https://sputnikportal.rs/20260630/1200869333.html
Сукоб на Блиском истоку поскупео новац у ЕУ, зашто задуживање у Србији не јењава
Сукоб на Блиском истоку поскупео новац у ЕУ, зашто задуживање у Србији не јењава
Sputnik Србија
Раст инфлације, изазван пре свега енергетским шоком због сукоба на Блиском истоку, натерао је Европску централну банку да повећа референтну каматну стопу са... 30.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-30T21:00+0200
2026-06-30T21:00+0200
2026-06-30T21:13+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/1e/1200869175_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_1dad4c5cf8ccd6073610e9b91aece1f2.jpg
Сукоб на Блиском истоку поскупео новац у ЕУ, зашто задуживање у Србији не јењава
Sputnik Србија
Раст инфлације, изазван пре свега енергетским шоком због сукоба на Блиском истоку, натерао је Европску централну банку да повећа референтну каматну стопу са 2,0 на 2,25 одсто. То ће поскупети задуживање у ЕУ, али ће утицати и на раст камата на кредите индексиране у еврима у Србији.
Колико ће месечна рата кредита сада бити већа, јесу ли грађани Србије и даље заштићени Законом о заштити корисника финанијских услуга, који ограничава каматну стопу у случају када порасте „Еурибор“ – каматна стопа по којој банке на европском међубанкарском тржишту позајмљују новац. Управо „Еурибор“ чини променљиви део камате на кредите који су индексирани у еврима, што је код нас најчешће случај са стамбеним.
Упркос глобалној неизвесности изазваној сукобом на Блиском истоку , према подацима Удружења банака Србије, укупно узети кредити привреде и грађана забележили су ратс од 1,7 одсто у односу на март. Предњачили су кредити грађана и то потрошачки, а потом стамбени. На шта то указује?
Инвеститори процењују да ће ЕЦБ спровести још два повећања садашње референтне каматне стопе од 2,25 одсто у јулу и у септембру. Шта у том случају можемо очекивати? Ако се америчко-ирански мировни план реализује, можемо ли се надати мањој инфлацији и када и хоће ли се то одразити на камате на кредите и код нас?
О томе у емисији „Енергија Спутњика“ разговарају новинарка Мира Канкараш Тркља и финансијски консултант, некадашњи генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић.
Раст инфлације, изазван пре свега енергетским шоком због сукоба на Блиском истоку, натерао је Европску централну банку да повећа референтну каматну стопу са 2,0 на 2,25 одсто. То ће поскупети задуживање у ЕУ, али ће утицати и на раст камата на кредите индексиране у еврима у Србији. Колико ће месечна рата кредита сада бити већа, јесу ли грађани Србије и даље заштићени Законом о заштити корисника финанијских услуга, који ограничава каматну стопу у случају када порасте „Еурибор“ – каматна стопа по којој банке на европском међубанкарском тржишту позајмљују новац. Управо „Еурибор“ чини променљиви део камате на кредите који су индексирани у еврима, што је код нас најчешће случај са стамбеним.Упркос глобалној неизвесности изазваној сукобом на Блиском истоку , према подацима Удружења банака Србије, укупно узети кредити привреде и грађана забележили су ратс од 1,7 одсто у односу на март. Предњачили су кредити грађана и то потрошачки, а потом стамбени. На шта то указује?Инвеститори процењују да ће ЕЦБ спровести још два повећања садашње референтне каматне стопе од 2,25 одсто у јулу и у септембру. Шта у том случају можемо очекивати? Ако се америчко-ирански мировни план реализује, можемо ли се надати мањој инфлацији и када и хоће ли се то одразити на камате на кредите и код нас?О томе у емисији „Енергија Спутњика“ разговарају новинарка Мира Канкараш Тркља и финансијски консултант, некадашњи генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Раст инфлације, изазван пре свега енергетским шоком због сукоба на Блиском истоку, натерао је Европску централну банку да повећа референтну каматну стопу са 2,0 на 2,25 одсто. То ће поскупети задуживање у ЕУ, али ће утицати и на раст камата на кредите индексиране у еврима у Србији.
Колико ће месечна рата кредита сада бити већа, јесу ли грађани Србије и даље заштићени Законом о заштити корисника финанијских услуга, који ограничава каматну стопу у случају када порасте „Еурибор“ – каматна стопа по којој банке на европском међубанкарском тржишту позајмљују новац. Управо „Еурибор“ чини променљиви део камате на кредите који су индексирани у еврима, што је код нас најчешће случај са стамбеним.
Упркос глобалној неизвесности изазваној сукобом на Блиском истоку , према подацима Удружења банака Србије, укупно узети кредити привреде и грађана забележили су ратс од 1,7 одсто у односу на март. Предњачили су кредити грађана и то потрошачки, а потом стамбени. На шта то указује?
Инвеститори процењују да ће ЕЦБ спровести још два повећања садашње референтне каматне стопе од 2,25 одсто у јулу и у септембру. Шта у том случају можемо очекивати? Ако се америчко-ирански мировни план реализује, можемо ли се надати мањој инфлацији и када и хоће ли се то одразити на камате на кредите и код нас?
О томе у емисији „Енергија Спутњика“ разговарају новинарка Мира Канкараш Тркља и финансијски консултант, некадашњи генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић.
