. Управо је то омогућило да се брзо сазна садржај Арнаутовићевих замерки, које су се односиле на уверење да су Алжирци прекршили прећутни договор и покушали да победом елиминишу Аустрију.
Само два минута касније уследио је још један драматичан преокрет. Саша Калајџић је у 95. минуту главом савладао голмана Алжира и поставио коначних 3:3. Иронијом судбине, управо су двојица аустријских репрезентативаца српског порекла обележила читав меч – Арнаутовић је постигао први гол за свој тим и остао упамћен по инциденту, док је Калајџић постигао погодак који је практично спасао Аустрију елиминације и обезбедио јој друго место у групи и дуел са Шпанијом у осмини финала. Алжир је, као једна од најбољих трећепласираних репрезентација, заказао сусрет са Швајцарском.
Алжирски селектор Владимир Петковић покушао је после меча да смири тензије.
„Ово је била утакмица која је тестирала свачије живце. На крају мислим да је победио фудбал, јер су обе екипе играле на победу и тиме отклониле сумње да је било калкулација“, рекао је Петковић.
На питање о сукобу са Арнаутовићем није желео да улази у детаље.
„То су ствари које остају на терену. Не желим да ширим причу о ономе што је речено у жару борбе. Сада је најважније да се добро одморимо и припремимо за Швајцарску, која ће за мене бити посебан противник после седам година проведених на њеној клупи.“

Завера?

Док су у Бечу и Алжиру славили пролаз у осмину финала, у Ирану је владало потпуно другачије расположење. До самог финиша меча Иранци су били учесници нокаут фазе, али их је Калајџићев погодак у 95. минуту елиминисао са турнира.
Реакција је била бурна. Ирански фудбалски савез најавио је да ће од ФИФА затражити хитну истрагу, тврдећи да су пасивна игра током већег дела другог полувремена и околности завршнице довољан разлог да се испита регуларност меча.
Селектор Амир Галеноеи није крио огорчење.
„Ако не желите да учествујемо на Светском првенству, само нам то отворено реците. Моји играчи су током читавог турнира били изложени условима које нико други није имао. Због визних ограничења нисмо могли да имамо камп у Сједињеним Америчким Државама, већ смо морали да путујемо из Мексика непосредно пред утакмице. Позивам Ђанија Инфантина да никада више не дозволи да се нека репрезентација овако третира“, поручио је Галеноеи.
Ништа блажи није био ни капитен Мехди Тареми.
„Ово је била логистичка катастрофа. Проводили смо по пет сати на безбедносним контролама на граници. Ако желите да нас избаците са турнира, онда то урадите, али оно што смо ми доживели није било фер.“

Аргумент против утиска

Парадоксално, управо су последња три минута понудила најјачи аргумент против тврдњи да је постојао чврст договор о нерешеном исходу. Да је Алжир заиста желео само бод, тешко је поверовати да би у 93. минуту кренуо у напад који га је довео до вођства.
Ипак, то не мења чињеницу да су и Аустрија и Алжир својим приступом од 60. до 93. минута сами створили простор за сумње. Пасивна игра, избегавање ризика и утисак да је резултат постао важнији од саме игре неизбежно су оживели сећања на Хихон.
Фудбал је на крају добио спектакуларну завршницу, али је истовремено отворио старе дилеме о томе колико далеко репрезентације смеју да иду у тактичком калкулисању када им резултат одговара.
Управо зато ће се ова утакмица памтити не само по шест голова и невероватном расплету, већ и као меч који је више од четири деценије после Хихона поново покренуо расправу о граници између тактичке рационалности и спортског морала.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала